уторак, 25.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:36

Позив за спас старијих и угрожених

При Заводу за хитну медицинску помоћ Београда дежура координатор који помаже у комуникацији са здравственим и социјалним службама
Аутор: Марија Бракочевићсреда, 21.03.2018. у 21:42
Број 011/3622-030 отворен за све којима је помоћ потребна (Фото Пиксабеј)

Хало, хитна помоћ! Није ми добро, бубњи ми у глави, имам болове у стомаку. Сам сам код куће, имам 80 година, немам коме другом да се обратим. Овај вапај није непознаницама запосленима у Градском заводу за хитну медицинску помоћ Београда. Када приме такав позив, лекари најпре процене да ли је старија особа у високом здравственом ризику датог момента. Уколико није, добиће од дежурног лекара савет шта треба најпре да уради, али и препоруку да се јави медицинском тиму најближег дома здравља или служби неодложне помоћи.

Проблеми ипак често искрсну и на тој адреси, па се пацијент јавља на чувени број 194, изнова тражећи помоћ. Тада на сцену ступа координатор за старе и социјално угрожене, који већ седам година ради при Заводу за хитну медицинску помоћ. Његово име је Славиша Стојановић, по струци је дефектолог, специјални педагог и породични терапеут. Дежура покрај броја 011/3622-030, како би старијима и социјално угроженима пружио подршку у комуникацији са службама здравствене и социјалне заштите.

– Мој задатак је да успоставим контакт са домовима здравља, центрима за социјали рад, реагујем у у случајевима када се детектују жртве насиља... Јављају ми се старије особе које су усамљене и које обично немају никога. Тада користим „Водич за координацију услуга заштите старијих” Канцеларије за здравље старих, који је написала др Ирена Џелетовић Милошевић. Саветујем их да посете клубове за пензионере, више се друже, прикључе се излетима, а од мене могу да добију телефоне тих служби. Ипак, не јавља ми се пуно таквих људи. Службу више позивају они који су социјално угрожени – открива Стојановић, и додаје да до оних у великим проблемима најчешће долази преко екипа хитне помоћи које на терену затичу старије, запуштене, заборављене или занемарене особе, одбачене од деце, родбине и друштва. Задатак координатора је да такво стање што пре пријави центру за социјални рад.

Грађани се често жале и на неадекватан одговор служби кућног лечења.

– Када лекар у кол-центру хитне службе процени да је с друге стране линије хронични болесник који није у високом здравственом ризику, упућује га на службу неодложне помоћи при дому здравља. Дешава се да тамошњи лекари због великог обима посла не могу да изађу на терен, па се пацијенти поново обраћају служби 194. Колеге из кол-центра тада пребацују везу на мене и онда ја интервенишем у дому здравља. У већини случајева наилазим на добру сарадњу са службом неодложне помоћи и исход најчешће буде у корист старијих – открива координатор за старе и социјално угрожене.

Служба коју он води постоји од 2011. при Градском заводу за хитну медицинску помоћ Београда, а потекла је од пројекта „Имате пријатеља” Канцеларије за здравље старих, која функционише при Градском заводу за јавно здравље Београда.

Координатор за старе и социјално угрожене дневно прими пет до шест позива.

– Линија није оптерећена. Да ли ће бити више или мање позива често зависи и од климатских промена – открива Славиша Стојановић.

Године живота разлог за неодазивање

Старији спадају међу најчешће дискриминисане групе у Србији, а главни узроци су негативна слика, стереотипи и предрасуде о њима. Повереник за заштиту равноправности је идентификовао десет области, то јест домена живота у којима се мери стање у остваривању равноправности. Један од њих је и здравље.

Када је реч о дискриминацији старијих у том домену, најновији подаци показују да особе између 65 и 74 године чак 18,4 одсто њих сматра да су због личних карактеристика мање плаћени.

– Да им је због неке од личних карактеристика отежан или онемогућен приступ здравственим установама сматра 8,3 одсто старијих грађана. Као најчешћи разлози истичу се узраст и инвалидитет, а проблеми су најзаступљенији код старијих од 75 – објаснила је недавно повереница Бранкица Јанковић, на конференцији „Социјална инклузија старијих – фактор ризика друштва”. Истраживање је потврдило и да од грађана који су позивали службу хитне помоћи, њих 19,2 одсто је изјавило да им се та медицинска служба није одазивала у свим ситуацијама. Проблем је што је управо узраст, и то у чак 80 одсто случајева, био разлог њиховог неодазивања.


Коментари1
767c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
Ima jedna prilicno nehumana pojava a to je da se dosta cesto postavljs pitanje starosti ugrozenog i na osnovu odgovora se donosi odluka o pomoci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља