Вишеград – Велики споменик на улазу у Андрићград, свечано овде откривен јуче на Видовдан у склопу обележавања стогодишњице од победе српске војске  у Великом рату, приказује у братском загрљају двојицу Соколовића, две значајне личности 16. века у две вере: једног у одори османског великог везира, другог у одежди великодостојника Српске православне цркве.

Овековечени су заједно моћни турски везир Мехмед-паша, чија је задужбина вишеградска ћуприја на Дрини, и обновитељ Пећке патријаршије свети патријарх Макарије, браћа од стрица из рода Соколовића. Као симбол блискости и трајања, братске љубави јаче од свих подела. „Не била вас вашег брата жеља како мене и брата мојега”, уписано је на постаменту.

Овај споменик Мехмед-паши и Макарију (у овом каменом граду крај Дрине већ се налазе велики споменици Андрићу, Његошу и Тесли) заједно су открили председник Републике Српске Милорад Додик и генерални секретар председника Србије Никола Селаковић. Био је то чин отварања „Видовданских дана” у Андрићграду којима се обележава век од победе Србије у Првом светском рату. Идеју да се братство двојице знаменитих Соколовића преточи у споменик дао је редитељ Емир Кустурица, а у дело претворио вајар Зоран Кузмановић.

Говорећи о Великом рату, председник РС Милорад Додик подсетио је да су у њему Срби масовно страдали изгубивши значајан део своје популације и да су били на победничкој страни, али их је каснија историја довела у позицију да на крају тог века буду поново сатанизовани и на страни наводне кривице, у жељи да им се изгубе не само државе које су створили него и читав национални идентитет. Зато је, казао је, важно посматрати читав тај век са освртом шта то значи за Србе који су на страни слободе, на страни победника, стварајући своју државу стварали и друге државе за друге народе, јер нису били себични да слободу узму само за себе.

– Зато се морамо окренути нашим државама, нашем идентитету, окупити се око Србије, око Републике Српске, јер знамо, и страдање нас учи, да увек тамо где Срби нису имали своју државу нису имали ни слободу – истакао је председник РС, па нагласио:

– Захвалност Србији и председнику Вучићу што данас можемо да кажемо да је, и поред тог братског загрљаја који се очекује, Србија значајан улагач у многе пројекте који ми широм Републике Српске остварујемо. Србија је помагала и овде око Андрићграда. Ми не смемо да то склонимо, морамо ослободити наше умове и усмерити се тамо где нам је место. Од идуће школске године наши наставни програми из националних предмета биће исти као и у Србији, Република Српска ће у школама изучавати исте предмете. Само пре неколико година то није било дозвољено, то је било брањено у настојању да се гура једна прича о наводном босанском народу, о наводном босанском језику и писму. Зато је важно да се не стидимо свог идентитета и будемо поносни припадници једног народа који је издржао много више него што би то већи и многобројнији од нас издржали – рекао је Додик.

Скупу се обратио и Никола Селаковић, преносећи поздраве председника Србије Александра Вучића – што је поздрављено аплаузом окупљених.

– Да вам пренесем братску љубав и поздраве Србије, јер Србија, док поштује сваку државу и свако уређење у свом окружењу, Републику Српску воли, волела је и волеће докле год постоји Србија и Српска. Нема боље прилике него о постојању причати на Видовдан, доказ да упркос свему постојимо. Ове године наша је дужност да се сетимо да је рат започет на Видовдан 1914, а окончан на Видовдан  Версајском мировном конференцијом 1919. године. Наравно, ратна дејства су престала у 1918. години, али је на тој конференцији утврђено да је Краљевина Србија у Великом рату изгубила 1.247.435 становника, 26 одсто укупне популације и 66 одсто мушких глава старости од 18 до 55 година. Докле свако од нас постоји, то треба да памти, да има на уму – казао је Селаковић и нагласио:

– Данас смо овде пред Андрићградом, доказом шта може да учини духовни рад који нема ни граница ни брда. Доказом да Србија и Српска, поштујући политичке границе, раде на оном плану који за границе не зна. Раде на духовном јединству српског народа. Захвалност на томе, уз велике материјалне напоре и Србије и Српске, дугујемо човеку који је имао идеју и визију да тако нешто започне, домаћину наше данашње свечаности професору Емиру Кустурици. Драги професоре, хвала вам што истрајавате у томе, што нас окупљате. Србија ће наставити да подржава Андрићград, Србија ће наставити да подржава и воли Републику Српску.

Емир Кустурица је, говорећи о Првом светском рату и нашим страдањима, рекао да ћемо данас кад обележавамо 100 година од завршетка овог рата бити криви пошто обележавамо победу. Кривица није бачена на наша рамена само за далеку историју, она је вечно тржиште наших непријатеља који су до јуче говорили све најгоре о Југославији, а однедавно радо говоре о региону, казао је домаћин ове свечаности и напоменуо:

– Колико смо криви према себи и свом наслеђу најбоље говори и овај дан. Требало је да прође 500 година па да откријемо загрљај браће Соколовић, споменик Макарију и Мехмед-паши, чија појава стоји насупрот тврдњи и идеји да нема рата док не удари брат на брата. Стоји изнад историје наше љубави према мржњи и уништава стереотипе о неподношљивости комшије према комшији иноверцу.

Академик Матија Бећковић је истакао да ће се у најважније историјске догађаје који су се одиграли на Видовдан убројати и овај данашњи, којем нема равна у српској симбологији: – Овај чин је српски народ чекао вековима. Откако је света и века није било ни оваквог споменика, ни овакве браће, ни оваквог града, ни оваквог мотива каквог нема ни код Шекспира. А где се то могло десити ако не у Андрићграду, и кад ако не на Видовдан, и где ако не у Републици Српској.

У пригодном програму на свечаности било је речи и о животу двојице Соколовића. Мехмед-паша Соколовић рођен је у Соколовићима код данашњег Рудог у српској православној породици под именом Бајо (Бајица), а млад је одведен у „данку у крви”. Истицао се и напредовао у османској царској хијерархији, па доспео до највишег положаја великог везира, што је био код тројице владара. Од свог иметка подизао је задужбине и вакуфе широм царства, по његовом наређењу је од 1571. до 1577. саграђена камена ћуприја на Дрини у Вишеграду, ремек-дело тадашњег градитељства. Под Мехмед-пашиним утицајем издат је 1557. берат којим се дозвољава обнова Пећке патријаршије и на патријаршијски престо је постављен његов блиски сродник Макарије Соколовић.

Свети Макарије, архиепископ пећки и патријарх српски, у периоду од 1557. до 1571. године, обновио је патријаршију са седиштем у Пећи и обезбедио њено признање и опстанак. Извори наводе да су током његовог вођења српске цркве обновљени манастири Грачаница, Студеница, Бања код Прибоја и други, као и Пећка патријаршија. У тим храмовима оживела је преписивачка, иконописачка и златарска делатност. Српска православна црква слави Макарија као светитеља.

Уз откривање споменика, још низ видовданских дешавања организовано је у Андрићграду (изложба „Заборављени хероји”, представа театра из Сомбора и други програми), а током викенда се у Андрићевом институту одржава дводневна међународна конференција „Године које су промениле свет” о Првом светском рату у историји и историографији.