среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:57

Миграције – слика данашњег света

Светски конгрес Међународне федерације за позоришна истраживања биће одржан у јулу месецу у Београду. – Очекује се присуство око 1.200 театарских посленика из 53 земље
Аутор: Б. Г. Требјешанинуторак, 09.01.2018. у 21:41
Ивана Вујић: „У последњем кругу у трци за организацију конгреса били су Шангај и Београд, а наш град је једногласно победио са темом миграција”(Фо­то Ж. Јо­ва­но­вић)

Позориште и миграција: позориште, нација и идентитет – између миграције и стабилности, теме су које ће бити истраживане на Светском конгресу који ће, како „Политика” сазнаје, бити одржан од 9. до 13. јула 2018. године у Београду, у организацији Студија – лабораторије извођачких уметности, Факултета драмских уметности, Универзитета уметности у Београду. Отварање конгреса биће у Народном позоришту у Београду у оквиру обележавања 150 година постојања националне театарске куће. Реч је о великом успеху Београда и српске културе ако се зна да је организација Светског конгреса добијена у великој конкуренцији у којој је био и кинески град Шангај.

Међународна федерација за позоришна истраживања представља једну од најзначајнијих и најмоћнијих међународних организација чије чланство чине 53 земље са свих континената.

Београдски „организациони” тим чине поред Иване Вујић, која је иницијатор и покретач пројекта, Зоран Ерић, ректор Универзитета уметности, Милош Павловић, декан ФДУ, као и професори Иван Меденица и Милена Драгићевић Шешић.

Покровитељ конгреса је Ана Брнабић, председница Владе Републике Србије, а велику подршку организацији оваквог позоришног скупа дао је и Владан Вукосављевић, министар културе. Очекује се присуство око 1.200 театарских посленика из 53 земље, а то ће уједно бити прилика да Београд пошаље јасну поруку о организованом, просперитетном и динамичном културном и економском простору. Међу гостима који долазе са свих континената учешће су потврдили Марвин Калсон, професор Њујоршког универзитета, његов колега Кристофор Балме из Немачке, Башнуприја Дут, декан чувеног Џалахарлал Нехру универзитета у Њу Делхију, Џим Грахам Џонс, Ливон Ли из Јужне Кореје, Џанел Рајнелт, Џејмс Томсон, Шрити Бала, гости из Барселоне, Лондона, Москве, Бразила, Аргентине, Чилеа, али и земаља екс-Југославије. Ту су и бивши студенти ФДУ који су успели да изграде интернационалне каријере и који предају на светским универзитетима: Силвија Јестровић која предаје на Ворик универзитету, Ана Вујановић, Горан Стефановски...

–Још од 2016. године радимо на овом пројекту за чије актуелно „седиште” су конкурисале многе земље Европе и Азије. У последњи круг у трци за организацију конгреса ушли су Шангај и Београд, а наш град је једногласно победио. Српска тема „Позориште и миграција” главном борду који окупља 20 представника водећих земаља учинила се најинтересантнијом, односно наша опредељеност ка истраживању миграторних процеса у свету. Наша тема је права слика данашњег света у којем је сваког тренутка 260 милиона људи у миграцији, каже Ивана Вујић.

Будући да ће предавања и програми бити јавни, београдска публика ће имати прилику да се упозна са практичним техникама индијског, афричког позоришта јер ће доћи и редитељи који ће демонстрирати свој рад. У оквиру конгреса биће уприличен и шоукејс програм у оквиру којег ће гостима бити представљена дела из српске позоришне културе.

– Већ две и по године припремамо организацију, јер све мора бити јасно, прихваћено и планирано. Мислим да ћемо само тако представити и Београд и себе на најбољи начин. Јавља се велики број студената волонтера из читавог света да учествују у организацији конгреса. Факултет драмских уметности уједно, ове године обележава седам деценија постојања, тако да је ово велики успех да будемо домаћини и великом броју гостију. Ово је уједно и добра економска противтежа, јер ће гости у Београду током трајања конгреса оставити најмање два милиона евра. Конгрес је сам по себи захтеван будући да ће на сваких сат времена бити нових 50 предавања на различитим местима. Жеља нам је била да гостима представимо старо градско језгро Београда где ће се и одржавати већина панела. Светски конгрес је уједно прави инструмент културне дипломатије којим се Београд и Србија враћају на светску културну сцену и који јасно шаљу чврсту поруку отворених граница сарадње и нових идеја, каже Ивана Вујић.


Коментари2
027cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Pozoriste i migracia ! Za ljubav prema dramaturgiji sam zahvalan Milenku Misailovicu i Predragu Palavestri koji su me ohrabrili dramskom pisanju tokom 1950tih dok sam ziveo u Beogradu. Put me je odveo u emigraciju i Australiju ali sam i dalje zadrzao creativnu sklonost. Svoje 3 antropoloste zbirke sam ostavio na poklon ovdasnjem muzeju a rukopise ovdasnjoj biblioteci. Medju njima je i 7 pozorisnih drama pisani ovde u Australiji . Moja knjige su mahom stampane u Americi ali sam saradnju sa Amerikom prekinuo nakon bombadovanja Srba 1999g. Predhodno su neke od mojih knjiga stampane u Francuskoj, Nemacnoj i na Kineskom, Spanskom i Japanskom.Na Srpski su neke od mojih knjiga preveli Dr. Prof . Aleksandra Petrovic, Prof. Dr. Jelena Arsenijevic, Ratomir Ristic i drugi kojima sam zahvalan.
Vladislav Marjanovic
Pozoriste i migracije. Lepa tema, politicki korektna za politicki korektan svetski kongres koji ce mnogo kostati i verovatno vise doprineti druzenju za raskosnim bifeom nego umetnickom stvaralastvu osim... ako ce na njemu umetnici dobijati indirektne sugestije kako i o cemu da pisu, a koje teme da izbegavaju. Svaka slicnost sa sovjetskim "Glavlit"-om je slucajna, ali se ipak namece. Na umetnicima je da odluce hoce li ici u korak sa politicki korektnim trendom i preobraziti se u propagandiste ili ce ga podvrgnuti kritici i tako sacuvali svoj umetnicki identitet. Odluka nije laka jer je u pitanju izbor izmedju carstva zemaljskog, tj. sluzenju interesima gospodara sveta i nebeskog, tj. umetnosti i prosvecivanju ljudskih duhova. Sistem ili covek? That is the question. Hoce li predstojeci kongres smeti da razresi ovu dilemu? Zivi bili pa videli. Velikim stvaraocima iz proslosti "koji su nas napred zvali/koji su nam krila dali" kongresi nisu bili potrebni. Konac je ukrasio njihovo delo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља