четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:50

Европски новац за домаћу сламу

Аутор: А. Исаковчетвртак, 12.07.2018. у 11:02
Породично имање Бенчикових у Таванкуту једно је од првих корисника ИПАРД фонда (Фото А. Исаков)

Суботица – Међу првих десет пољопривредника који су потписали уговоре са дуго очекиваним ИПАРД фондом у Србији је породично имање Пере и Весне Бенчик из села Таванкут поред Суботице. Они су конкурисали и добили уговор за куповину рол пресе, машина која сламу умотава у котурове, и две приколице – укупан износ ове инвестиције је око 10 милиона динара. Према условима ИПАРД фонда кориснику се, након реализације пројекта, исплаћује 60 одсто инвестиције.

„Наша пољопривреда не може више без овакве помоћи, јер ми из прихода ни у ратарству ни у сточарству нисмо у могућности сами да купимо нову механизацију”, каже за „Политику” Пере Бенчик. Прича како је пре готово деценије, када је први пут поменута могућност добијања новца из овог пољопривредног фонда Европске уније, било много заинтересованих који су ишли на предавања и слушали о условима.

„Временом се осуо број пољопривредника, јер су се уплашили компликоване процедуре, захтеваних услова, писања пројеката”, наставља Бенчик, али додаје да је ово била најповољнија понуда пошто ниједна национална субвенција није прелазила 50 одсто инвестиције до висине 1,5 милиона динара. Бенчик наводи да жали што протекло време док се говорило о ИПАРД фондовима није искоришћено да се улаже у домаће фарме, да се ради на едукацији како би се пољопривредна добра прилагодила стандардима Европске уније.

Пере Бенчик је друга генерација сточара у породици, али је у последњој деценији знатно унапредио имање на којем је тренутно 105 млечних крава од којих дневно испоручи 1.200 литара млека, односно годишње 400.000 литара. На породичној фарми има укупно 260 грла: телади, јуница и бикова у тову. Обрађује 90 хектара својих ораница, по праву прече куповине закупио је 140 хектара државног земљишта и приватно је узео у закуп још 70 хектара, укупно 300 хектара под пшеницом, кукурузом, уљаном репицом. Са добијањем уговора са ИПАРД фондом показао је да је по стандардима које примењује на имању оно у нивоу европских фарми.

„Ми смо се у свему приближили условима у унији, и по цени инпута и финалног производа, међутим, дотације државе нису ни приближно онима које постоје међу земљама европске заједнице”, напомиње Бенчик.

Док код нас ратари добијају четири хиљаде динара по хектару, независно од тога шта се гаји, у ЕУ ова субвенција се креће од 150 до 350 евра по хектару, у зависности од ратарске културе. Бенчик наводи и да годинама већ није мењана цена сировог млека, напротив док је пре пет, шест година она износила 48 динара, од чега је седам динара премије била чиста зарада, сада добијају десет динара мање, иако је млеко задржало исти квалитет, и нема више зараде, тек одржавања у плусу.

„Уколико се нешто озбиљно не промени у популаризацији и подршци млекарству за десет година у овој држави више неће бити крава за мужу. Сточарство се још делом одржава и због интереса за закуп државног земљишта, где сточари имају право пречег закупа. Постоји опасност и да убудуће нећемо имати раднике који ће хтети да раде на фармама”, сматра Бенчик.

Он сумња у то и да ли ће његови синови, Иван, студент књижевности и Хрвоје, студент информатике остати на имању и наставити посао јер је зарада све мања, а услови све тежи. „Ни пољопривредне стручне школе ни факултети неће ’направити’ пољопривреднике. У селу је неколико фарми људи мојег годишта, али сви ми смо са 12 година већ управљали трактором.”


Коментари0
07a2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља