петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Јуришање на српски језик

Не може да се спроводи језичка политика ако су у сукобу ставови науке и политике, речено је на округлом столу о српском језику
Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 21.02.2018. у 22:00
Милош Ковачевић (Фото Р. Крстинић); Слободан Реметић (Фото Лука Вулетић)

„У књизи ‘Ратни циљеви Србије 1914–1918’ Милорада Екмечића пише да краљ и Влада никада нису доносили политичке одлуке а да нису саслушали Цвијићево и Белићево мишљење. Да ли је и код нас тако? Фрапирала ме је вест да Хрватска тражи оснивање лектората на Филозофском факултету у Новом Саду и да се наша Влада сложила са тим. То је удар на логику” – рекао је проф. др Милош Ковачевић на округлом столу „Српски језик данас” који је јуче одржан у Доситејевој задужбини у Београду поводом Међународног дана матерњег језика.

– А друга вест гласи да ће наше Министарство просвете да призна дипломе црногорског језика. Да ли су студије црногорског језика еквивалентне студијама српског језика? Онај ко одлучује о томе не пита за мишљење Одбор за стандардизацију српског језика, него сам одговара на то питање. Не може да се спроводи језичка политика ако су у сукобу ставови науке и политике. Наша држава не признаје властиту науку. Ако држава сама о томе одлучује, нека нам каже да јој наша струка није потребна – додао је Милош Ковачевић.

Обнова лектората
Министар културе Владан Вукосављевић је рекао да је нестајање српских лектората у свету забрињавајући процес који се догодио због нашег двадесетогодишњег занемаривања језика и нагласио да Министарство културе и Министарство просвете имају низ акција које ће обновити наше лекторате у свету. Додао је да је подстицање развоја домаће књижевности задатак културне политике која треба да оснажи употребу српског језика.

Проф. др Слободан Реметић у свом реферату је говорио о томе да се мало где на српску културну и језичку баштину „тако безочно јуриша” као на простору Босне и Херцеговине. „Отима нам се и присваја све – писци и њихова дела: од Шантића, Андрића, Селимовића, Кочића, Ћопића до савремених стваралаца”, каже Реметић.

– Неки би у аманет Ердогану дали Босну и Херцеговину, али својатају средњовековна јеванђеља како би нам узели и прошлост. Својатају се, сакате и фалсификују српским/српскословенским језиком писани споменици. Мирослављево јеванђеље својатају и Бошњаци и Хрвати, додао је Реметић.

Подсетио је да је прошле године у Бањалуци одржан округли сто у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске, САНУ и Одбора за стандардизацију српског језика. И у складу са закључцима тог скупа, Академији наука Републике Српске већ је достављен до најситнијих детаља разрађен пројекат „Црквенословенски споменици српски из Босне и Хума”.

– Шестогодишњи интердисциплинарни подухват подразумева ангажовање стручњака из Србије и Српске, затим озбиљан ангажман наших дипломатских представништава широм Европе, Српске православне цркве и других релевантних адреса на пословима прикупљања и снимања средњовековних споменика који су, у целости или фрагментарно, расути по манастирима, библиотекама, архивама и другим сродним европским адресама – рекао је Реметић.

Јелица Стојановић, професорка Филозофског факултета у Никшићу, указала је на то да у школама у Црној Гори не могу да се запосле они који имају диплому професора српског језика. Навела је и да су Црногорци претходних година преузели наставне програме за поједине предмете од Хрвата, скинувши их са сајта хрватског Завода за школство.

– Некадашњи председник Експертске групе која је радила на реформи образовања у Хрватској Борис Јокић је за подгоричке медије рекао да је црногорски Завод за школство копирао добар део хрватских курикулума – из физичког васпитања, историје, географије, па и црногорског језика. Како из црногорског језика посебно је питање... Јокић је овај чин назвао неморалним и нечасним, рекавши да очекује реакцију Хрватске како би се заштитио интелектуални рад око 500 људи који су учествовали у писању реформе – рекла је Јелица Стојановић. Професор емеритус Славко Гордић је нагласио да језик представља „со и хлеб” сваке културе, изразивши бојазан да ће ћирилица у будућности бити заступљена само у буквару и на надгробним споменицима.


Коментари18
786b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. Збиљић
Други део. Дакле, Србе чува само српски језик на српском (ћириличком) писму. На српској ћирилици Срби сигурно опстају. Све друго је за Србе, што би Срби неки рекли: Дежа ви! (Кад би Французи и сви други хтели, и њихови језици могли би се писати ћирилицом, али они то неће, чувају себе са својим писмом и својим језиком.) Само српски лингвисти нормирају језик Срба и данас на српској ћирилици и хрватској латиници да би имала чиме да се настави замена ћирилице. Други лингвисти тако не раде јер им није циљ да уведу неко туђе писмо да би им служило за замењивање њиховог писма.
Raca Milosavljevic
... eto vidimo,borba protiv Srpskog jezika,zapoceta jos sredinom 19-tog veka ne prestaje ... u ime visih nekih vrednosti i ciljeva ... nazalost uvek je tu neka dezurna grupa intelektualaca ili neki pojedinac da to zdusno podrzi,naravno tu je i vlast ili neki pojedinac iz vlasti koji opet iz nekog trenutnog interesa to pomognu ...pocinje sa jezikom a zavrsi sa ekonomijom ... a najcesce oruzje koje potezu tkzv demokratski zavojevaci i okupatori kada krecu u bitku protiv svega sto nosi Srpski naziv je borba protiv Srpskog nacionalizma ...zalosno i jadno ...
Бане
Јуришање на српски језик...Ок али недај, брани се, недај имаш одрешене руке па и ти удри, пиши, бори се за своју ствар и не кукај само. Српски језички стручњаци" спавају" и чекају а хрватски за то време пишу, пласирају своје верзије ствари на интернету, а то траје још од 90-тих. Српски језички стручњаци не могу да се сложе око правописа, писма и других ствари.
Д. Збиљић
ИСПРАВКЕ. Српски лингвисти треба да предложе Енглезима да уведу два писма: ћирилицу и латиницу, а да нормирају српски језик само на ћирилици. Мали је то језик за више писама од једног. Више писама ваљда би приличило многољуднијим језицима и богатијим културама од данашње осиротеле српске. То наше лингвистичко нормативно "богаћење" само српског језика у Европи и свету на два писма директно је смишљено и договорно код комуниста линчовало српску савршену азбуку од 1954. до данас за целих 90 процената. То је резултат по ћирилицу као у окупацији Србије (1916-1918). Српски лингвисти довршавају преко два писма данас на темељу Новосадског договора о српскохрватском језику из 1954. наставак замењивања српске азбуке и ускоро ће са сто посто латинице у српском језику заменити окупатора из Великог рата који је забранио ћирилицу и, уместо ње, наредио хрватску гајицу. То је тешко настављање понижавања Срба, српског језика и српске ћирилице у заједничком злочиначком антићириличком подухвату.
Драгољуб Збиљић
Професор емеритус Славко Гордић је нагласио да језик представља „со и хлеб” сваке културе, изразивши бојазан да ће ћирилица у будућности бити заступљена само у буквару и на надгробним споменицима. Лепо сте и тачно рекли истину о српској ћирилици, поштовани професоре. Проблем је што живот ћирилици не дају лингвисти у Матици српској, у Институту САНУ за српски језик и у Одбору за стандардизацију српског језика, где су се усагласили да се у у Правопису српскога језика питање писма реши исто као што је било злехудо решено у Правопису српскохрватског језика из 1960. године на темељу Новосадског договора из 1954. Таквим решењем питања писма српски лингвисти дотерали су српску савршену азбуку готово до оног постотка до којег су је довели, забраном ћирилице и наредбом о њеној замени хрватском верзијом латинице. Окупатор је ћирилицу био заменио стопостотно, а српски лингвисти су за сада својим решењем питања писма успели да је сведу на десетак процената. Дакле, врло су близу окупаторском успе

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља