Да ли би даљинско грејање у Србији могло да појефтини пред нову грејну сезону? Савез енергетичара Србије израчунао је да би то могло бити изводљиво, с обзиром на то да су две највеће топлане, у Београду и Новом Саду, одлично пословале прошле године и оствариле укупан приход од око 38 милијарди динара. Од чега је седам милијарди добит. Лаички гледано, кажу у савезу, све и да су потрошачи платили у претходној години око 17 одсто мање на име трошкова грејања, ове два предузећа би пословала без губитака. Управо је то по њима главни аргумент да се размисли о проценту умањења цене, а као додатни разлог наводе и две претходне благе зиме па самим тим и мању потрошњу енергената.

У „Београдским електранама” нису баш оптимисти у том погледу и за „Политику” кажу да је последња корекција цене грејање била пре три и по године – 1. јануара 2015. године. Од тада се ништа није мењало, иако је у међувремену дошло до раста инфлације. Подсећају да цену топлотне енергије одређују локалне самоуправе као оснивачи и власници предузећа.

Када је реч о потрошњи енергената, и поред субјективног утиска да је зима била блага и да је због тога потрошња енергената значајно мања, у „Електранама” кажу, да је потрошња била у складу с планом, те да је  незнатно одступала од планираних количина. Осим тога, истичу, цену топлотне енергије не одређује искључиво цена енергената, већ се узимају у обзир и сви оправдани фиксни и варијабилни трошкови. Цена гаса не одређује се идентично за домаћинства, јавне снабдеваче и комерцијалне уговоре, какав имају „Београдске електране”. Што значи да се за велике потрошаче гаса чија је потрошња већа од 100.000 кубика цена одређује на основу кретања цене нафте на светској берзи. А на цену гаса се додају и трошкови мрежарине, транспорта гаса које сада плаћају топлане, а не „Србијагас”, као донедавно.

Посебан проблем представља колебање вредности (курса) долара, који јесте тренутно стабилан, али најављене промене могу изазвати додатни раст цене гаса у четвртом кварталу ове године за више од 10 одсто.

Иначе, трошкови гаса у трећем кварталу су увећани за девет процената у односу на протекли период, па тако нестабилна ситуација представља додатни проблем у формирању предлога о корекцији цена топлотне енергије, тврде у електранама.

Они додају да је потрошачима омогућен додатни попуст на редовност плаћања у висини од седам одсто за домаћинства и пет процената за пословне кориснике.
Упитан да ли постоји могућност да даљинском грејање појефтини, Дејан Стојановић, председник Управног одбора пословног Удружења „Топлане Србије”, каже да се предлог за промену цене подноси у случају када се укупна цена енергента повећа за више од три одсто или се смањи за више од пет процената. Узимајући у обзир да је цена гаса у другом кварталу у односу на први порасла за 8,23 одсто, а курс долара у истом периоду порастао за седам одсто, питање је шта се може очекивати до краја трећег односно у четвртом кварталу када грејна сезона 2018/2019. заправо почиње.

– Приликом коментарисања добити топлана, треба имати у виду да се из цене морају финансирати инвестициони пројекти, трошкови ангажованих средстава, принос на та средства који директно зависе од висина каматних стопа на сопствени и позајмљени капитал приликом задуживања – објашњава Стојановић.

Највећи део, 65–70 одсто, у укупној цени грејања представљају варијабилни трошкови који укључују трошкове енергената, електричне енергије, воде и хемијске припреме воде.

У вези са жалбама грађана Ниша који су својевремено тврдили да им је цена грејања велика због непримерених трошкова јубиларних награда топлана, треба напоменути да овај трошак учествује са 0,23 одсто у укупној цени грејања, а зараде са 11,16 процената, закључује он.