субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:43

С десеткама на ЕТФ-у стиже се и до Блумберга

Изузетан пут знања Ужичанина Уроша Тешића од ђака генерације у граду на Ђетињи до Силицијумске долине и мастер студија на циришком ЕТХ-у
Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 22.07.2018. у 22:00
Урош је на Одсеку за софтверско инжењерство Електротехничког факултета у Београду зарвшио студије с просечном оценом 9,8 (Фото Лична архива)

Ужице – Ужива ових дана у породичном дому и свом омиљеном укусу ужичке „комплет лепиње” Урош Тешић (24). Млади програмер спреман да одговори сваком изазову софтверског инжењерства, таленат за кога су и врата светске науке широм отворена.

Накратко Урош се одмара у родном Ужицу, и то радно, уочи августовских испита на мастер студијама на престижном ЕТХ у Цириху, једном од најбоље рангираних универзитета у свету. А тек што се вратио из Њујорка, из компаније „Блумберг”, водеће у пружању података за берзанско пословање. Ту је као члан одабраног мултинационалног тима недељу дана радио на једном пројекту са инжењерима те компаније, па био и на пријему код власника Мајкла Блумберга, бившег градоначелника Њујорка.

– Нас десет са мастер студија на циришком ЕТХ-у, посебно успешних на такмичењу из програмирања које је организовала компанија „Блумберг”, добили смо прилику да се искажемо на једном од њених пројеката. Радили смо с њиховим стручњацима, било је изазовно. Понудили су нам и могућност дугорочне сарадње – прича за „Политику” Урош Тешић.

Прву основну школу у Ужицу завршио је са свим петицама и звањем ђака генерације. Затим је и у ужичкој гимназији имао све петице и био ђак генерације. Из математике, хемије, физике био је успешан и на републичким такмичењима, а каже да му је омиљени догађај средњошколских дана био књижевни фестивал „На пола пута” (који организује Гимназија) када је представљао познате писце.

Потом се Урош, ослобођен пријемног, уписао на Електротехнички факултет у Београду, одсек за софтверско инжењерство. Радан и посвећен, увек је тежио највишем просеку: у првој, другој и трећој години студија све десетке, само у четвртој понека деветка, укупан просек 9,8. Усавршавао се у струци током студија, с тежиштем на системско програмирање (оперативни системи, драјвери...). Био је три године и демонстратор на ЕТФ-у, а радо се сећа победе на међународном студентском такмичењу из вештачке интелигенције, одржаном 2016. у Скопљу.

– Колега са факултета Емил Маид из Београда и ја били смо екипа у програмирању и освојили прво место на том такмичењу. Програмирали смо бота који пуца и треба да се бори против других ботова. Наш бот је умео да упамти да приликом мимоилажења треба да се окрене и онда запуца, што други нису могли. Колега Маид је сада на Кембриџу, прихватио је стипендију фондације „Пексим” – каже Тешић.

Током студија на ЕТФ-у праксу је стицао код нас и у свету: најпре у „Мајкрософту” у Београду, а затим и у Силицијумској долини у САД. Био је то боравак два пута по три месеца у Санта Клари, с праксом у корпорацији НВИДИА, једној од највећих у производњи графичких чипова за персоналне рачунаре. У том свету високе технологије Урош је писао драјвере за графичке картице. – Тамо имају врхунске инжењере, међу којима су и наши људи у „Гуглу”, „Твитеру”, НВИДИА... Мени је, рецимо, ту ментор био угледан софтверски инжењер Марко Митић из Пирота. Мада сам обављао праксу, добијао сам прилику да радим на пројектима битним за компанију који се већ користе у раду њених стручних тимова. Приметно је да се тамо пуно цене млади запослени и од њих се највише очекује: да, по стицању искуства, учине искорак – објашњава наш саговорник.

Кад је при крају студија на ЕТФ-у Тешић конкурисао за мастер студије на неколико светских универзитета, примљен је истовремено на Кембриџ, ЕПФЛ из Лозане и ЕТХ из Цириха. Прихватио је мастер на ЕТХ-у, који му је понудио стипендију без икаквих обавеза. Већ годину дана је у Цириху, редовно даје испите, а каже да је теже него на београдском ЕТФ-у. – Једно слово разлике у имену, а у ствари велика разлика. Сваки предмет може само једном годишње да се полаже, а ако се два пута падне нема нове шансе. Захтевно је, нема „лаких поена”. Током предиспитног рока учим сам, а у испитном са колегама, све обнављамо и „попуњавамо рупе”, радећи каткад и по 10 сати дневно. Имам сада три испита у августу. Рекао бих да је успех у свету повезан не само са великим радом и просеком са студија, него и са угледом ЕТФ-а у свету, па и личним квалитетима, вештинама и комуникативношћу – сматра Урош, који намерава да по завршеним мастер студијама упише докторат такође на циришком ЕТХ-у из области рачунарске безбедности (хаковање, биткоин, криптографија).

– Животна амбиција ми је бављење научним радом, вероватно негде на Западу. Те земље нуде боље животне шансе и услове од Србије. Можда бих могао да радим и у Србији, волим рад на факултету, али само ако се стекну услови. Кад старији професори буду спремни да дају веће шансе млађим – сумира Урош Тешић.


Коментари25
2fc8e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Petrovic
Pozdrav sa ETH! Da, ovo je zaista odlican univerzitet sa neverovatnim mogucnostima za talentovane naucnike. Mladi kolega je u poslednjoj recenici istakao kljucni problem zbog kojeg mladi i talentovani strucnjaci na zalost ne mogu da ostanu na fakultetu u Srbiji, iako su vrlo priznati u inostranstvu i mogli bi znacajno da unaprede nas sistem.
Maki
Tragedija za Srbiju je da takvi sposobni i skolovani mladi ljudi napustaju svoju domovinu i namesto da vrate bar deo toga sto je u njih i njihovo skupo skolovanje ulozio srpski narod, besplatno ih dobija tudjina, bez ijednog ulozenog dinara dobija visoko skolovane i sposobne mlade ljude... Zasto to godinama dozvoljava drzava i ko je za to odgovoran ?
Petar
Brate, dođi u Srbiji da reprogramiraš botove!
Ivan Pantelic
Izvinjavam se Bratimire, ne Branimire
Ivan Pantelic
A ti se Bratimire bas razumes u to skolovanje na recimo ETH u Zurichu pa znas ksko je to tamo. Tvrdim da se ne radjamo sa istim predispizicijama i naklonostima a pravi izbori i skolovanje to mogu super da razviju i usavrse. Isto tako pogre sni izbori i pogresno postavljanje neadekvatno obrazovanih i ljudi sa nedovoljnim znanjem i umecem moze da upropasti posao , fabriku..., pa i drzavu, ako hocete.
Братимир
Разлике у предиспозицијама су минималне ако изоставимо материјално стање породице, формално образовање и друштвено уређење. Алберт Ајнштајн се родио у породици професора и од малена се дружио углавном са том врстом људи. Очиледно, да се родио у неком албанском селу које преживљава од производње наркотика, никада не би постао Ајнштајн. Николи Тесли су отац и стричеви давали огроман новац за студије. Да нису, он никада не би постао Тесла. Опсежна истраживања показују да човек постаје оно што су његови родитељи. Не због гена које је наследио, већ због друштвеног уређења односно феудалног поретка у коме се модерна друштва још увек налазе. Комунизам је показао да постоји другачији приступ, али „феудалци" на власти га неће дозволити јер би то угрозило шансе за успех њихове деце.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља