петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48
КРУПНИ ПЛАН

Којим српским језиком говориш

Говорници тих нових српских језика не признају да говоре српски језик
Аутор: Сре­то Та­на­сићуторак, 16.01.2018. у 22:00
(Драган Стојановић)

На српском језичком простору увелико траје процес балканизације; та појава се најчешће везује за уситњавање, распарчавање друштвених заједница, а сад се то дешава и језику. Књижевни/стандардни језик који је Вук Ст. Караџић створио за потребе српског народа и његове културе до краја деветнаестог века прихваћен је на простору између Словеније и Бугарске, односно у четири бивше југословенске републике. Тај језик се у стогодишњем трајању називао и српски и српскохрватски или слично овоме, али није било спорно да је реч о лингвистички једном језику. Oд шездесетих и седамдесетих година прошлог века јачао је хрватски језички сепаратизам и, на крају, Хрвати су дефинитивно прогласили хрватски језик. За њима деведесетих година и Муслимани у БиХ, прозвавши се Бошњаци, прогласише босански језик, асиметрично у односу на национално име.

И самостална Црна Гора је прогласила црногорски језик, иако се на попису становништва две трећине изјаснило да му је српски језик матерњи. Ипак, службени језик је црногорски, а српски језик је практично протеран. Наставници српског који су хтели да постану и стручњаци за црногорски оспособили су се за то на курсу који је трајао 48 сати – пуна два дана. Од изразито ћириличке земље, Црна Гора је преко ноћи постала латиничка; народ тражи демократске промене – досадила му ћирилица! Из Косова и Метохије, колевке српског народа, заједно са становништвом протеран је и српски језик. Ако се кад и употребљава у покрајинским и међународним институцијама, онда је унакажен.

Хрвати су кроз стогодишњу употреба вуковског (српског) књижевног језика унели у њега извесне посебности да се може говорити о хрватској варијанти. Ако пођемо од почетка, од времена кад је створен овај књижевни језик, и кад су га Хрвати прихватили, то је варијанта српског књижевног језика. Ако пођемо од средине, рећи ћемо да је у питању варијанта српскохрватског језика. Што се тиче бошњачког и црногорског, ни „најдобронамернији лингвисти” не могу им наћи аргумената за статус посебних варијанти српског језика. О томе су српски лингвисти једногласни, о томе је своје мишљење дао и Одбор за стандардизацију српског језика. У питању је српски језик са извесним посебностима и нешто уденутих додатака којим се жели обезбедити статус „посебних језика”. Међутим, како написа наш познати социолингвиста Милорад Радовановић – „збивања ове врсте, која се тичу судбине (стандардних) језика, ионако више зависе од политичке но од научне, лингвистичке воље”.

Данас се у четири истојезичке југословенске републике службено јављају четири језика. Ми се релативно дуго бавимо овим питањем, иако ту ништа није спорно за струку. Можда и оправдано пошто је држава Србија слушала заговорнике тих „језика”, а српску језичку струку није уважавала. Доносила је одлуке с тешким последицама. У Рашкој области је у употреби „босански језик”. Срби који раде у школама Новог Пазара морају доказати да познају тај језик, што је понижавајуће за Србију.

У Рашкој области је у употреби „босански језик”. Срби који раде у школама Новог Пазара морају доказати да познају тај језик, што је понижавајуће за Србију.

Иако можемо тврдити да су сви ти новонастали језици – српски језици, то не значи да нема проблема. Говорници тих нових српских језика не признају да говоре српски језик. Са сваким новим српским језиком долазе и нови проблеми. Овим се и један значајан део српског националног корпуса, као и другог националног корпуса блиског српском, удаљава, чак и супротставља српском. Уз то, тамо где се користе ти нови језици, говорници српског језика, ма којој нацији да припадају, потпуно се обесправљују. Дакле, није више у првом плану само доказивање да су други српски језици заиста српски, већ и брига о обезбеђивању језичких права носиоцима српског језика и да ти нови језици не носе са собом и српску језичку и културну баштину.

Србија мора значајно променити своју политику у томе погледу. Како? Тако што ћемо тражити поштовање европских мерила. Онако како то раде друге земље, па како се и неке од држава које не дају никаква права говорницима српског језика обраћају највишим представницима наше државе, идући од „свог” села до села, не тражећи само повољну климу за „свој” језик него и прегледајући јесу ли улице асфалтиране. И ми то све испуњавамо, не тражећи или не добивши заузврат ништа за Србе. На крају, не можемо бити задовољни статусом српског језика и ћирилице ни у Србији, почевши од његове заступљености у образовању, квалитета стандардног језика у свим видовима употребе, преко нивоа језичке културе, стања лекторских служби, до места ћирилице у држави.

Проблеми са српским језиком су озбиљни. Сваки нови српски језик доноси нове проблеме. Декларација о опстанку српског народа свему овоме мора посветити достојну пажњу како би се зауставило пропадање и растакање српског бића.

Председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ


Коментари50
19115
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stiven Dedalus
Коначно да неко каже нешто конкретно о овој деликатној теми, свака част професору Танасићу (мада памтим колико смо дуго чекали да се САНУ огласи поводом оног скаредног пројекта Сњежане Кордић & Company са називом „Наш језик” што се није десило, једини је у одбрану српског језика тада стао професор Милош Ковачевић испред СКЗ). Оно што је тужно је да не видим баш неке коментаре подршке, само стандардни аутошовинизам – због којег је, на крају, разним научним лилипутанцима и допуштено да нам роваре по културној баштини и језичком наслеђу, и који ће нас на концу појести – и различите импресије лаика за лингвистику који попише сву памет свијета па ето из коментара видим да је и Вук имао мана. Некако се волшебно све више и више кристалише чињеница да смо ми Срби са „да комшији цркне крава” прешли на „да нама самима цркне крава” концепт. Читајте, дјецо, професоре Милоша Ковачевића и Ацу Милановића, па и професорку Јелицу Стојановић. И упамтите: ми једини не морамо да лажемо по питању језика!
Драгољуб Збиљић
Драгољуб Збиљић Господине Стивене, није ништа речено о потреби да се српски језик пренормира, тј. да се коначно нормирање српског језика усклади с оним како се то ради у нормативним језицима код других народа. Како може да нормално функционише нормирани језик у четири лика: два изговора плус два писма? Где то још има у свету? Таква норма доноси разбијеност српскога народа и у изговору и у писму. Тога нема код других народа и њихових језика. А о томе треба да се разговара најпре у Одбору за стандардизацију српског језика. И тамо треба да се таква питања решавају. Докле више, на пример, српски лингвисти само да говоре о проблему нестајања српске ћирилице, а да се српски језик, једини у Европи и свету, нормира у писању на два алтернативна писма. Невероватно је да после година српски лингвисти још не разговарају о нормирању и српског, као и сваког другог језика на једном писму (једноазбзучје). Они неће озбиљно да размисле зашто други лингвисти не нормирају на два писма ниједан други јез
Препоручујем 3
Драгољуб Збиљић
Господине Стивене, не схватате, изгледа ми, да српски језик мора да се пренормира, тј. да се коначно нормирање српског језика усклади с оним како се то ради у нормативним језицима код других народа. Како може да нормално функционише нормирани језик у четири лика: два изговора плус два писма? Где сте то видели у свету. Таква норма доноси разбијеност српскога народа и у изговору и у писму. Тога нема лод других народа.
Препоручујем 3
Raca Milosavljevic
... tema bas kako treba a i komentatori isto tako ... odmah vidimo odakle vetar duva ...akademik i pisac Dragoslav Mihailovic je lepo objasnio pre par godina u jednom razgovoru za novine sta je sve dobro i lose donela Vukova reforma ...steta je sto nema nekog pravog pokusaja da se to na jedan objektivan,cisto naucni nepristrasan nacin malo osvetli ...onda bi videli da sve ovo sto nam se dogadja u svakodnevnom zivotu ima itekako uvek veze i sa jezikom ...srpskim naravno ...
asovic aleksandar
Zasto da neko dokazuje da poznaje bosanski ako ima diplomu za srpski?,zar nije logicno obrnuto,ko ima diplomu za srpski neka predaje samo srpski a ostali neka dokazuju diplomom da su kvalifikovani za bosanski,bosnjacki ili crnogorski-kod nas i CG postoje udzbenici samo za crnogorski.Blago receno-diskriminacija!!!
Tomislav K
Autor tjera nacionalnu politiku i nekritički kult Vuka Karadžića, napose u njegovim velikosrpskim izjavama koje je ovaj preuzeo od dijela ondašnje zastarjele slavistike. Zašto ne napiše i nešto kritički? Npr., kako je Vuk osiromašio srpski jezik (kod nas Hrvata to nije imalo nekog utjecaja, no velim..) izgonom svega što je mirisalo na općeslavenski: ganjao je sufiks -telj (čitatelj, gledatelj,..) jer je to kao "ruski", isto je i "nu" moralo ispasti, a ostati samo "no" budući da Rusi imaju "nu; izgonio je participe, pa je tako porastao, nepotrebno, broj zavisnih rečenica, te je i poglavica Sitting Bull postao Bik koji s(j)edi, a prestao biti S(j)edećim Bikom; pretjerao u fonološkom pravopisu u nizu propisa, pa je ostalo odšetati, odspavati, a nastalo otkloniti, potkova, potpis. Umjesto logičnog zapisa redak/redka, otišao je u redak/retka, a o srpskom, ropstvu, ..da ne govorimo. Rusi out, Turci in: džak, peškir, ćebe, zeman, ..uz turske sufikse-džija (kamiondžije). Koja politika..
Tomislav K
@Коста Slažem se većim dijelom, jer morfemski princip čuva razumljivost i smisao. No, novoštokavština je proziran idiom, pa joj u dobroj mjeri odgovara i fonemski princip, koji je prevladavajući u grčkom, latinskom i staroslavenskom, te talijanskom i španjolskom. Bilo bi dobro i za jednostavnost, a i razumljivost, odbaciti jednačenje po zvučnosti za /d/ (odkud, podkategorija, odfikariti, predhodnik, predka), a vjerojatno i za /b/ (robski, substrat, dubsti). Teže je s prefiksom ob- koji ne stoji za sebe, pa ne mislim da bi prošlo obsada, obkoliti. Isto, i u staroslavenskom i ruskom, /z/>/s/ u jednačenju po zvučnosti- iskon, beskrajnij, raskol). Tu treba ostaviti jednačenje (istok, ispuniti, ispit), kao i u kombinacijama žst>št (uboštvo, društvo), zs>s (rastavi, rasap). /č/ bi trebalo ostati u naručba, predočba,..jer /dž/ je turski uvoz u pismu (ne izgovoru). Za jednačenje po tvorbi (stanbeni ?) ne znam, a ni za -stn (koristno), dok -stl ne bi išlo (izrastlo). /dt/ (odtrčati)- možda.
Препоручујем 5
Коста
@Timislav K -- одлични прмери. Додао бих и уџбеник уместо учбеник -- књига из које учи (то је некада био учебник, али то је друга прича). Једначење по звуку је недоследна, немаје у речима као спортски, светски, шведски (али је "из Шапца"!), чак и фоентски, па је мало смешно говорити о некој савршеној фонетици. Етимолошки правопис чува извор и значење речи, јендоставниоји је, природнији, и не захтева безкрајња правописна правила. Речи ће се природно изговарати без обзира да ли се пишу фонолошки или не -- на пример болестник, итс. Народи који не пишу строго фонетски немају проблема с правописом. Ако Срби и Хрвати умеју да науче да пишу и читају енглески, немачки, француски, руски, итд. без проблема, онда им Вукова реформа сигурно није била преко потребна. Цела ствар је била политичка сплетка Беча, и претераног југословенства с врло лошим исходом по српски.
Препоручујем 10
Прикажи још одговора
stevan popovic
Hajde, kopajte jos malo po proslosti, "naučnici" , "lingvisti" , još malo , "naučno" svadjajte ove nesrećne balkanske narode, unosite jos malo zle krvi, kao da je nije bilo dovoljno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља