недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:45

Најсевернији метро на свету

Крак дужине 14 километара с осам станица отворен је прошлог новембра, после осам година изградње, и продужетак је постојеће хелсиншке линије од 35 километара
Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 13.05.2018. у 22:00
Про­ши­ре­ње на за­пад Фин­це ко­шта­ло 1,2 ми­ли­јар­де евра (Фо­то­гра­фи­је Д. Му­чи­ба­бић)
Кон­трол­ни цен­тар ме­троа

Од на­шег спе­ци­јал­ног из­ве­шта­ча
Хел­син­ки – Пе­шак је краљ у цен­тру гра­да, за­пи­са­но је у ур­ба­ни­стич­ком пла­ну Хел­син­ки­ја. Да то ни­је са­мо мр­тво сло­во на па­пи­ру, уве­ри­ће се сва­ко ко се про­ше­та фин­ском пре­сто­ни­цом – во­за­чи ста­ју чим ви­де да се пе­ша­ци при­бли­жа­ва­ју „зе­бри”, а тро­то­а­ри ни­су за­кр­че­ни ауто­мо­би­ли­ма. Сла­лом, као ве­шти­на ко­ју мо­ра­ју да са­вла­да­ју пе­ша­ци у Бе­о­гра­ду да би се про­би­ли из­ме­ђу на­чич­ка­них во­зи­ла, у овој скан­ди­нав­ској зе­мљи по­тре­бан је са­мо они­ма ко­ји иза­ђу на ски­ја­шку ста­зу. 

Кра­љев­ство фин­ских пе­ша­ка по­чи­ва на до­бро ор­га­ни­зо­ва­ном јав­ном пре­во­зу: ауто­бу­си­ма, трам­ва­ји­ма, би­ци­кли­ма (пр­вих по­ла са­та во­жња je бес­плат­на, а из­најм­љи­ва­ње на 24 са­та ко­шта пет евра), тра­јек­ти­ма и ме­троу. Про­шлог но­вем­бра ме­тро је, по­сле осам го­ди­на из­град­ње уз не­ко­ли­ко од­ла­га­ња и, чи­ни­ло се ов­да­шњим љу­ди­ма, бес­ко­нач­ног ка­шње­ња, сти­гао на за­пад Хел­син­ки­ја, по­ве­зав­ши ње­гов цен­тар са обли­жњим гра­дом Еспо­ом. То је при­бли­жно исто као ка­да би са Тр­га ре­пу­бли­ке пут­ни­ци ме­тро­ом мо­гли да се пре­ве­зу до кра­ја Зе­му­на, и то за не­пу­них че­тврт са­та. 

Линија дуга 14 километара са осам станица, која се целом дужином простире испод земље, продужетак је постојеће, која је, после три деценије планирања, 1982. спојила центар са предграђима на истоку. Метро је био замајац за урбанизацију баш као што је његов западни крак подстакао изградњу тржних центара на станицама, стамбено-пословних блокова...

Проширење на запад донео је метрополитанској зони са око 1,4 милиона становника (Хелсинки, Еспо и Ванта) укупно 35 километара метроа, од којих је 20 у тунелима. Проширење шинског система на запад, што је деоница коју дневно користи 300.000 људи, Финце је коштао 1,2 милијарде евра, каже Арту Куканкорпи, директор одсека за саобраћајне операције Градског саобраћајног предузећа Хелсинкија.

– Западни метро изградио је „Лансиметро”, компанија коју поседују градови Еспо и Хелсинки. Држава је уложила 210 милиона евра, а остало су финансирали градови – истиче Куканкорпи, кога смо упознали у контролном центру метроа поред станице Хаканијеми на истоку финске престонице. У том центру, 24 часа, по две особе у смени на 26 великих екрана примају директно слику са станица и на вези су са чуварима, којих је по један у свакој од 25 станица. Њихови највећи изазови су, додаје Куканкорпи, наркомани који узнемиравају путнике, викендом алкохолисани људи и они који падају на степеницама.

У контролом центру је и командна соба из које запослени прате евентуалне кварове на вагонима, струју и противпожарни систем и све њих тестирају углавном после 23.30 када метро престаје да саобраћа. Да би беспрекорно функционисао најсевернији метро систем на свету, годишње се утроши око 143 милиона евра.

– Од тога, на одржавање инфраструктуре оде 100 милиона евра и то финансира служба за јавни превоз хелсиншког региона ХСЛ. Око половине трошкова покрива приходима, а остатак субвенцијама, махом од општина из региона – објашњава Куканкорпи.

Готово да нема Финца који неће рећи да је метро чист, брз, да у њему нема гужве. Посетилац са Балкана са неверицом ће слушати житеље те скандинавске земље који се жале на јутарње гужве у саобраћају између 7.30 и 8.30 и поподневне од 15.30 до 17.30 часова. Призор у центру престонице демантује их: трамваји су полупразни, човека на човеку нећете видети ни у аутобусима, сирена се не употребљава.

– Метро одлично функционише и користим га чешће зими, када се температура спусти и до 30 степени испод нуле. Чим време дозволи, возим се аутобусом или бициклом и уживам у пределима и природи – каже Беатриса из Камеруна, коју је посао довео у Хелсинки.

Становници Еспоа немају шта да замере станицама – малим архитектонским ремек-делима, али нису сви осетили благодети метроа. Мерја Танска, дизајнер асистент, станује у Матинкули, где је последња станица метроа, а пре његовог доласка до посла јој је требало 30 минута јер је имала директну аутобуску линију до фирме у којој ради у Хелсинкију. Сада, тврди, путује сат времена дуже на релацији кућа-посао-кућа јер нема добру везу са метро станицама иако је трамвајска мрежа у Хелсинкију дуга 91 километар.

Превоз у бројкама
3.000 људи може да стане у сваку станицу у источном Хелсинкију, пројектовану као атомско склониште;
80 евра плаћа казну путник који нема карту, плус дневну карту;
40 минута траје путовање с једног на други крај града;
27 евра кошта петодневна карта за метро, аутобус, трамвај и трајект у Хелсинкију.

– Аутобус стаје испред моје куће, али линија је дужа, креће се мањим улицама и спора је. Могу да пешачим до метроа у Еспоу и од станице у Хелсинкију до фирме. Аутомобилом стижем за 15 минута – истиче Танска.

Асикаинен каже да западни метро није утицао на време путовања. У областима близу метро станице то време се скратило, али тамо где је директна аутобуска линија за Хелсинки замењена аутобусима који одвозе путнике до метроа време се продужило.

– Као и сваком новом пројекту, треба времена да се ствари уходају, односно да се западни метро повеже са аутобусима и трамвајима баш као што је то урађено у источном Хелсинкију, где су изнад или поред метро станица аутобуске окретнице и трамвајска стајалишта. Важно је да је брз, безбедан и да се смањује колски саобраћај и емисија угљен-диоксида за око 45 одсто – наглашава Братислав Тошковић, архитекта који живи у Еспу.

Без обзира на то што у нове наранџасте возове са исполираним седиштима путници који иду на запад могу да унесу и бицикл, Финци ипак највише користе аутобус, показује званична статистика. Прошле године они су превезли 180 милиона путника, метро је користило 67,5 милиона људи, трамвај 60,2, лаку железницу 64,8 док се трајектима возило 2,1 милион путника.

Западни метро у Хелсинкију шири се још седам километара, а Београд са 1,7 милиона становника ни после четири деценије планирања независног шинског система није отишао даље од почетка. Картама за метро махало се у изборној кампањи иако му ни линија није прецизно трасирана. У игри је она која ће повезати Макиш и Аду Хују преко „Београда на води”, са тенденцијом да се шири ка Миријеву. Најављује се да ће бити завршена две године од почетка градње, чији се почетак сада планира за другу половину 2020.

Пешацима у Београду дотле није остало ништа друго него да се уздају у слалом. Али – без снега.

Лед, снага и кортен

Свака од осам нових станица има различите архитектонске теме које су осмислили дизајнери тако да осликају активности изнад станице и да путник ужива у игри облика, боја и светлости. Метро станица Алто универзитета која се налази у кампу Отанијеми, средишту научног и студентског живота, има плафон од кортена, што се добро уклапа са црвеном опеком од које су здања у том студентском граду.  Дизајн станице метроа Урхеилупуисто дочарава енергију, снагу, раст и младост који проистичу из бројних могућности овог краја за рекреацију, спортске и културне активности на отвореном, док је станица Матинкила инспирисана временом у Финској, облацима и ледом. На плафону станице Тапиоли су огромни бели лустери који уз стаклене зидове приказују њену прозрачност.


Коментари4
a11f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Ми чекамо метро у Београду Бог зна колико дуго (скоро пола века) а они се љуте на бесконачно кашњење. Па каки су то људи ти Финци? Треба им објаснити шта је то бесконачно кашњење (ха, ха, ха).
Petar Amer
Ma idila, biciklisti! U gradu u kome je prosecna dnevna temperatura negativna 4 meseca godisnje a ni u Aprilu i Novembru nije bas prijatno. O duzini dana po zimi da se ne govori, idealno za bicikl!
Rade Ivanovic
Da, oznojiti se vozeci bicikl na 30 stepeni do posla, pa onda takav na posao, sireci mirise uz neizbezne krugove pod pazuhom je ono sto se zove dobar ukus. Na kraju, od smrada niko nije umro, ali od promaje jeste.
Препоручујем 16
Бициклољуб
Свако ко је једном возио бицикл у градским условима и на зими зна колико се брзо човек загреје кад га вози. Једино што може бициклисти да смета су јаке падавине (пљусак, град, велики снег), а све остало се лако подноси на два точка. Копенхаген и Амстердам су бициклистичке престонице, а тешко да су тамо климатски услови наклоњенији...
Препоручујем 38

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља