петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Увести српски на факултете, да описменимо професоре, правнике…

Недопустиво је и да правник буде неписмен, да он заврши озбиљан факултет, а да нема ниједан час српског језика
четвртак, 25.01.2018. у 11:41
Драган Стојановић

Одбор за стандардизацију српског језика, који годинама упозорава на запуштеност и угроженост српског језика и ћирилице, већ неко време предлаже увођење српског језика на све факултете.

Председник Одбора Срето Танасић скреће пажњу да наши високообразовани људи немају довољно знања из српског језика и о њему, а треба да током целог радног века обављају послове на томе језику.

„ Када оду из средње школе, у којој српски језик није довољно заступљен, они се више не сусрећу са учењем српског језика и о српском језику. Зато врло лоше пишу документе из домена свога пословања и не знају да је у Србији службено писмо ћирилица”, рекао је Танасић Танјугу.

Он даље примећује да се „сви трудимо на беспрекорно владамо енглеским језиком, као да ћемо преводити за енглески двор, водити моћне светске компаније, а нико се не пита зашто је потребно познавати и српски стандардни језик и њиме се служити у свим видовима јавног живота”.

Са њим се слаже и шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић који је, говорећи о статусу српског језика у систему школства, констатовао да је увођењем нових предмета и скраћењем радне недеље, језик доста страдао и да данас у том погледу ми заостајемо у односу на друга развијенија културна друштва.

Језичка знања свршених основаца и средњошколаца често су на прилично лошем нивоу, а онда долазе на факултете где је обавезно да уче један или два страна језика, али не и свој матерњи, примећује шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић.

Он је приметио да у земљама које држе до свог националног језика, попут Француске, Турске или Русије, наставни програм у школама предвиђа по 10 часова недељно, док се у Србији од првог до петог разреда основне школе матерњи језик изучава пет часова недељно, а у шестом, седмом и осмом по четири часа недељно.

У гимназијама општег типа српски језик се изучава четири часа недељно, нешто је боља ситуација у гимназијама друштвено-језичког смера и нешто лошија у гимназијама природно-математичког смера, док у четверогодишњим стручним школама имамо три часа седмично.

Ако се узме у обзир да српски језик покрива наставу граматике, језика, књижевности и наставу културе изражавања, три или четири часа седмично, према речима Брборића, није довољно што се одразило на укупну компетенцију свршених основаца и средњошколаца и често су њихова језичка знања на прилично лошем нивоу. Он каже да би било идеално повећати број часова, али то би значило смањење часова из неких других предмета, па предлаже као почетно решење зборних предмета који би могли имати примамљиве називе као шо су језик и комуникација, језичка култура. . .

Када је реч о статусу српског језика на високошколским установама Брборић указује да будући професори неког страног језика, студирају тај језик, а немају ниједан час српског језика, а често дођу са претходним лошим знањем српског језика из средње школе.

Посебно скреће пажњу на потребу да се поправе педагошки факултети јер управо учитељи имају важно улогу за стицање првих граматичких и правописних знања, али и да наставници, рецимо географије или хемије, морају бити добро језички оспособљени.

„Данас имамо ситуацију да неко нема добро знање српског језика када заврши основну школу, упише неку од стручних школа где статус српског језика није добар, затим неки од тих факултета и постане професор неког другог предмета” примећује Брборић. Он се пита какав онда ефекат имају та три-четири часа српског језика недељно у односу на све остале предмете чији наставници немају језичку компетенцију.

Недопустиво је, наглашава, и да правник буде неписмен, да он заврши озбиљан факултет, а да нема ниједан час српског језика.

„Погледајте универзитете, незамисливо је да неко данас буде студент, а да нема један или два страна језика, али не мора имати српски језик. То је својеврсни нонсенс и он се тешко може објаснити”, рекао је шеф Катедре за српски језик.

Брборић се осврнуо и на улогу медија у неговању језичке културе и сматра да би са тог становишта најбоље било да не постоји један број медија.

„Медији треба да постоје, али ми није јасно зашто мисле да о националном језику и матичном писму ћирилици не треба бринути. Они који воде емисије на телевизији морају имати минимум језичке компетенције, морају да буду елементарно писмени”, наглашава Брборић и додаје да у Француској постоје школе језичке културе за јавне личности које морају показати да владају својим језиком.

Он истиче да никоме не пада на памет да нешто брани попут латинице, али морамо знати шта је језички стандард, добро раздвојити јавну и службену употребу језика.

„Дијалекат, разговорни стил, остаће у емисијама различитог садржаја. Рецимо серија „Село гори, а баба се чешља” има ту дијалекатску патину и цела нација је то гледала и похвално говорила о њој, литература ће бити и на дијалекту, али стандардни језик је као стандард у саобраћају. Ако желите учествовати у саобраћају, морате поштовати прописе, ако желите уредно комуницирати морате поштовати граматичку и правописну норму српског језика”, закључио је Брборић. (Танјуг)


Коментари57
7c85b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nostradamus
Pa posto definitivno nema resenja za ekonomske probleme onda je najlakse „glancati jezik“. Onaj ko nije srpski jezik naucio u osnovnoj i srednjoj skoli taj nece nauciti ni na fakultetu. A odbrana jezika od stranih reci je omiljena zabava nacionalista svuda u svetu. Kako glasi srpska rec za majmuna?. To je turcizam a mene eto interesuje nasa rec. Jezik je ziv i ne treba ga braniti od uticaja, jer vremenom se neke reci zadrze a druge nestanu i bez zastite jezika.
Коста
Српска економија се неће побољшати ако се пређе на латиницу, у то будите сигурни, али без ћирилице српски је тиква без корења. Наравно, језик се обогаћује страним речима које не постоје у том језику или ако су незграпне у преводу. Ако једна реч постоји у језику, замењивати је страном како би се дао утисак да је неко "паметнији" или "образованији" је срамотна малограђанштина коју су Стерија Поповић и Нушић одлично и оправдано исмејавали. Како се, молим, језик "богати" ако се уместо кројача каже абаџија, беџ уместо значке, смеће уместо ђубрета, итд. То није никакво богаћење језика.
Препоручујем 5
Милица П.
Читам овај текст и апсолутно се слажем. Међутим, онда видим како "шеф Катедре за српски језик" употребљава реч страног порекла док се цео текст своди на причу о употреби СРПСКИХ речи (добро, не цео текст али поента једног дела јесте управо то). Цитирам: „Погледајте универзитете, незамисливо је да неко данас буде студент, а да нема један или два страна језика, али не мора имати српски језик. То је својеврсни нонсенс и он се тешко може објаснити” "НОНСЕНС". А могао је да искористи српску реч за то. Све у свему, слажем се са текстом али би тзв. "србисти" могли да нам не гурају у лице плакате за "Негујмо српски језик" и употребу српских речи уместо енглеских (борд, лимитиран...) ако их они сами већ користе. :)
Petar Ilic
Pismenost se ne uci zbog ispita, niti se pamti ako se samo tako uci. Pismenost se uci citanjem i pisanjem. Nesreca je kad ljudi koj zive od pisanja (novinari na primer) ne osecaju potrebu da poboljsaju svoje znanje i pisanje. To izgleda kao kad kovac ne zna da rukuje cekicem a boce da bude kovac. Analogija nije bas dobra. Kovac moze da povredi samo sebe, a novinar vredja svoje citaoce koji usvajaju njegovu nepismenost misleci da je on pismen. Za novinare tabloida pismenost nije potrebna a moze biti i stetna za njihove novine. Neobrazovani ljudi ne haju za svoj jezik a takvi novinari podilaze njihovom nehajanju tako sto pisu kako ovi vole da citaju. Za Trampa se kaze da je njegov jezik na nivou sedmog razreda osnovne skole. Na tom nivou je i jezik reklama. Tramp moze i bolje, ali on zna ko su njegovi potencijalni biraci i govori njihovim jezikom. Tokom predsednicke kampanje on se nije obracao pismenim citaocima i slusaocima.
Коста
Толико му је стало, а све на ошишаној латиници...
Препоручујем 9
Bane L.
Za početak u osnovne škole pored srpskog jezika vratiti i krasopis.Pošto je naročito medju "edukovanim gradjanima" uglavnom zastupljen svrakopis koji je često teško čutljiv i samom autoru.
Svetlana NS
Pre 40 godina, na svim odsecima na Filozofskom fakultetu, postojali su predmeti Politička ekonomija i Socijalističko saoupravljanje. Studenti su morali da znaju kako se izračunava profit, kamata, šta je obrtni kapital, uređenje društva i sl. To su bili najteži predmeti iz kojih se masovno padalo i retko ko ih je polagao iz prve. Na ispit iz političke ekonomije se uz indeks morala poneti i lična karta.
Боривоје Банковић
Не разумем коментар. Личну карту сте морали да имате увек и свугде. Била је прописана казна за оне који је не носе, а то важи и дан данас. Мени никада на полагањима нису тражили личну карту, мада знам за случајеве када се то догађало. Социологија и марксизам су били идеолошки предмети. Овде се ради о елементарној писмености.
Препоручујем 7
Драгољуб НС
И шта сте тиме хтели рећи? Ваљда да данас заиста треба на све факултете увести учење српског језика. Можемо само нагађати шта сте мислили да кажете.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља