Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Женска енергија” у диригентској кожи

Београд се страствено воли и због тога се са њим љубим и свађам већ годинама, каже Јелена Сасник
Јелена Сасник, диригент (Фото: Јанез Маролт)

Београд, град мог детињства и младости је дирљива успомена … каже за „Политику” Јелена Сасник диригенткиња великог искуства која је каријеру почела у Београду, а наставила у Словенији причајући са којим емоцијама је доживела нови сусрет са српском публиком и градом свог детињства. На сцени земунског Мадлениjанума, домаћа публика је у суботу имала прилику да чује завршни концерт Омладинског Супер Хора и оркестра којим  је руководила Јелена Сасник, а кога чине соло певачи из Љубљане, Крагујевца и Земуна. Пре концерта у Мадлениjануму уметници су наступили у Шкофја Локи, Љубљани и Крагујевцу.

Диригенткиња Јелена Сасник пре словеначког ангажмана радила је у  земунској музичкој школи „Коста Манојловић”.

– На моје место су нормално дошли други људи и у првим сусретима са Београдом преиспитујем се да ли сам остала сироче без свога града или сам се вратила кући. Београд се страствено воли и због тога се са њим љубим и свађам већ годинама. Сви моји снови се дешавају на Новом Београду и дан данас. Мој идеални град остаје и опстаје у фамилији и пријатељима који ме суштински познају и воле такву каква јесам. Силину својих осећања према тешкоћама миграције и новог живота у непознатој средини пренела сам у текст „Дневник једне мигранткиње” по којем је настала музичко-сценска драма „Ex(Odus) Радости” коју чека премијера у позоришту „Душко Радовић” у Београду у режији Нарцисе Даријевић Марковић, каже Јелена Сасник и  објашњава шта је пресудило да се отисне у свет у потрази за својим уметничким, музичким путем:

–На првој години студија сам приликом сарадње са маестром Младеном Јагуштем забезекнуто схватила да не знам како да објасним оркестру на који начин се свира Хајдн, а како Моцарт. Како се употребљава гудало у бароку, како украси у класицизму и још 1997. сам у јеку хајке на Србију отишла у Берлин као асистент диригента Светског оркестра Музичке омладине. Могла бих рећи да сам се већ осећала у Србији као звездица. Тада је Београдска филхармонија била изузетно великодушна према младим српским диригентима: тада сам готово редовно дириговала националним оркестром о чему сада млади диригенти не могу ни да сањају. Што се одласка тиче, имала сам изражену потребу да се докажем у срединама у којима сам тотални анонимус без икаквих веза. Наивно сам веровала да је за тај мукотрпан пут довољно спаковати само сопствени таленат и знање. Али пут је много тежи него што изгледа, има пуно суза, самоће и само преиспитивања. Словенија је као база изабрана искључиво као најближе иностранство Београду.

Постоји феминистички портал „Радне жене” који делује из Љубљане, додаје Јелена Сасник, а везан је за целу бившу Југославију за који је била ангажована да напише чланак који је једним делом насловила „Развојни пут жене диригента...” а други део наслова је „вулгаран и није за Политику”. Чланак је оборио рекорде читања а она је искрено написала како се диригенту који нема политичко финансијску потпору смањују шансе да опстане у музичком свету у колико је не дај боже женског пола.

–У данашње време новца за културу готово и да нема и за диригенте је „гужва пред голом” огромна, а борба непоштена. Реченицу „штета што је жена” сам у својој каријери чула довољно пута да сам изнова почела да поштујем лик и дело Кларе Цеткин. Морам да нагласим да ту врсту дискриминације најмање осећам у Србији и у скандинавским земљама. Зато не одустајем и полако уверавам традиционални музички миље да оно што је најлепше је управо „женска енергија” у диригентској интерпретацији која пружа сасвим другачији доживљај уметничке музике – закључује Јелена Сасник.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki Andrejevic
Sjajan clanak. Radim u umetnosti u inostransvu i sve receno bi se moglo ponoviti u zemljama sirom sveta a ponajvise u onim "razvijenim". Biti zena u umetnickom svetu je najteze zanimanje. Ali korak po korak.... Cestitke i pozdravi Jeleni!
фрушкогорски глас
А мислио сам да је 8. март превазиђен. Нажалост. Хвала Јелени на гостовању у својој кући.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.