Потрошачи прикључени на топлане који су прорачунали да им је скупо да грејање плаћају целе године, а греју се шест месеци, и да им се уз то греју просторије које не користе преко зиме, могли су од 5. маја када је званична грејна сезона завршена да подносу захтев топланама за искључење с мреже.

Крајњи рок за подношење захтева је средина септембра будући да званична грејна сезона почиње убрзо после тога, а топлане технички морају да буду спремне да греју све оне којима су радијатори и даље омиљено грејно тело.

Само подношење захтева не значи да ће радијатори бити уклоњени, јер постоји правилник и цела процедура која мора да се поштује приликом скидања с топловода. Пре свега, сагласност свих станара зграде који не желе да због комшије који је решио да се више не греје преко топлане, остану у хладном стану.

Дејан Стојановић, председник Управног одбора Удружења топлана Србије, потврђује да је ово период када се подносе захтеви за одјављивање с топловодне мреже. Оно што, међутим, свако ко хоће да промени начин грејања мора да зна јесте да фиксни део за грејање мора да се плаћа и ако се потрошач не греје.

– Уколико тражи да му се искључи довод топлотне енергије у инсталације у стану, мора да плати, јер је самом куповином стана прикљученог на даљински систем грејања и потписивањем уговора закупио одређени капацитет предузећа, односно топлане – објашњава Стојановић.

Према расположивим подацима лане је у Београду с мреже искључено 775 потрошача, готово подједнак број станова и пословних локала. Пракса је показала да се највише њих искључује с мреже, јер не користи тај простор, не живи ту и неће да плаћа грејање 12 месеци.

Како кажу у Савезу енергетичара Србије – Сенергес, прорачун грејања свих станова и локала у једној згради укључује прорачун ефеката размене топлоте кроз зидове и подове свих станова и локала па искључењем једног стана или локала ремети се грејање у суседним стамбеним или пословним јединицама.

То доводи до тога да се корисници тих јединица жале на неквалитетно грејање после искључења њиховог комшије. То је разлог због којег комунална предузећа крајње рестриктивно приступају сваком захтеву за искључење.

Надлежни апелују да не мора уклањање радијатора бити једини начин да се уштеди на грејању, јер постоји могућност уградње калориметара и плаћање грејања по утрошку, а не по квадрату. Тим пре што је прелазак на наплату по потрошњи неминовност, не само што на томе инсистира Брисел, већ и што грејање почињу да диктирају и климатске промене, будући да су зиме све блаже.

Грејање по потрошњи значи да грађани шест месеци зими плаћају колико потроше, а током лета само фиксни део. Иако је то законска обавеза, од 60 топлана она се примењује тек у десетак градова и општина, а остали на тај начин плаћају само у неким насељима, зградама или пробно.

У Удружењу топлана наводе да наплата грејања по утрошку има смисла само ако грађани имају могућност да завртањем и одвртањем вентила на радијаторима управљају својим грејањем – када и по којој температури ће се грејати, хоће ли загревати једну собу или цео стан или искључити када нису код куће.

Истраживања на узорку од око 600 зграда, својевремено је показала да су рачуни просечног купца за око 27 одсто нижи него када је плаћао грејање по квадрату, али да треба водити рачуна о потрошњи и с калориметрима. Неко ко се одлучио на грејање по утрошку, не може да одврне мерач топлоте 24 сата на најјаче и да очекује мањи износ на рачуну, већ мора да рационализује потрошњу.

Владиним планом енергетске санације већ је обухваћено 500 јавних објекта који су велики потрошачи енергије. У плану је и оснивање фонда енергетске ефикасности. У топланама очекују да будући управници зграда са скупштина станара олакшају и убрзају увођење наплате по потрошњи.