Фасаду Народног позоришта последњих десетак дана краси необичан декор – скеле и „драперије”. Ове заштитне „завесе” стајаће на здању националног театра највероватније до краја године јер је после скоро три деценије најзад почела рестаурација фасаде.
– Јавна набавка за обнову расписана је пролетос јер су почели да се круне и отпадају делови украсне пластике и зида. Набавка је завршена за три стране здања, тако да ће се обнављати фасада на странама у Васиној, Доситејевој и Браће Југовића. Предвиђено је да уклоне сви детаљи склони паду, да се места где недостају делови попуне новим фасадним каменом, али и да се по потреби замене одређена стакла на углу Доситејеве и Браће Југовића – објашњава Самур Ранковић, директор сектора стручних и општих послова у Народном позоришту.
На јавну набавку су се јавила три предузећа. Уговор је склопљен са „Југоградњом”, а рок за који би сав посао требало да буде завршен је 150 дана.
Средства за обнову фасаде обезбеђена су из буџета Републике Србије. Реч је о суми од 41.200.078 динара без ПДВ-а.
Осим радова на спољашњем делу зграде, обављају се и послови у унутрашњости. Радиће се репарација столица и фотеља, а јавна набавка завршена је пре десетак дана. Обнова овог дела намештаја поверена је СЗР „Стилски намештај Ђорђевић”. Уговором је предвиђено да се посао обави за 3.678.180 динара без ПДВ-а. Да ли ће и колико ови радови утицати на почетак сезоне, још није познато.
Од усељења 1869. године зграда је прошла кроз више реконструкција – 1870, 1912–1922, 1965. Последња обнова рађена је 1989. године.
Прве преправке и дозиђивања изведени су већ 1870. године. Релативно мала позорница је дограђена и продужена.
Проблем позорнице и помоћних просторија условили су да 1911. године буде донета одлука о још једној реконструкцији зграде. Радови су завршавани постепено јер их је ометао Први светски рат. Посао је настављен 1919. године и завршен 1922. и то по плану архитекте Јосифа Букавца.
Спољна архитектура изгубила је јединство стила и склад оригиналне замисли, представљала је мешавину сецесије и барока. Гледалиште је бројало укупно 944 места. Позорница је повећана у дубину, а уграђена је и покретна округла бина (ротација). Позориште је страдало у бомбардовању Београда 6. априла 1941. Већ крајем године, иако под окупаторским властима, Министарство грађевина започело је поправку. Зграда је опет повећана, испод ње је дозидан још један део. Некад симетрична, монументална композиција грађевине из 1922. године потпуно је изгубила свој склад. Обнова је испрва била поверена архитекти Гојку Тодићу, а потом архитекти Драгану Гудовићу. Радове је изводило, углавном, грађевинско предузеће архитекте Милана Секулића. По завршетку позоришне сезоне 1964/65. приступило се мањој адаптацији Велике сцене, и то на основу нацрта архитекте Николе Шерцера.
Народно позориште и град су 1986. године одлучили да се започне још једна, неопходна, детаљна реконструкција сада већ сасвим неусловне зграде. Главни архитекти и пројектанти за реконструкцију старог дела и нове зграде били су Љубомир Здравковић и Слободан Дрињаковић. Ентеријер је био урађен по нацртима архитекте Милана Палишашког, фасадна и декоративна пластика по нацртима Бранке Бремец, Димитрија Иванчевића и Зорана Бадњевића, а статику је урадио инжењер Миленко Поповић. Обнова је трајала скоро три године и стајала је око 4,5 милиона долара.
Овом реконструкцијом старој згради враћен је изглед од пре Другог светског рата, а укупна површина је готово удвостручена доградњом модерног објекта на пет спратова изнад и два спрата испод земље. Зграда сада има 18.500 квадратних метара, од којих 17.000 квадрата корисног простора. У новој, такозваној радној згради, архитекте и градитељи су оставили везе за подземне ходнике, који би могли да се провуку испод Француске улице и повежу са новом зградом за Оперу и Балет, која би требало да буде изграђена на Тргу републике, на месту садашњег „Стакленца”.
Народно позориште основано је 1868. године, а у садашњу зграду на месту тадашње Стамбол капије уселило се 1869. године.
