среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 05.04.2018. у 08:15 Андријана Цветићанин
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: БАЧ

Тврђава под пролећним снегом

Некад град витезова, данас туристичко место са најбоље очуваним средњовековним утврђењем у Војводини
(Фото Драгослав Жарковић)

Овогодишња равнодневица у Бачу, граду по коме је читава регија између Дунава и Тисе добила име, остаће упамћен по белом снежном прекривачу. Да би се стигло до тврђаве Бач мора се прећи преко моста. Не дрвеног и покретног какав је постојао пре више векова и представљао једини улаз у средњовековни град, опасан меандром реке Мостонге, већ бетонског, изграђеног у 20. веку, преко канала Дунав – Тиса – Дунав.

Бачка тврђава одавно је на сувом и није адреса витезова. Данас је то туристичко место, историјски локалитет са најбоље очуваним средњовековним утврђењем у Војводини. Град је и назив добио од мађарске, тачније угарске речи која значи утврђење.

Час историје

Бач је удаљен од Новог Сада око 70, Београда 150, Суботице 120 километара. Од центра вароши тврђава је на неколико стотина метара и стиже се за неколико минута пешке. Преко пешачког моста, кроз Шиљак капију, потом краћим шором. То је главна улица Подграђа, дела града такође заштићеног као културно-историјска целина. Чини је 36 типичних равничарских кућа, са дугачким двориштима, сазиданих у 18, 19. и почетком 20 века.

Житељи не смеју да мењају спољне фасаде без сагласности заштитара да би се очувала аутентичност, открива за „Магазин“ Бранка Мандић, вршилац дужности директора Туристичке организације Бач.

Почетком 20. века, до Другог светског рата, ту су живели Немци, Мађари, Словаци, Срби, Шокци ... Временом и због промена друштвених околности, доласком колониста, етничка структура је промењена. Али, нису се променили визура историјског дела и добри комшијски односи.

Зато је довољан тек поглед са донжон куле утврђења, са висине од око 20 метара, на сивкасте кровове, уредно поређане црепове по крововима кућа у Подграђу па да се добије представа како се некада овде живело.

(Фото Драгослав Жарковић)

Првог дана пролећа, када је екипа Политикиног „Магазина” била на терену, иако је долазило топлије годишњег доба, све је било прекривено последњим, зимским или првим, пролећним снегом. По белом покривачу од неколико сантиметара, испод којег вире зелене влати траве, у средишту тврђаве, коју је пре седам векова међало осам кула (сачувани остаци само пет – четири бочне и највише донжон) видели смо стопе људи.

Прва болница још у 13. веку
Почетком 13. века карловачки надбискуп Угрин је основао прву болницу у овом делу Европе. У списима папе Гргура 9. из 1234. године пише да је Бачки хоспитал саграђен за болеснике и сиромашне.
Једна од првих апотека у савременом облику у овом делу Паноније отворена је 1828. у кући породице Гебауер. Сачувани су аутентични излог и степениште док је унутрашњост измењена.

Упркос лошем времену неко је шетао пре нас.

– Кад је лепо време буде пуно људи, мајки са децом, младих, старих, сви радо долазе. Од скора поставили смо и клупе. Ту је и сувенирница, па посетиоци могу да се одморе, али и купе нешто за успомену – каже Бранка Мандић.

Тврђава има статус добра од изузетног националног значаја и пре неколико година у оквиру пројекта „Векови Бача”, који су спроводили локална самоуправа са покрајинским и републичким институцијама, уз помоћ фондова ЕУ, значајно је обновљена. Не само због тврђаве, већ и других историјски значајних локација на територији општине, 2017. су се јавили на национални конкурс „ Еден – изузетне дестинације, културни туризам”. Нашли су се међу пет финалиста, у конкуренцији 28 општина, према избору Европске комисије,

Бач је идеално место за све које занимају култура и историја. После шетње по градићу и његовој околини биће богатији за многе приче, легенде... Видеће археолошке и друге остатке романике, готике, ренесансе, византије, барока и турског наслеђа.

Рај за ловце и пецароше

У центру града са нешто више од 5.000 становника је и фрањевачки самостан с почетка 12. века. После две кривине главним путем стиже се до остатака турског хамама; чим се пређе с једне обале канала ДТД на другу, ка фортификацији, пење се на Калварију, спомен-простор са 12 стубова посвећених свецима из средине 19. века. Иза села Вајска и Бођани је истоимени православни манастир. Када се долази из правца Новог Сада може се застати у словачком селу Селенча.

Гости претежно долазе из околине Сомбора, Суботице, Новог Сада, Београда, суседне Мађарске. Прошле године забележили су више од 5.000 посетилаца, мада, како додаје Бранка Мандић, још најмање трећина од ове бројке је оних који дођу у сопственом аранжману – без најаве и потребе за водичем. Највише их је током пролећа и лета. Привлачи их и лепа природа, у близини је језеро Провала, настало средином двадесетих година 20. века после изливања Дунава, где је сада јединствена зелена оаза за летње уживање. Речица Берава омиљена је међу пецарошима, ловци добро знају стазе ловишта по ритовима.

Тврђава кроз векове

– Утврђење је настајало од 14. до 16. века, сам почетак градње везује се за владавину угарског краља Карла Роберта Анжујског

– На овој локацији насеља су постојала још од млађег неолита

– У 15. веку представљала је један од важнијих угарских бедема у одбрани пред Турцима, на јужној граници царства

– После Мохачке битке 1529. године заузимају је Турци

– Од 1686. године је под влашћу Беча

– Током Ракоцијеве буне 1704. тврђава је минирана

– Од 18. до 20. века била је препуштена зубу времена

– Прва археолошка истраживања спроводе се у 19. веку али тек у 20. веку историчари почињу да откривају њен значај.

Коментари0
bdb80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља