петак, 26.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

Снажан колорит Ко­њо­виће­вог уни­вер­зума

Да­нашњом про­јекцијом докумен­тар­ног фил­ма о великом уметнику у Спомен-збирци Па­вла Бе­љанског почиње обе­лежавање 120 година од ње­говог рође­ња
Аутор: Милица Димитријевићсреда, 31.01.2018. у 22:00
Милан Коњовић - Мој атеље - 1930. г

Пр­о­јек­ци­јом јед­но­сат­ног до­ку­мен­тар­ног ТВ фил­ма („Ју­би­ле­ји. 100 го­ди­на ро­ђе­ња Ми­ла­на Ко­њо­ви­ћа”) ве­че­рас у 19 са­ти у Спо­мен-збир­ци Па­вла Бе­љан­ског у Но­вом Са­ду (улаз је сло­бо­дан), по­чи­ње ци­клус пр­о­гра­ма ко­јим ће то­ком 2018. би­ти обе­ле­же­но 120 го­ди­на од ро­ђе­ња умет­ни­ка чи­ји се ка­рак­те­ри­сти­чан из­раз мо­же до­бро пре­по­зна­ти у ре­чи­ма Ми­о­дра­га Б. Пр­о­ти­ћа: „... спољ­на ствар­ност за ње­га је уну­тра­шњи до­жи­вљај. Све објек­тив­не чи­ње­ни­це, све те­ме ко­је сли­ка бо­ји из­ра­зи­то лич­ним осе­ћа­њем све­та и жи­во­та”. 

На овај, Ко­њо­ви­ћу (1898–1993) свој­ствен екс­пре­си­о­ни­зам, ко­ји се очи­то­вао у свим жан­ро­ви­ма у ко­ји­ма је ства­рао, као и на ње­го­ву лич­ност, уз ње­го­ва лич­на све­до­че­ња о умет­но­сти и жи­вот­ним окол­но­сти­ма ко­је су ути­ца­ле на ње­гов рад, под­се­ти­ће исто­ри­чар­ке умет­но­сти Ка­та­ри­на Ам­бро­зић и Ирма Ланг у оства­ре­њу ко­је чу­ва­ју Га­ле­ри­ја „Ми­лан Ко­њо­вић” и Спо­мен-збир­ка Па­вла Бе­љан­ског, а чи­ја је аутор­ка Сне­жа­на Су­бић.

Филм ба­шти­ни и ње­го­ве бо­рав­ке у гра­до­ви­ма ко­ји су за ње­га би­ли кључ­ни: Праг, Па­риз и, не­за­о­би­ла­зно, Сом­бор. Пре не­го што се пр­ви пут оти­снуо у ино­стран­ство оста­ло је за­бе­ле­же­но да је 1914, још као гим­на­зи­ја­лац у род­ном гра­ду из­ло­жио пе­де­се­так сво­јих ра­до­ва сли­ка­них по при­ро­ди, да би 1919. упи­сао Ака­де­ми­ју ли­ков­них умет­но­сти у Пра­гу, у кла­си Вла­ха Бу­ков­ца. Ка­ко Ја­сна Јо­ва­нов под­се­ћа у јед­ном од тек­сто­ва ње­му по­све­ће­них, пра­шка епи­зо­да ини­ци­ра­ла је ње­го­ву тран­сфор­ма­ци­ју од сту­ден­та до сна­жне умет­нич­ке лич­но­сти – та­мо где је упо­знао сво­ју жи­вот­ну са­пут­ни­цу Ему, упо­знао се и са ку­би­змом и екс­пре­си­о­ни­змом, а на сту­ди­ра­ње Ле­о­нар­да упу­тио га је че­шки сли­кар Јан Зр­за­ви.

О то­ме ко­ли­ко је Праг за ње­га био би­тан го­во­ри још не­што: ка­да је 1973. у том гра­ду одр­жа­на ре­тро­спек­ти­ва ње­го­вих ра­до­ва, спре­чен да при­су­ству­је због бо­ле­сти су­пру­ге, Ко­њо­вић је по­слао пи­смо пу­но емо­ци­ја, у ко­јем се по­себ­но освр­нуо на све са ко­ји­ма се та­мо спри­ја­те­љио. 

Пре­ко Бе­ча до­ла­зи до Па­ри­за, где оста­је до 1932. „То­ком осам па­ри­ских го­ди­на Ко­њо­вић је, пре­ва­лив­ши пут од кла­си­ци­зма до екс­пре­си­о­ни­зма, уста­но­вио соп­стве­ни пик­ту­рал­ни си­стем, из­гра­дио јед­ну убе­дљи­ву струк­ту­ру сли­ке ко­ја је од­го­ва­ра­ла ње­го­вом сли­кар­ском сен­зи­би­ли­те­ту: цр­теж је ге­сту­а­лан, кон­тур­но ви­дљив и арма­тур­но функ­ци­о­на­лан: ко­ло­рит је ус­по­ста­вљен као хар­мо­ниј­ски склоп чи­стих бо­је­них вред­но­сти ’са зна­лач­ким ве­зи­ва­њем то­но­ва’…”, пи­ше Са­ва Сте­па­нов о пло­до­ви­ма умет­ни­ко­вог бо­рав­ка у фран­цу­ској пре­сто­ни­ци, где по­сти­же и за­па­же­не успе­хе са­мо­стал­ним из­ло­жба­ма и уче­шћем на са­ло­ни­ма. Ту на­ста­ју де­ла ко­ја ће би­ти озна­че­на „пла­вом фа­зом”, пр­вом зре­лом ства­ра­лач­ком фи­зи­о­но­ми­јом. 

По по­врат­ку у Сом­бор по­све­тио се сли­ка­њу род­ног кра­ја, пеј­за­жа, љу­ди и ам­би­је­на­та, ле­ти сли­ка у Дал­ма­ци­ји, ова де­ла об­у­хва­та умет­ни­ко­ва „цр­ве­на фа­за”. За вре­ме ра­та, 1941, на­ла­зи се у за­ро­бље­ни­штву у ло­го­ру у Осна­бри­ку, а 1943. на­ста­ју Ко­њо­ви­ће­ви па­сте­ли, као и уља сти­ша­ног ко­ло­ри­та, ко­ји чи­не умет­ни­ко­ву „си­ву фа­зу”. Јед­на го­ди­на по­себ­но је за­ни­мљи­ва – то је 1953. 

Пре­о­крет у Ко­њо­ви­ће­вом сли­кар­ству ко­ји је та­да на­сту­пио у ве­зи је са ње­го­вим од­но­сом пре­ма пред­ме­ту. Он по­ста­је сло­бод­ни­ји, на де­ли­ма „ко­ло­ри­стич­ке фа­зе” до­ми­ни­ра чи­ста, ин­тен­зив­на бо­ја, умет­ник се за­у­ста­вља на пра­гу ап­страк­ци­је. Но­ва сли­кар­ска ори­јен­та­ци­ја кул­ми­ни­ра и тра­је на ра­до­ви­ма „асо­ци­ја­тив­не фа­зе”, да би 1985. по­чео са пр­вим ва­ри­ја­ци­ја­ма на те­му ви­зан­тиј­ске умет­но­сти, па ће до кра­ја 1990. го­ди­не на­ста­ти три­де­се­так де­ла но­ве „ви­зан­тиј­ске фа­зе”, са ко­ји­ма се и за­вр­ша­ва Ко­њо­ви­ћев пре­бо­га­ти опус. А реч је о за­и­ста им­по­зант­ном бр­о­ју де­ла: око 6.000 ра­до­ва – уља, па­сте­ла, тем­пе­ра, аква­ре­ла, цр­те­жа, та­пи­се­ри­ја, по­зо­ри­шних сце­но­гра­фи­ја, ски­ца за ко­стим, ви­тра­жа, мо­за­и­ка, гра­фи­ка. 

У мо­но­гра­фи­ји „Flat Ho­ri­zon: The Li­fe and Art of Mi­lan Ko­njo­vic” Ирма Ланг при­ме­ћу­је да су и Ко­њо­ви­ће­ве из­ло­жбе бр­ој­не (300 са­мо­стал­них и 700 груп­них), да су пра­ви до­жи­вљај за очи и ду­шу и да су би­ле озбиљ­на ин­спи­ра­ци­ја не са­мо за на­ше кри­ти­ча­ре, већ и за пи­сце, из че­га су на­ста­ли до да­нас са­чу­ва­ни фраг­мен­ти ми­сли, ко­ји кон­тек­сту­а­ли­зу­ју рад овог умет­ни­ка из раз­ли­чи­тих пер­спек­ти­ва. Иси­до­ра Се­ку­лић у ње­го­вим сли­ка­ма ви­де­ла је „ду­хов­ни ка­рак­тер Вој­во­ди­не”, Дра­шко Ре­ђеп у де­ли­ма пре­по­знао је „стра­хо­вит но­ви уни­вер­зум”, Ми­ро­слав Јо­сић Ви­шњић пи­ше о це­лом ве­ку ко­ји на­зи­ва умет­ни­ко­вим име­ном, док га Де­јан Ме­да­ко­вић сма­тра „Бо­жи­јим ми­ље­ни­ком”. 


Коментари0
de6be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља