среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:35
ОКО 2.500 ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА ТРАЖИ СТАМБЕНО ЗБРИЊАВАЊЕ

Вечно у привременом смештају

По наредби власти из 1991. своје станове оставили су у Словенији, Хрватској, Македонији и БиХ, а држава им заузврат још није обезбедила ваљани кров над главом
Аутор: Марија Бракочевићпонедељак, 26.03.2018. у 20:20
Живот у кућама од азбеста у СРЦ „Сурчин” није лак ниједном станару (Фото Жељко Јовановић)

У Ср­би­ју су сти­гли пре око три де­це­ни­је из Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске, Ма­ке­до­ни­је и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, убр­зо по­сле из­би­ја­ња ра­та, и то по на­ре­ђе­њу нај­ви­ших др­жав­них и вој­них вла­сти. Ве­ћи­на њих је, ка­ко то обич­но ра­де вој­ни­ци, за со­бом оста­ви­ла ста­но­ве у ме­сти­ма где су не­ка­да жи­ве­ли. Од­ре­кли су се сво­јих ста­нар­ских пра­ва, та­мо­шњу имо­ви­ну пре­да­ли су по на­ред­би из 1991. го­ди­не, по­сле че­га су рас­по­ре­ђе­ни ши­ром Ср­би­је. Др­жа­ва им је јем­чи­ла да ће за­уз­врат до­би­ти дру­ге ста­но­ве. То се ипак ни­је до­го­ди­ло. Од 13.000 вој­них пен­зи­о­не­ра, њих 2.648 још ни­је стам­бе­но збри­ну­то. Жи­ве по ко­лек­тив­ним цен­три­ма чи­ја ин­фра­струк­ту­ра ни­је на­ме­ње­на ста­но­ва­њу – то су ка­сар­не, вој­не шко­ле, хо­те­ли, камп-ку­ћи­це, ре­кре­а­тив­ни цен­три...

– Још ка­да смо на­пу­шта­ли ог­њи­шта ре­че­но нам је да смо због пре­ко­ман­де у при­о­ри­те­ту за стам­бе­но збри­ња­ва­ње. Отад се ни­шта ни­је про­ме­ни­ло. И да­ље жи­ви­мо у раз­ли­чи­тим вој­ним ко­лек­тив­ним цен­три­ма за­тво­ре­ног ти­па, где су нам људ­ска пра­ва мак­си­мал­но огра­ни­че­на. Ста­ну­је­мо у усло­ви­ма не­до­стој­ним чо­ве­ка, а што је нај­стра­шни­је у ку­ћа­ма од азбе­ста ко­ји је за­бра­њен у из­град­њи због кан­це­ро­ге­ног деј­ства – под­се­ћа Вла­до Ђу­кић, пред­сед­ник Удру­же­ња вој­них бес­кућ­ни­ка Ср­би­је, ујед­но и пи­лот пот­пу­ков­ник у пен­зи­ји.

Са­мо у глав­ном гра­ду има 11 та­квих ко­лек­тив­них цен­та­ра. Је­дан од њих је СРЦ „Сур­чин” у ко­ме одав­но не по­сто­ји ни улич­но осве­тље­ње, а пр­ва про­дав­ни­ца и апо­те­ка уда­ље­ни су око пет ки­ло­ме­та­ра. 

Хо­тел „Бри­стол” пред исе­ље­њем
Око 30 пен­зи­о­ни­са­них ста­ре­ши­на са по­ро­ди­ца­ма или без њих жи­ви и у хо­те­лу „Бри­стол” у Ка­ра­ђор­ђе­вој ули­ци у Бе­о­гра­ду. Тај сме­штај ста­на­ри не пла­ћа­ју ма­ло, а ових ме­се­ци уве­ли­ко кру­же гла­си­не да ће и овај ко­лек­тив­ни цен­тар би­ти исе­љен. 
– При­ча се да ће мо­ра­ти да се исе­ле због град­ње „Бе­о­гра­да на во­ди”. Где ће да их сме­сте, ни­ко од њих не зна – ка­же Вла­до Ђу­кић. 

Због без­из­ла­зне си­ту­а­ци­је у ко­јој су се ста­на­ри об­ре­ли, пред­став­ни­ци удру­же­ња не­дав­но су се обра­ти­ли и ми­ни­стру од­бра­не Алек­сан­дру Ву­ли­ну. По­ста­ви­ли су му не­ко­ли­ко пи­та­ња, а ме­ђу њи­ма и ка­да ће вој­ни бес­кућ­ни­ци ство­ри­ти свој дом и да ли ће би­ти об­у­хва­ће­ни про­гра­мом Вла­де Ср­би­је за стам­бе­но збри­ња­ва­ње при­пад­ни­ка слу­жби без­бед­но­сти. 

– Од­го­вор још ни­смо до­би­ли, али то ни­је пр­ви пут. До­сад смо се ви­ше пу­та обра­ћа­ли Ми­ни­стар­ству од­бра­не. Са­зна­ли смо да у но­вом на­цр­ту пра­вил­ни­ка за стам­бе­но збри­ња­ва­ње при­пад­ни­ка Вој­ске Ср­би­је и Ми­ни­стар­ства од­бра­не по­сто­је оп­шти кри­те­ри­ју­ми по ко­ји­ма смо из­јед­на­че­ни са сви­ма – ис­ти­че Ђу­кић, ујед­но и ста­нар СРЦ „Сур­чин”. 

Овај чо­век жи­ви у „при­вре­ме­ном” сме­шта­ју већ 21 го­ди­ну јер је, ка­ко твр­ди, про­ме­ном пра­вил­ни­ка за стам­бе­но збри­ња­ва­ње, сви­ма узет при­о­ри­тет при­ли­ком до­де­ле ста­но­ва, па је сад из­јед­на­чен са они­ма ко­ји др­жа­ви ни­су пре­да­ле ста­но­ве ни­ти су ула­га­ле у Вој­но-стам­бе­ни фонд. 

– У тај фонд смо ула­га­ли по 4,5 од­сто од бру­то лич­ног до­хот­ка. Као вој­ни­ци по­сту­пи­ли смо по на­ред­би, а на кра­ју смо из­и­гра­ни. Са­мо тра­жи­мо да се и пре­ма на­ма по­шту­ју за­ко­ни и Устав, јер иона­ко има­мо устав­ну од­лу­ку ко­ја ка­же да на­ше стам­бе­но пи­та­ње тре­ба да се ре­ши по за­по­че­том ак­ту – гне­ван је пи­лот у пен­зи­ји. 

За вој­не пен­зи­о­не­ре ко­ји жи­ве у ста­но­ви­ма у сур­чин­ском цен­тру та­ква вр­ста сме­шта­ја је, ка­ко твр­де, прав­на пре­ва­ра, јер ста­но­ве над­ле­жни не ка­те­го­ри­зу­ју као слу­жбе­не, већ као при­вре­ме­ни сме­штај у вој­ном објек­ту.   

– То су нам ре­кли ка­да смо тра­жи­ли да их от­ку­пи­мо, иако је ја­сно да ово ни­је вој­ни обје­кат. Оба­шка то што нам се на­пла­ћу­је и по­рез на ко­лек­тив­но ста­но­ва­ње, по 4.000 го­ди­шње. Не­ма­мо ни­ка­кве бо­ну­се, а уче­сни­ци смо ра­та ко­ји­ма је др­жа­ва оте­ла имо­ви­ну – до­да­је Ђу­кић. 

И ње­гов ком­ши­ја из сур­чин­ског цен­тра Дра­го Сол­до под­се­ћа да су пр­вих се­дам-осам го­ди­на ста­на­ри ре­дов­но пла­ћа­ли за­куп­ни­ну у цен­тру. 

– По­сле то­га је ВУ „Де­ди­ње” пре­ба­цио над­ле­жност за одр­жа­ва­ње слу­жбе­них ста­но­ва на Вој­но­гра­ђе­вин­ски цен­тар од ко­јег две го­ди­не ни­смо до­би­ли ни­јед­ну уплат­ни­цу, а ни­ка­да нам ни­је по­сла­то ни ре­ше­ње о ви­си­ни за­куп­ни­не и оста­лим тро­шко­ви­ма. На­кнад­но смо по­че­ли да до­би­ја­мо збир­не ра­чу­не ко­ји су би­ли вр­то­гла­ви. Кад смо  схва­ти­ли да је то кла­сич­на пљач­ка, пре­ста­ли смо да им пла­ћа­мо ре­жи­је – от­кри­ва Сал­до.    

Ста­на­ри овог цен­тра твр­де да им је за­бра­ње­но да би­ло шта ула­жу у про­стор у ко­јем жи­ве де­це­ни­ја­ма, док би ме­сеч­но тре­ба­ло да из­два­ја­ју око 30.000 ди­на­ра.

– Вој­ска од нас про­тив­за­ко­ни­то по­тра­жу­је тај но­вац. У мом уго­во­ру пи­ше да све тро­шко­ве тре­ба да пла­ћам као сва­ки дру­ги гра­ђа­нин Бе­о­гра­да. Али над­ле­жни се на то оглу­шу­ју и тра­же ко­ли­ко њи­ма тре­ба. Због то­га нас је др­жа­ва ту­жи­ла. Од ме­не се ре­ци­мо по­тра­жу­је нај­ма­ње два ми­ли­о­на ди­на­ра, бар за по­след­њих де­сет го­ди­на, за све тро­шко­ве. Сма­тра се да сам се нео­вла­шће­но обо­га­тио, јер ни­сам пла­ћао да­жби­не, а за­пра­во ме­ни др­жа­ва ду­гу­је стан ко­ји сам јој пре­дао по на­ред­би још 1991. – об­ја­шња­ва Вла­до Ђу­кић.

Пре­ма по­да­ци­ма Удру­же­ња вој­них бес­кућ­ни­ка Ср­би­је, у пе­ри­о­ду од 2005. до 2017. на раз­ли­чи­те на­чи­не стам­бе­но пи­та­ње ре­ши­ло је око 9.800 вој­них ли­ца и пен­зи­о­не­ра, а од 1991. до 2005, ка­ко твр­де у удру­же­њу, зва­нич­них по­да­та­ка не­ма.


Коментари5
9d3d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bata
ma koga briga za naše izbeglice... važno je da brinemo za ove nove izbeglice što stižu iz ko zna odakle .... jer tako EU želi.
Тајник
Ja sam uzeo stambeni kredit i resio svoje stambeno pitanje. Muka mi je od svih ovih koji ocekuju da dobiju stan na poklon od drzave, firme itd.
Gordana
Кога Ви то оправдавате реченицом да су своју имовину напустили по наредби власти?Амнестирате Хрвате,Муслимане, НАТО који их је протерао?
Боривоје Банковић
У коментарима на именовање извесног Ника Дучића за команданта "базе" Бондстил, многи су се на изузетно срамaн начин осврнули на војничку част ових људи. Зато је добро што је "Политика" објавила овај чланак.
Milos miokovic
E'to je ta humana,dostojanstvena,neponizena,srecna,nedepresivna Srbija.....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља