Референдум којим би, евентуално, био регулисан статус двеју побуњених украјинских република – Доњецка и Луганска – не сме да се деси, какав год његов исход био. То следи из става Курта Вокера, специјалног представника америчког Стејт департмента за решавање проблема на југоистоку бивше совјетске републике. Вођени оним што се 2014. догодило на Криму (његово припајање Русији након позитивног изјашњавања тамошњег становништва), у Вашингтону су свесни да би сличан развој ситуације у Донбасу представљао нови шамар глобалном угледу најмоћније западне силе, а на то она, једноставно, не би могла да узврати.

Да Русија пре четири године није преузела контролу над стратешки кључним црноморским полуострвом, Украјина би до данас била на самом прагу Европске уније, али пре свега – НАТО-а.

У каквим би се безбедносним проблемима у таквим околностима нашла Русија, не треба ни помињати.

Ситуација са Донбасом у великој мери је слична кримској, с том разликом што је контрола црноморског полуострва за Москву била далеко преча и хитнија од сличне акције у Доњецку или Луганску. Све анализе казују да би се евентуална копнена интервенција западне војне алијансе на југоистоку Украјине, а која на Криму и није могла бити примењена, завршила великим фијаском. О томе говори и чињеница да председник Русије Владимир Путин након недавног састанка са својим америчким колегом Доналдом Трампом у Хелсинкију пред окупљеним новинарима није допустио ни помисао да се на украјинско-руску границу доведу било какве међународне мировне снаге. Таква могућност је остављена само за линију раздвајања зараћених страна на граници Донбаса и остатка Украјине.

Подсетимо, агенција Блумберг је, након тог састанка, известила да је руски шеф државе свом саговорнику изнео предлог о могућем одржавању референдума. Додајмо да је у двема побуњеним републикама једно такво изјашњавање обављено још пре четири године и да се тада за независност од матичне државе изјаснило 89,7 процената житеља Доњецка и 96,2 одсто житеља Луганска. Тешко је веровати да би резултат поновљеног гласања био другачији. Не треба ни наглашавати да САД, ЕУ и званични Кијев поменуте резултате никада нису ни прихватили ни признали и да ту промене, такође, нису изгледне.

У међувремену, у Украјини се ствари додатно компликују. У жижи спорова Москве и Кијева нашло се и – Азовско море, Керченским пролазом спојено са Црним морем. Наиме, како преносе украјински медији, тренутно је у његовом акваторију стационирано неких 40 руских војних пловила различитог типа и борбене намене. Нека од њих опремљена су и озбиљним ракетним наоружањем типа „калибар”, панданом америчком „томахавку”, и сва су, практично, у функцији контроле пловидбе овим простором, што у приличној мери отежава нормално функционисање цивилног саобраћаја. Посебно је погођено кретање великих теретних бродова различитих намена који често бивају пресретани а њихов терет подвргаван строгој контроли.

Државна безбедносна политика Русије јасно наглашава да са развојем високопрецизног наоружања пред Војнопоморским снагама РФ стоји квалитативно нови задатак: елиминисање војно-економског потенцијала противника тако што би се његове снаге и важни објекти уништили – са мора. У складу са тим и са постојећим околностима, приоритет је дат Црноморској флоти а не Северноморској или Тихоокеанској. Дакле, управо оно што је „преузимање” Крима учинило актуелним након свргавања бившег украјинског председника Виктора Јануковича и потоњег јасног окретања нове власти Западу.

Све то, наравно, не значи да поједине земље, војне силе, а пре свих САД, нису спремне да државу коју води председник Петро Порошенко снабдеју најразличитијим врстама наоружања. Посао је посао, рекло би се. То су ових дана учинили и Американци испоручујући му оружје вредно чак 200 милиона долара. Колико ће, заиста, ова пошиљка „коштати” оне на фронту у Донбасу – није тешко замислити.

А да Путин нема намеру да се тек тако одрекне делова комшијске земље који не само да представљају економску корист већ су, превасходно, у функцији тампон-зоне према ратоборном Западу, на најпластичнији начин је показао онога часа када се провозао тешким камионом преко тек саграђеног Кримског моста, држећи волан грдосије чврсто у својим рукама.