петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.04.2008. у 22:00
Животна средина

Човек за трећи миленијум

Милутин Миланковић био је један од највећих умова свих времена који су се бавили науком о планети Земљи, утемељивач модерне климатологије. Он је најавио долазак новог леденог доба, упркос глобалном отопљавању
Милутин Миланковић

Сведоци смо да се клима на Земљи мења. Скоро свакодневно слушамо о опасностима од глобалног загревања изазваног превеликом емисијом штетних гасова (пре свега угљен диоксида), појавама „острва врућине” која настају због повећања броја становника у градовима, сечом шума, исушивањем мочвара... Чињеница је да је, и поред глобалног отопљавања, климатских промена одувек било и биће, независно од активности човека. Узрок тих промена је академик Милутин Миланковић у свом револуционарном делу „Канон осунчавања”, који су светски научници 1995. године прогласили једним од најзначајнијих дела 20. века, приписао небеској механици.

– Велику промену климе, према Миланковићу, изазива промена Земљине путање и положаја. На своме путу око Сунца наша планета се понаша попут чигре. Оса ротације мења нагиб и положај у односу на путању тако да описује купу. Те промене се не дешавају равномерно, па Земља као да „тетура”. Сви од наведених узрока (нагиб, положај и облик путање) делују заједно на промену осунчавања, а то доводи до померања поларне границе и тако настају и престају ледена доба – објашњава Љерка Опра, дипломирани физичар, која се већ скоро три деценије бави метеорологијом и ауторка је књиге „Девет храстова – записи о историји српске метеорологије“.

Она истиче да је посебно важно што је Миланковићуочио да су за настанак леденог доба значајнија кратка лета него хладне зиме. Наиме, у Сибиру, где температура зими износи и до минус 50 степени, а лети до плус 30, нема глечера, јер високе летње температуре изазивају топљење снега, док је велики део Гренланда увек под снегом и ледом, пошто је тамо зими температура око минус десет, али лети највише око (плус) осам степени.

Резултати Миланковићевих проучавања недвосмислено показују да глобално загревање може да успори, али не и да заустави настанак новог ледног доба које предстоји, а можда се већ и догађа. Разлог је што крива осунчавања, која је попут кардиограма, има своје помаке, где пет хиљада година у космичким размерама скоро ништа не значи.

Решио тајну ледених доба

(/slika2)Уз име Милутина Миланковића, првог Србина који је постао доктор техничких наука Бечке високе школе 1904. године, везан је синоним „путник кроз време и просторе”. За прошлост га везује тумачење великих променa климе прохујалих доба, а за будућност његов дијаграм осунчавања, светионик за све оно што је пред нама.

– Миланковић је дао суштину климатских промена, која се данас допуњује утицајем и других елемената. Знамо да ледена доба имају свој ритам, али не познајемо и све путеве и начин њиховог настајања. Клима се не мења континуирано. Данас на основу прецизних астрономских параметара покушавамо да утврдимо како и мале промене утичу на варирање климе. Миланковић је то радио само за велике временске интервале – објашњава Опра.

Највећом Миланковићевом заслугом сматра се то што је, без моћних рачунара, дакле „пешице”, решио тајну ледених доба и успоставио темељ савремене климатологије. Револуцију у науци о Земљи означио је управо текст „Канон осунчавања Земље и његов утицај на проблем леденог доба” објављен 1941. године на немачком језику. Под тим насловом је сабрано његово дотадашње научно дело које је настајало две деценије. Целокупан рад на српском језику САНУ је, у седам књига, објавио тек 1997. године. На основу Миланковићеве теорије канона осунчавања планета, с почетка прошлог века, може се израчунати осунчавање и температура и на удаљеним планетама (он је њу дао за Марс).

Међу елитом светске науке

(/slika3)– Миланковића је свет дефинитивно признао 10. 12. 1976. године, кад су у часопису „Наука” објављени коначни резултати петогодишњег пројекта чији је задатак био да на основу седимената са дна Индијског океана одговори на питање јесу ли Миланковићеви прорачуни били тачни. Када је потврђено да су варијације Земљине орбите својеврсни „пејсмејкер“ ледених доба, све дотадашње сумње су распршене, и Миланковић је најзад заузео заслужено место у светској научној елити – наглашава наша саговорница.

Додајмо овоме податак да је чувени амерички Колумбија универзитет организовао 1982. године велики научни скуп на којем је више од 90 еминентних научника из целог света расправљало о Миленковићевом делу. Термин „Миланковићеви циклуси” постао је стандардни научни термин. НАСА Миланковића сврстава међу 15 највећих научника свих времена који су се бавили науком о планети Земљи, топоними на небеским телима носе његово име, једна од будућих експедиција на Марс биће названа по њему...

Глобална промена климе на Земљи чини Миланковићево дело трајно актуелним јер, као што неко рече, он је „узорао небеску бразду при крају другог, а резултате тог рада пожњећемо у трећем миленијуму”.

Славица Берић

-------------------------------------------------------------

Јубилеј на листи Унеска

На предлог Српске академије наука и уметности, на листи Унеска за 2009. годину нашла су се два важна датума за српску науку и културу – 130. годишњица рођења академика Милутина Миланковића и стогодишњица рођења академика Љубице Марић, композитора. Овим актом Унеско (специјална агенција Уједињених нација за образовање, науку и културу) преузима покровитељство над организацијом свих манифестација које ће бити организоване у част ова два наша великана. Низ предавања и трибина почеће крајем ове године, у спомен на 12. децембар 1958, кад нас је Миланковић умро.

Иза генија 20. века остале су бројне бране, мостови, вијадукти и друге грађевине од армираног бетона које је подигао пре него што је 1909. године заменио посао грађевинског инжењера местом ванредног професора небеске механике и теоријске физике на тек основаном универзитету у Београду. На тој дужности остаће до пензије 1955. године.

Маштао је и о највећем на свету „Вавилонском торњу модерне технике”, висине 21.646 метара, за који је направио и предрачун.

– Неговао је лепу реч. Роман „Кроз васиону и векове” представља најлепшу књигу за популаризацију науке на српском језику. Написао га је у виду писма драгој пријатељици којој на занимљив начин објашњава значајне појмове везане за небеска тела, геологију и уопште историју науке – каже Љерка Опра, додајући да је у свему што је радио, Миланковић тежио савршенству. Пример за то је и његов, до сада најпрецизнији, календар који је имао све шансе да на најбезболнији начин „испегла” разлике између јулијанског и грегоријанског рачунања датума. Иако је био прихваћен на Свеправославном конгресу 30. маја 1923. године у Истанбулу, он ипак до данас није усвојен нити примењен.

Коментари2
7de8b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља