среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:18

Отишао последњи воз (ФОТО)

Тачка је стављена у 21.40 часова испраћајем међународног воза с Главне железничке станице за Будимпешту. – Знак за полазак машиновођи Зорану Ђурђевићу дао некадашњи шеф станице Ђурађ Мајсторовић
Аутор: Дејан Алексићнедеља, 01.07.2018. у 14:31
(Фотографије Иван Милутиновић)

Међународни воз број 340 за Будимпешту преко Старе Пазове, Инђије, Новог Сада, Врбаса и Суботице постављен је на први колосек. Полази у 21.40 часова. Воз последњи пут саобраћа с Главне железничке станице.

Оно што се деценијама најављивало и у више наврата одлагало, коначно се десило. С Главне железничке станице у Савском амфитеатру, одакле је пре 134 године првом српском пругом кренуо воз ка Нишу, синоћ је и званично отишла последња путничка композиција.

Тачка на богату историју старе даме српских железница стављена је управо испраћајем вечерњег међународног за Будимпешту – праћен почасним аплаузом, и међусобним махањем путника и бројних суграђана на перонима. Част да с Главне отпочне последњу званичну вожњу путника имао је машиновођа Зоран Ђурђевић. Видно узбуђеном Ђурђевићу знак за полазак светлосном сигнализацијом и с белим рукавицама дао некадашњи отправник и шеф станице Ђурађ Мајсторовић.

А последње радно вече Главне, уочи овог испраћаја, било је прилично необично. На станици, чији је радни век трајао готово 49.000 дана, у исто време били су приметни сета, туга и радост. Прва два осећања због затварања, а радост јер је на сваком кораку на перонима Главне било приметно да се присуствује историјском тренутку, мада знатно другачијем од 4. септембра 1884. када су с Главне свечарски испраћени први путници уз пуцање топова с градских бедема и свирањем краљеве химне.

Али ни овога пута свечарска атмосфера није изостала. С разгласа су се, осим последњих званичних обавештења, пуштале и баладе, а на први перону се, скоро као и у најбоље дане станице, тискало мноштво људи. Осим путника и њихових пратилаца, пероне су окупирали и родитељи с децом, старији брачни парови, али и омладина који су на Главну дошли како би направили опроштајне селфије, сликали последњу путничку композицију и машиновођу.

Свечарском духу допринели су и железничари и представници железничких предузећа који су се трудили да испраћај протекне како доликује. Приметно је ипак било да су железничари били исувише узбуђени да би водили рачуна о сваком детаљу. Запослени на самој станици, који је познају у душу и који су на њој провели деценије, нису могли да дају званичне изјаве, али свима њима реакција је била иста. На питање како се осећају сви они одреда слегали су раменима и уз благи, сетни осмех узвраћали: „А шта мислите? Па није све једно!”


                                                     Ђурађ Мајсторовић

Некадашњег шефа станице Ђурађа, који је, како рекоше његове колеге, најстарији живи који је био на тој функцији, протокол није спречио да прозбори.

– Овде сам од 1959. провео 22 године. Био сам и отправник, и помоћник шефа, и шеф, после тога и директор. Четири деценије радног стажа сам имао када сам отишао у пензију, а сада сам позван да се вратим накратко како бих дао знак за полазак – с поносом је истакао осамдесеттрогодишњи Ђурађ.

Расположени за причу били су и путници.

– Поранила сам отприлике око сат, како бих на станици попила кафу и да бих још мало осмотрила ове пероне и зграду с унутрашње стране. Знам да ми је то једна од последњих прилика за тако нешто – навела је Душанка Савић (48), која је чекала полазак последњег воза.

Поједини путници су време убијали шпартајући од перона до перона и од једног краја станице до другог.

– Мислим да нас има доста који смо емотивно везани за Главну. Мени ће увек бити асоцијација на летње распусте, јер сам свако лето као дете прво на њу возом долазио, а онда с БАС-а настављао аутобусом ка Мачви или Банату где имам родбину. И када сам решио да се преселим у престоницу прво сам закорачио на пероне Главне – прилично емотиван био је и двадесетседмогодишњи Никола Митић.

Судбина или сплет случајних околности, али последња композиција кренула је пут некадашње Аустроугарске, земље из које је на Берлинском конгресу 1878. независној Србији испостављен захтев да што пре изгради свој први „гвоздени пут”. Испред здања које је симбол тог задатка, који је Србија испунила крајем 19. века, дојучерашњи путници од данас могу да само да праве фотографије за успомену.

„Београд на води” путнике је преселио „Београд центар” што је званични назив недовршеног „Прокопа”. Он од данас и званично преузима епитет главне престоничке железничке станице. У исто време Главна, украс Савског амфитеатра на који поглед пуца с врха некадашње Споменичке, а данашње Немањине, чекаће да се у њу уселе мајстори. Њихов задатак ће бити је преобликују у историјски музеј Србије.

Протест уочи затварања

Удружење љубитеља железнице уочи поласка последњег воза, испред станице на Савском тргу, а онда и на самој станици, организовало је протест. Последњи воз испратили су звиждуцима и негодовањем.

– Ова станица се налази уз историјски центар престонице где је већина факултета, министарстава и амбасада. Велика је грешка што надлежни нису на прави начин цитирали Бранка Пешића. Његов план није био да гаси ову станицу, већ да на овом месту буде центар такозваног регионалног метроа, односно пруга која би овде прилазила подземно – указао је Карло Полак, дипломирани инжењер саобраћаја и представник удружења.

 

 


Коментари13
b2dce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko
Mnoge stvari su se promenile i ovo je sasvim u skladu sa tim promenama. Ranije destinacije kojima sam isao na more ( u svojoj domovini ) sve su sad inostranstvo. Znaci da gube na vaznosti i znacaju, makar za mene. Nije to dozivljaj kao ranije sednem na tramvaj pa osvanem u Baru ili u Officina u Trieste pa se vratim u Istru autobusom posto obidjem Ponte Rosso ( nadaleko ) da bi popio capucinner kojeg u Bg nije bilo osim u hotelima za partijsku elitu. Sada idem na aerodrom da bih otisao naMore. A zemlja nam je sad do Madjarske i do Makedonije. Pa prema tome i treba da bude nova stanica Prokop. Do mora ko ide vise ne koristi tramvaj odavno, svi idu kolima i vracaju se taxijem pa je lepse da idu na Topcider i njima i nama, da se negledamo. Potpuno ispravna gradska odluka. Veoma lepo, meni se mnogo svidja, tim pre sto sam zbog svih ovih geopolitickih promena prestao da koristim voz , i nije mi, moje misljenje, vise tako romanticno putovati vozom. A na mestu tih starih sina nici ce lepota.
Драган П.
Хоће ли сад бар трамвајска станица бити враћена у близину аутобуске, где је и била до пре десетак година? Више нема смисла да трамваји стају на Савском тргу на коме више не постоји железничка станица и да они који путују аутобусом, са пртљагом трче до аутобуске станице.
Nenad
Poslednji put sam putovao vozom pre 41 godinu kao dete sa roditeljima do Bara i nazad. Nova pruga. Novi vagoni. Voz krenuo oko 09:15 na vreme a u Valjevo stigao sa oko 90 minuta zakasnjenja. U Bar smo stigli oko 01:00 - oko 16 sati nakon polaska. U proseku prelazili smo manje od 30 km na sat. U povratku putovanje je trajalo 13 sati. Nikada vise. Ni sa Stajge, ni iz Prokopa, ni iz Topcidera. ***es zeleznice Srbije i okolnih drzava.
Saša
Padne metar snijega, a morate na put?Automobilom ili autobusom nikako, vozom nekako, makar i sa deset sati zakašnjenja.
Препоручујем 1
Milan Milošević
Toliki naboj emocije i secanja je u meni da mi se place.
putnik2
Otisao poslednji voz a za njim ce i vecina zaposlenih iz putnickog saobracaja. Nema vozova pa nema ni putnika i sta ce nam onda putnicki saobracaj bez putnika!?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља