уторак, 25.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:36

Неједнакост води до социјалне искључености

Истраживање о положају старијих у Србији показало да се сениори суочавају са бројним економским, социјалним и здравственим изазовима, док су жене у лошијем положају
Аутор: Марија Бракочевићпонедељак, 05.02.2018. у 22:00
Сениори чине шестину корисника социјалне заштите (Фото Ж. Јовановић)

​Становништво у нашој земљи спада међу најстарије, и то због ниског наталитета, фертилитета и миграција млађих. Статус старијег мушкарца и жене у Србији релативно је неповољан у поређењу са сениорима који живе на подручју ЕУ. Према подацима из 2016. када је и почела реализација пројекта „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа”, који се последње три године паралелно спроводи у пет држава (БиХ, Црна Гора, Македонија, Албанија, Србија), старији од 65 година чинили су 19 одсто од укупног становништва. Само 15 процената њих било је запослено. Родне разлике су приметне па је стопа запослености за мушкарце износила 19,5 одсто, а за жене 9,6 процената. Истраживање је такође показало да је потребно унапредити приступ здравственим услугама и проширити капацитете лечења и неге старијих у кућним условима. Добар пример унапређења здравствених услуга јесте увођење електронских рецепта. Важан аспект старења је и обезбеђивање финансијске сигурности у старости, показало је истраживање сачињено на основу статистичких података из званичних евиденција, као и доступних података. Надлежни су подвукли да су у обзир узети материјални услови живота, приступ ресурсима и услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура и комуникација, квалитет живота и субјективно задовољство старијих.

– Ово је шесто велико истраживање које Црвени крст Србије спроводи зарад унапређења положаја старијих у Србији, јер кроз прикупљање и анализу податка можемо јасно да сагледамо потребе и проблеме са којима се сусрећу и да на основу тога дефинишемо препоруке за побољшање њиховог статуса. Истраживање представља само део дугогодишњег залагања ЦКС да се побољша положај старијих, али и препозна њихов потенцијал, да се укључе у све сфере друштва – поручила је Весна Миленовић, генерални секретар ЦКС.

Обухваћени материјални услови, приступ услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура, квалитет живота, субјективно задовољство...

Старије особе чине шестину корисника социјалне заштите, а најчешћа услуга на коју се упућују јесте помоћ у кући. Због тога је, како је наведено у истраживању, потребно проширити спектар и капацитет услуга социјалне заштите.

Када је реч о економској партиципацији, истраживања су показала да је стопа запослености према полу већа код мушкараца старости од 65 до 74 године и износи 19,5 одсто, док је код припадница лепшег пола она 9,6 одсто.

– У 2016. осам одсто мушкараца и 17 процената жена није примало ниједну врсту пензије. Они су у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Код жена, пензије су биле ниже, а међу новим корисницима пензија, мушкарци су у просеку имали четири године радног стажа више него даме. Пензија, каква год да је, ипак штити од сиромаштва – поручила је проф. др Марија Бабовић и додала да кад се не би рачунала пензија и остали социјални трансфери, стопа ризика од сиромаштва износила би 82,3 одсто.

– За разлику од старијих од 75 година који живе у ЕУ, код којих је стопа ризика од сиромаштва 16,1 одсто, код нас за ту старосну категорију становништва она износи 23,4 процента – подсетила је проф. Бабовић.

Истраживањем је била обухваћена и материјала ускраћеност према полу. Тако, рецимо, жене у 31,7 одсто случајева нису имале новца за два пара обуће, док је тај постотак код јачег пола био нижи и износио 25,4.

Стефан Стефановић, из групе за развојну иницијативу Секонс, назначио је да су у односу на ЕУ стамбени услови у нашој земљи неадекватнији. Слично је и када је реч о њиховом погледу на здравље и здравствену заштиту.

– Листе чекања биле су један од разлог због којег старији од 65 нису посетили лекара. Таквих је у Србији било 2,5 одсто, док се на тај проблем осврнуло 1,2 процента сениора из ЕУ. У Србији је 4,21 одсто њих желело да сачека и види хоће ли се стање поправити, док је у ЕУ 0,6 процената њих желело да причека – појаснио је Стефановић.

На питање „Да ли сте у последња три месеца користили интернет, само 15 одсто сениора из Србије одговорило је потврдно, док је чак 49 процената старијих из ЕУ који користе мрежу. Удео старијег становништва које је користило услуге електронске управе преко интернета у Србији је четири процената, док је у земљама ЕУ чак седам пута већи. Кад је реч о становању, истраживање је потврдило да готово две трећине старијих особа живи без млађих укућана. Исто тако партиципација старијих у различитим организацијама цивилног друштва, од оних традиционалних, преко спортских до активистичких или хуманитарних, изразито је ниска, као и чланство у политичким странкама. Мушкарци су при томе двоструко чешће него жене учлањени у политичке партије. 

Пресудан приступ информацијама

Симптоми социјалне искључености старијих огледају се у неједнаком приступу ресурсима, неистоветном учествовање у друштву и неједнаким могућности, подсећа Наташа Тодоровић, координатор програма бриге о старима при Црвеном крсту Србије.

– За социјалну укљученост је на првом месту пресудан приступ информацијама, али она подразумева и достојанствено старење које је  у вези са финансијском сигурношћу у старости. Инклузија обухвата и могућност једнаког приступа старијих услугама социјалне и здравствене заштите, али и прилагођавања тржишта рада постојећим демографским трендовима и карактеристикама старијих особа. Подразумева и једнаку заштићеност старијих од било каквих облика дискриминације, злостављања и насиља, као и постојање једнаких могућности да учествују у културном и јавном животу друштва.


Коментари4
b8003
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anabela
Molim vas, povucimo zakon da nasu decu mogu da usvajaju stranci. Odgovorni lazu da na usvajanjue daju samo decu "koju ovde niko nece". Deca se ustupaju za novac i to uz filozofiju (debelog creva) - da je bolje da ih usvoje napr. Svedjani, pa da deca postanu Svedjani , umesto da postanu "siromasni gradjani Srbije". Sprecimo odliv stanovnistva, prodavanje nase dece, spasimo taj "najdragoceniji ljudski materijal" , da ostane u nasoj zemlji, da obnovimo drustvo. Postoje peticije. Gradjani Srbije, kradu nam decu! Zasto mi koji imamo 8 mil. stanovnika dajemo decu na usvajanje u SAD gde ima preko 300 mil. stanovnika? Kada Norvezani i Svedjani uzimaju decu porodicama, onda deca ostaju u njihovim zemljama, a nasi organi uzimaju decu i daju ih strancima (kao "deci je tamo bolje"). Sporno je i ko usvaja decu (oko 20 svake godine).
Anabela
Ima mnogo primera nase dece koja se vec godinama daju (zvanicno 20 dece godisnje,a sigurno vise jer neka od dece ni nemaju dokumenta). Vi izgleda hocete da kazete da je bolje da dete bude dato u inostrantstvo na usvajanje nego da raste u svojoj zemlji i da sa svim ostalim gradjanima podize nasu zemlju. Niko nema pravo da daje decu u inostranstvo.Lazu da daju decu koju niko nece i da mlade majke ostavljaju decu,ima mnogo nasih porodica koje hoce da ih usvoje.Sprecimo uzimanje dece roditaljima i sprecimo usvajanje predlozenog zakona -radjenog po skandinavskom modelu. Zlocin je prema zemlji davati (prodavati) decu, potrazite na internetu.Deca da ostanu u nasoj zemlji.Uopste se ne zna ko uzima decu, sumnjivi ljudi. Deci je mesto uz nas.
Препоручујем 5
Petar Ilic
Anabela, ako nesto vise znate o ovaj nasoj praksi, to napisite. Meni izgleda neverovatno to sto pricate. Napisite samo cinjenice i slucajeve koji su se desili a koje znate. Jesu li to nepozeljna deca iz domova bez roditelja, koje su mlade majke ostavile negde na ulici, i tome slicno? "Gradjani Srbije, kradu nam decu!- napisaste. Koji gradani Srbije i ciju decu to oni kradu? Da li "gtradjani Srbije" prodaju svoju ili tudju decu? Srbija ima previse patriotskih prenemagala koji kao da gledaju Srbiju sa neke daleke planete i jadikuju nad njenom sudbinom. Sa prakticne strane, osim godina dece, nema velike razlike izmedju dece skolovane u Srbiji koji odu u inostranstvo i tako pomognu Srbiji da ih dzabe ne placa na nekom poslu koji ne postoji niti ikome treba, i u iste vreme naprave od sebe vredne ljude i izdrzavaju i svoje roditelje u Srbiji. Taj problem se resava gradjenjem ekonomski bogatije zemlje i nikako drugacije.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља