уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:57
СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА УРБАНИСТИЧКОГ ЗАВОДА БЕОГРАДА

Кад је Тито слушао урбанисте

Јосип Броз је 1972. уважавао и коментарисао урбанистичке идеје и визије из ГУП-а знаменитог по томе што је у његову израду било укључено више од 250 експерата и сарадника, из седамдесетак научних и стручних институција
Аутор: Далиборка Мучибабићсубота, 24.03.2018. у 23:20
Зграда је симбол урбанистичке професије у Србији, а њен аутор архитекта Бранислав Јовин је за ово здање добио престижну југословенску „Борбину” награду за архитектуру 1970. године (Фото Урбанистички завод Београда /Волфганг Талер)

У његовом пројектном бироу исцртани су Нови Београд, стамбена насеља попут Бањице, Коњарника и Железника, ауто-пут кроз Београд, „Газела”, Мост на Ади, Пупинов мост, аеродром, Лука Београд, обилазница, пешачка зона Кнез Михаилове, „Београд на води”...

То је само кап у мору урбанистичке ризнице која ће ову годину посветити јубилеју – 70 година Урбанистичког завода Београда. Тим поводом биће уприличене бројне трибине, изложбе, конференције, публикације стручног материјала и монографије, док ће два догађаја осветлити највећа достигнућа најзначајније институције планирања у Србији и изван њених граница. Зграда завода на углу Палмотићеве и Улице деспота Стефана у фокусу је међународне архитектонске јавности као представник београдске архитектуре на изложби „СОС брутализам” у Музеју архитектуре ДАМ у Франкфурту, а од јула ће се наћи и у Музеју модерне уметности (МоМА) у Њујорку, са оригиналним цртежом Генералног плана Београда из 1950. и опусом часописа „Урбанизам Београда” који је излазио од 1969. до 1982. године.  

– Наша зграда је симбол урбанистичке професије у Србији, а њен аутор архитекта Бранислав Јовин за ово здање добио је престижну југословенску „Борбину” награду за архитектуру 1970. године. Здање је најстарије дело београдског брутализма – покрета у архитектури који се у Европи развијао педесетих и шездесетих година 20. века, а препознатљив је по фасади од необрађеног бетона – објашњавају у Урбанистичком заводу.  

У тај објекат на шест спратова и 6.500 квадратних метара планери су се, из зграде преко пута Правног факултета у Булевару краља Александра, уселили 1970. Било је то 22 године пошто је град основао завод. И то пре свега захваљујући Николи Добровићу, првом градском архитекти који је схватио колико је неопходно да постоји тим за осмишљавање развоја југословенске престонице и трансформације послератног разрушеног Београда у двомилионски град, какав је данас. Милош Сомборски био је први директор Завода и руководилац Генералног плана Београда усвојеног 1950. у коме је предвиђено повећање броја становника са 350.000 на милион. На челу те институције смењивали су се бројни директори, а златно доба београдског и југословенског планирања обележиле су архитекте Милутин Главички и Александар Ђорђевић, наглашавају у Заводу.

Још без одлуке о пресељењу
Запослени у Урбанистичком заводу, њих 135, у години јубилеја суочавају се са неизвесношћу да ли ће остати у матичној згради или ће морати да је уступе Биолошком факултету. Још није одлучено како ће се решити тај проблем, каже за „Политику” Младен Шарчевић, министар просвете.– Једна од идеја била је да се Биолошки факултет пресели у зграду Урбанистичког завода, што је логично због близине Ботаничке баште. Али то здање је старо и пропало, и мора доста да се уложи у његову обнову. Ми сређујемо неколико објеката и можда ће у један од њих бити пресељен Биолошки факултет, а није искључено да ћемо зидати нове зграде за факултете који деценијама муче муку са простором – истиче Шарчевић.

Они су 1972. потписали чувени Генерални урбанистички план Београда до 2000. Из данашње перспективе готово је незамисливо да председник државе лично учествује у презентацији стратешког плана престонице, јер ниједан то није учинио након Тита. Јосип Броз је 1972. у Великој сали Завода слушао и коментарисао урбанистичке идеје и визије.

– Тај ГУП је знаменит по томе што је у његову израду било укључено више од 250 експерата и сарадника, из седамдесетак научних и стручних институција. Урађено је око 150 студија и анализа, а тада су консултанти били стручњаци са Вејн стејт универзитета из САД – истичу у Заводу.

Људи који су га водили у његово златно доба, али и њихови следбеници суочавали су се са сличним или истим изазовима – политичари и инвеститори су сматрали да планова није било за актуелне инвестиције и пројекте, споро су доношени, а кад се усвоје – већ би били превазиђени.

После бројних измена Генералног плана из 2003, данас је 66,45 одсто грађевинске територије Београда покривено плановима детаљне регулације, што је један од главних предуслова за добијање грађевинске дозволе.

– Планском документацијом штитимо јавни интерес, то је наш најважнији задатак. Приградски делови морају да добију канализацију, школе, обданишта, паркове, док је будућност Београда силазак на реке, више пешачких зона и бициклистичких стаза – истиче Весна Тахов, директорка Урбанистичког завода од 2016. године.  

 

Највећи изазови

 

Антоније Антић, директор од 2004. до 2008.

Израда планова у мом мандату била је оптерећена дилемама. Са једне стране постојао је притисак да се изађе у сусрет инвеститорима, а са друге недовољно јасан својински статус градског грађевинског земљишта који је често доводио до потешкоћа у дефинисању јавног интереса и његове заштите од притиска капитала. Догађало се да јавни интерес буде жртвован да би се додатно изашло у сусрет инвеститору. Било је инвеститора којима се посвећеније излазило у сусрет и оних других којима се мање чинило. Како је долазило до те диференцијације било је изван сазнања Завода. Моје неразумевање са неким ставовима саобраћајне струке није било само у случају Моста на Ади, ја, на пример, никад нисам сасвим разумео решења где се транзитни саобраћај провлачи кроз центар града. Али као директор био сам обавезан да прихватим ставове стручњака.

Др Жаклина Глигоријевић, директорка од 2008. до 2012.

Измене Генералног плана Београда 2021. требало је да обезбеде основ за нове инвестиције у граду и реконструкцију центра кроз ревизију зоне водоизворишта, дефинисање критеријума за изградњу високих објеката, површина за нове привредне зоне и трансформацију постојећих у стамбене, јавне и комерцијалне намене. Био би то школски пример плана постиндустријске реконструкције града да није било имовинских и технолошких несагласности и нејасних питања надлежности. Из опште еуфорије и дебата око трансформације приобалног комплекса Лука Београд – Ада Хуја на Дунаву, конкурса, мастер плана светских стар-архитеката, требало је у ГУП-у ускладити намене и услове за преображај тако да не угрозе постојеће функције, а омогуће постепену трансформацију када се разреше имовинскоправни, политички и финансијски односи. 

Посебан професионални изазов 2009. наметнуо је Закон о планирању и изградњи. Тада смо добили обавезу да у року од 18 месеци израдимо нови план генералне регулације. Био је то никад виђен регулациони план за 60.000 хектара грађевинског подручја Београда. Уз огроман напор, нову методологију, уз пуно стручног преговарања, супротстављених интереса, био је спреман за усвајање крајем 2012. Усвојен је тек 2016. у новом сазиву Градске управе.

Др Небојша Стефановић, директор од 2012. до 2016.

Израда и усвајање Просторног плана за подручје „Београд на води” – специфично по великој политичкој тензији и очекивањима, критици дела јавности и усаглашавању жеља инвеститора са нашим законима и стручним ставовима. И ту смо успели, поред тога што је део јавности оспоравајући приступ државе том пројекту неоправдано бацио сенку и на план и на рад Завода. Тачно је да смо добили концепт и жеље инвеститора, и политичку инструкцију да то спроведемо. Међутим, у том концепту није био сагледан наш, јавни интерес, и због тога смо га знатно променили, и поред великих отпора. Смањили смо „апетите” инвеститора, дефинисали јавни простор, довољно широке и проточне саобраћајнице, сачували неке визуре, проширили јавну обалоутврду, сачували и заштитили неке објекте, повећали минималне урбане стандарде из Генералног плана, обавезали да се изгради капитална инфраструктура битна за цео Београд, покренули пројекте од значаја за град као што је нови мост преко Саве и тунел ка дунавској страни… Начин на који смо то урадили мене као тадашњег директора чини поносним. Можда то најбоље осликавају речи и жалбе инвеститора упућене градоначелнику на почетку посла да их „Завод стопира и мења им решења”, као и речи Синише Малог упућене мени и Заводу на крају посла и бројних дискусија – „За све сте били у праву”.

 


Коментари11
31a8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Smena 8
Arhitektura je javna stvar i to daje pravo svakome da ima svoje misljenje o nekom objektu ili ambijentu. Sto se mene tice, ova zgrada je jedno od uspelijih resenja posleratne beogradske arhitekture. Dobro izgleda cak i kao crtez. Nadjite negde i pogledajte osnove i videcete vanserijski likovni talenat arh. Jovina.
Леон Давидович
Васа Чубриловић је једном приликом рекао како је то први пут у историји да је Београд прешао Саву и почео се развијати и на другој обали Саве. Међутим ја сам познавао Београђанку (заправо била ми је у родбинској вези) која ни пошто није хтела сматрати Нови Београд за Београд и граница је за њу док је год била жива била Сава. Свакојаких нас има.
koliko mržnje
Po komentarima se vidi da su nas naselili potomci poraženih fašističkih snaga u II svetskom ratu, četnici i ostali, koji su pobegli iz zemlje posle rata, ali se njihova deca vratila otrovana mržnjom. Ovo je strašno.
Александар
Увек сам се питао зашто су нам зграде толико неугледне, а ево, сад сам научио нешто од историје иза те ружноће и меланхоличног сивила. Београду фале боје.
Милош Лазић
Нови Београд се први пут јавља у називу кафане коју је 1924. у Тошином бунару отворио Петар Кокотовић, па као име часописа покренутог 1930, а прве пројекте Новог Београда израдио је архитекта Драгиша Брашован између 1939. и 1941. године. Не знам како се ту уденуо и Јосип Броз? А ако у Заводу за урбанизам то не знају, нек се распитају, или нека напишу своју историју Новог Београда.
Саша Микић
@Milan Као и у свему код нас ми никад сложни, а сама истина је негде по средини. Сама идеја и почетак изградње Новог Београда је још у доба краљевине. Та пескара и шипражје, које ви помињете, је настала захваљујући насипању песком из Дунава и Саве дотадашње мочваре, које је коначно завршено 5. марта 1941. године. Прво што је изграђено од планираног новог насеља је Сајмиште, а до Земуна је саграђен пут и урађена трамвајска пруга. Сви даљи радови су прекинути због рата, а остатак после рата је свима и те како добро познат.
Препоручујем 14
Milan
Gospodine Miloše, pa što Vam toliko smeta istina.Tačno je to za kafanu u Tošinom bunaru koji se nalazi uz Beđanijsku Kosu koja je bila delom tipično sremsko naselje.Tačno je možda i oko tih planova Dragiše Brašovana, ali je nepobitno tačno da je prostor sadašnjeg Novog Beograda 1946.godina bila jedna velika močvara i peskara zarasla u divlje šiblje. I zašto Vam je teško priznati da je N.Bgd izgrađen posle 2.svetskog rata uz jednu od najveću radnu akciju, da je to bilo u vreme kada je Tito bio predsednik države i da je i sam insistirao da se gradi ne samo stambene zgrade već i industrijski kapaciteti kao što su FOB, IMT, .... Pa da li ideologija i mržnja čini ljude toliko neobjektivnim i neljudima.
Препоручујем 20
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља