среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:32

Платиш смештај, доплатиш негу

Установе социјалне заштите немају право да пружају додатне услуге за које нису регистроване, као што су набавка лекова или опреме за старе
Аутор: Марија Бракочевићпонедељак, 02.04.2018. у 22:00
Сем смештаја у цену су урачунати три оброка и две ужине, по препоруци доктор, стручни рад и нега (Фото Ж. Јовановић)

Београђанка П. Р. недавно је сместила своју мајку оболелу од Алцхајмерове болести у приватни лиценцирани дом за старе. За месец боравка одмах је морала да издвоји 50.000 динара. Али, то није било све. После само неколико дана из дома је стигло обавештење да треба да доплати још 12.000 динара, за лечење уринарне инфекције, у шта је П. Р. одмах посумњала. Није јој било тешко да сама прерачуна колико јој је новца заиста потребно за додатну мајчину негу.

Када је ставила на папир цену лека и инфузије, схватила је да јој за то дневно треба око 750 динара. Надлежни у дому су на крају попустили, па ова суграђанка срећом није платила вртоглаву цену за лечење мајчине инфекције.

Социјални радник из дома је, како тврди П. Р., ипак био упорнији. Убрзо се поново огласио, тражећи од сроднице додатних 10.000 динара. На списку за ванредну набавку, како су јој у дому саопштили, биле су пелене за болесну мајку, трачице за мерење шећера у крви, катетер за прикупљање мокраће, лабораторијска анализа... То је морала да доплати.

После свега што јој се догодило, ова Београђанка се с правом запитала шта све заиста улази у месечну цену смештаја у дому за старе и на које начине корисници могу да се заштите од додатне „пљачке”.

Представници приватних и државних домова за смештај старијих и одраслих поручују да у основну цену домских услуга улази смештај, три оброка и две ужине и стручни рад с корисником. Ипак, надлежни напомињу да је важно направити разлику између смештаја у приватном дому који је регистрован као установа социјалне заштите, од оног који је заведен као ординација опште медицине.

– Установе социјалне заштите регистроване су у Министарству рада као оне које пружају услуге домског смештаја. По том решењу немају право да пружају додатне услуге за које нису регистроване. У њиховом тиму раде медицинске сестре и неговатељице, али било шта што не спада у одржавање просторија, хигијене корисника, као што је рецимо набавка лекова или опреме, не може додатно да се наплати јер ионако дом нема решење на основу којег би то спровео у дело. У том случају су лекови и пелене за кориснике обавеза сродника – упозорава Радослав Миловановић, председник Удружења приватних установа социјалне заштите, уједно и власник лиценцираног приватног дома за старе „Свети Трифун” у Београду.

Уколико је дом регистрован као ординација опште медицине, онда стиче право да пружа и све услуге које се тичу свих аспеката основне здравствене заштите. Такве погодности, додаје Миловановић, надлежни из дома могу додатно да наплаћују, али само кроз званични ценовник установе, па се на постојећу цену смештаја додаје и цена додатне услуге.

– Постоји и друга опција, кад се цене додатних услуга укључују у цену смештају, тако да дом тада може да понуди кориснику обједињену цену која се једнократно месечно наплаћује. Све то ипак мора децидно да буде написано у уговору, а ниједна додатна услуга не сме да се стави на терет кориснику, ако за то не постоји налог и сагласност сродника – упозорава председник удружења, подсећајући да уколико кориснику дома, рецимо, зафале лекови, а сродник је, на пример, ван земље, надлежни у дому могу кориснику да дају лек само уколико је сродник дао сагласност.

– У налогу за пружање услуге лекар из дома је дужан да напише службену белешку да је у телефонском разговору са сродником одобрио трошак. А ако је корисник свестан и тражи рецимо банане, дом може да му их обезбеди, али тај трошак иде на његов терет – објашњава Радослав Миловановић.

Надлежни поручују будућим корисницима да пре свега треба да се добро информишу и отворе четворо очију када потписују уговор, проуче шта је све обавеза установе, шта не улази у цену услуге и, ако треба, да инсистирају да и то пише у уговору.

– Има много неуких људи које је лако преварити, али и особа којима је некада неопходан брз пијем. Поједини домови умеју да искористе слуђеност сродника, па им подмећу разне папире на потпис – упозорава Миловановић и подсећа да неки домови чак уцењују странке да унапред пола године плате смештај за оболелу старију особу.

– У таквој ситуацији грађани треба да нам се обрате или да о томе обавесте инспекцију социјалне заштите, без обзира на то да ли је дом легални, а пре свега не треба да потписују такве уговоре с домом – напомиње он.

У приватним домовима за старе цена смештаја се креће до 300 до 700 евра. У Београду за сада има 109 приватних домова.

Антрфиле

Цену диктира величина собе

У основну цену смештаја у државном дому, која у Београду просечно износи око 40.000 динара, урачунати су смештај, три оброка и две ужине, по препоруци доктор, стручни рад, здравствена заштита на примарном нивоу, основна и специјализована нега и све активности у дому. Колика ће цена смештаја заправо бити зависи од тога да ли ће корисник боравити у једнокреветној, вишекреветној соби или гарсоњери, да ли собе имају купатило или постоји заједничко. Све зависи и од степена подршке, и од тога да ли је кориснику потребна нега или асистенција у току дана или може ли он о себи да брине сам.

– Дементни корисници су рецимо зависни корисници. Њихово обољење је специјална врста болести за коју је терапија скупа па, уколико лекови нису на листи РФЗО, пацијенти ипак морају сами да их обезбеде. Све остало је урачунато у цену смештаја, па тако рецимо и пелене. У ГЦ „Београд” за њихов смештај потребно је одвојити око 38.000 динара – напомиње Сузана Мишић, директорка Геронтолошког центра „Београд”.


Коментари5
115f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ataševac drvarski
obicni covjek ne moze ni da sanja o domovima. dkandal.kakva smo mi drzava
Sasa Trajkovic
Tužna je Srbija danas kad su nam stari na teretu a napuštena sela, kuće i imanja obrasla u korov a na toj muci još neko bi i da zaradi. Već smo imali požar, ne registrovane domove ali javašluku u socijalnoj sferi nikad kraja. Socijalnu službu treba reorganizovati i otpustiti NE kompetentne ljude koji ne samo da ništa NE rade već svojim nemarom dovode do tragedija.
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Биће нажалост још таквих примера и нових издатака. То је тај наш приватни бизнис, који се тек развија. "Шишај" где можеш и колико можеш, посебно где држава не води рачуна о наплати пореза - неки ће рећи где њој не одговара.
ВлаДо
Три оброка и две ужине уз онолику физичку активност.Па јасно је да тим несрећницима нема дугог живота.Питање је само ко им жели дуг живот.
Bosa S
Jednog dana cemo i mi biti ti "nesrecnici". Vazno je da sad insistiramo na humanosti i sto neznijem i pazljivijem tretmanu prema nasim roditeljima. Mnogi ljudi se odlucuju na taj korak jer nisu sami u stanju ili dovoljno sposobni ili struci da se sami brinu o svojim roditeljima. Mnoga oboljenja zahtevaju strucnu negu.
Препоручујем 37

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља