четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.03.2018. у 13:15 Душица Милановић
БЕЛЕШКА С ПУТА: ЛОНДОН

Чувар традиције и различитости

Главни град Велике Британије тако посебним чине Бакингемска палата, Хајд парк и Трафалгар сквер, али и уживање у ресторанима свих кухиња света и космополитски дух метрополе у којој живи око 300 различитих нација
Склад старе и најмодерније архитектуре (Фото Пиксабеј)

Често сам посећивала Лондон и увек на по пет-шест дана, тако да се нисам усуђивала да пишем о овом огромном граду, верујући да су моје посете недовољно дуге за такав подухват. О економском, а поготову културном значају овог мегалополиса написане су многе књиге. За нас су важни записи Доситеја, првог преводиоца с енглеског језика на српски, па велико дело „Роман о Лондону” Милоша Црњанског, романи Борисава Пекића, који ми је причао како је само из обиља и богатства овог града умео да сагледава нас саме и себе самог.

Након најновије посете схватила сам да могу, док сам још под утиском, у неколико слика, да дочарам читаоцима шта Лондон чини тако посебним.

Почели су да га граде Римљани у првом веку, а данас у њему живи девет милиона становника и око 300 различитих нација. Када у компјутерски претраживач укуцате име града добијате сва објашњења за реч традиција.

Тачно! Лондон мирише на традицију, личи на традицију, и чувар је традиције.

Галерија Тејт за сладокусце

Овог пута домаћица ми је била тазе становник Лондона: Јелена Зец, удата за Енглеза Џонатана Макулага, банкара, заинтересована, као и ја, и њен отац Петар Зец, да за кратко време видимо што више и садржајно проведемо време. И Јелени је Лондон још нов и занимљив јер се тек недавно овамо преселила из Хонгконга.

Ових дана у модерној галерији Тејт, поред сталне поставке, за сладокусце, уприличена је сјајна изложба Модиљанија. Улаз је за сталну поставку бесплатан, али за специјалне изложбе као што је ова, плаћа се улазница. Уживали смо у прекрасним, најзначајнијим делима овог великог сликара који за живота једном сликом није могао себи ни ручак да плати, а сада су његова дела међу најскупљим на свету.

У сталној поставци налази се и соба посвећена Марини Абрамовић. У централном делу једне просторије шармирала ме је скулптура „Вавилон”, чији је аутор Килдо Меирелес, од пода до плафона направљена од првих модела радио-апарата. У подножју су они с почетка прошлог века, даље све савременији до транзистора и најновијих радио-телефона. Сви су укључени на различитим фреквенцијама и на различитим језицима. Домишљата метафора која казује сама за себе.

Благо њима

У Националној галерији, коју сам посетила трећи пут, поново сам се сусрела с делима својих најдражих европских сликара од Гогена, Сезана, Тицијана, Веласкеза, Ван Гога, Каравађа, Микеланђела, Леонарда, Ван Ајка, Монеа, Манеа, до Британаца Гејнзбура и Тарнера... Колико богатства и лепоте, и откуд све то баш у Лондону. Благо њима јер заиста поседују благо.

Били смо смештени у једном од најотменијих квартова, Мала Венеција, који је добио назив по сплету канала, на којима су укотвљени бродићи у којима се живи преко целе године, а поред Риџен парка у кући с таблом на којој пише да је у њој живео Бен Гурион, отац израелске државе. Тако сам имала привилегију да осетим мирис отменог Лондона. Чувају Енглези и таблу с именом Доситеја Обрадовића на згради у којој је живео.

Вестминистерски мост, икона британске престонице (Фото Пиксабеј)

У непосредној близини налази се и Еби роуд, улица коју су „Битлси” опевали и овековечили, у којој се налази чувени музички студио. У њему су, поред „Битлса”, снимали Прокофјев, Глен Милер, „Пинк Флојд”, Марија Калас... Из тог студија се, у време Другог светског рата, слушаоцима обратио краљ Џорџ Шести, победивши у том патриотском говору своју урођену муцавост.

Позирали смо, имитирајући „Битлсе”, на чувеној Зебри у великој гужви поштовалаца ових музичара свих генерација. Један младић, не марећи за хладноћу се чак изуо, на хладноћи, глумећи Пола Макартнија, који је на чувеном омоту албума – бос. „Бубе” и даље праве помаму у Лондону: Зебра у Еби роуду озбиљно нарушава безбедност пешака, још од доба када је фотограф Ијан Макмилан 1969. године снимио чланове легендарног бенда како прелазе улицу на овом месту. Ова локација је постала својеврсна културна институција коју током боравка у главном граду Велике Британије туристи обавезно посећују.

Најпознатија светска адреса је 221 б Бејкер стрит. Ту је музеј Шерлока Холмса, посвећен легендарном књижевном јунаку, писца сер Конана Дојла. Кад у њу закорачите, улазите у викторијански Лондон и упуштате се у решавање мистерија са Шерлоком. У стварном животу Улица Бејкер није до тридесетих година прошлог века имала кућне бројеве, па ни 221 б.

Посетиоци овог својеврсног музеја могу да седе у Холмсовој столици поред камина и да позирају или да прошетају његовом спаваћом собом. Шерлокове ствари налазе се на уобичајеном месту: његова лупа, виолина, лула, хемијска опрема, блок с белешкама и персијске папуче. Спаваћа соба доктора Вотсона налази се на другом спрату и гледа на мало двориште иза куће, док је соба госпође Хадсон с предње стране. Ове собе садрже личне ствари и приватне папире великог детектива, као и велики број експоната из романа о њему. Изложбена соба на трећем спрату садржи нов приказ воштаних фигура из романа.

На Вест енду, чувеном по мноштву позоришта, у једном од најпознатијих, Виндамсу, гледала сам легендарну представу Јуџина О’Нила „Дуго путовање у ноћ” с Џереми Ајронсом и Лесли Менвил. Након десет година паузе Ајронс је поново заиграо на позоришним даскама и то с изузетним успехом. Осетила сам сву харизму Џереми Ајронса и ту савршену глумачку технику која баштини векове енглеске школе.

Отмен и уређен

Да је архитектура претеча свих уметности сведочи и овај, визуелно заиста отмен и уређен град. Од поштовања традиције до истинског улепшавања сопственог начина живота, овде је и најједноставнија шетња улицама празник за очи. Не спомињући Бакингемску палату, Тауер, Весминстерску опатију, Ковен гарден, катедралу Светог Павла, Хајд парк, Пикадили, Трафалгар сквер, Глоб театар, све иконе овог града које се налазе у свим водичима, морам да истакнем разноврсност пабова, хотела, кафеа, уживање у ресторанима свих кухиња света, с разноврсним укусима и мирисима који додају космополитску ноту Лондону.

И да не заборавим, жене на улицама су веома разноврсно одевене, туриста је на сваком кораку, а Енглескиње се издвајају елеганцијом. За наш укус: прилично су оскудно одевене по зими.

Коментари0
d3044
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља