уторак, 23.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16
ИНТЕРВЈУ: БИЉАНА БОРЗАН, представница Хрватске у Одбору за заштиту потрошача Европског парламента

Виршле без меса шокирале Европљане

Борба за исти квалитет производа који се продају у источним и западним чланицама ЕУ биће тешка због великог утицаја индустрије
Аутор: Ивана Албуновић / Јелица Антељпетак, 01.12.2017. у 22:00
(Фото лична архива)

Уколико Србија жели да се и њен глас чује у случају лошег квалитета производа које им продају мултинационалне компаније, потребно је да уради квалитетно истраживање које много тога може да промени. Ми деценијама причамо о овом проблему, али док немате црно на бело, нико вас не уважава.

Раније смо од представника ЕУ слушали да немамо разлога да се жалимо ако је производ безбедан за здравље, тј. ако нас произвођачи „не трују”. Сада, после неколико упоредник истраживања у Чешкој, Словачкој, Мађарској и Хрватској, Европски парламент је конкретније приступио овом проблему, каже у разговору за „Политику” Биљана Борзан, хрватска европарламентарка која је недавно именована и за известиоца ЕП за различит квалитет производа.

Хрватска политичарка постала је позната у читавом региону источне Европе када је објавила истраживање које је потврдило да више од половине производа у Хрватској има лошији квалитет у односу на исте у Немачкој.

– У наредних неколико месеци ћу се сусретати с разним организацијама потрошача, индустрије, као и са представницима из институција ЕУ, а након тога написати први предлог на који ће колеге заступници из ЕП дати амандмане. Мој посао је да усагласим различите позиције. Битка ће бити врло тешка јер се грађани ЕУ, који су под великим утицајем индустрије, опиру да уђу у тај пројект. Међутим, ми из источних држава збили смо редове.

Рекли сте да су смернице Европске комисије за решавање проблема квалитета за нове чланице недовољно амбициозне. Мислите ли да ЕК има начин да натера мултинационалне компаније да промене досадашњу праксу?

Наравно. Комисија мора проширити Директиву о непоштеним праксама и забранити дискриминацију дела грађана ЕУ. Овај проблем се због заједничког тржишта може решити само са нивоа Европске уније.

Ово је и политичко питање јер се различити аршини у квалитету производа тумаче и као симбол поделе ЕУ. Како то коментаришете?

Кад је наше истраживање било готово, одмах сам га послала у Европску комисију. Неколико недеља касније, председник ЕК Жан-Клод Јункер је у годишњем говору о стању у унији рекао да не сме бити грађана другог реда. Притом се позвао управо на резултате досадашњих истраживања. То је био снажан политички моменат који је показао како је вода дошла до грла и како европски челници више не могу окретати главу од чињенице да је ЕУ подељена. 

Које земље су најдаље отишле у истеривању „правде”?

Прво истраживање објавила је Словачка још 2011. али Чешка је свакако предводница у овој борби јер њихова влада највише гура ово питање на већу. Мађарска је, такође, спровела истраживање. Што се тиче практичних резултата, хрватски грађани су профитирали на примеру „хип” кашица које је произвођач, после наших примедби, заменио квалитетнијим, у Чешкој се „пепси” обавезао да ће променити рецепт будући да су истраживања пронашла велике разлике у квалитету тог пића у Чешкој и Немачкој. 

Да ли је два милиона евра, колико је у смерницама ЕК опредељено за упоређивање квалитета производа, довољно за овај сложен посао? 

Није проблем у износу, већ у његовој намени. Дакле, та два милиона су резервисана за развој методологије за евентуално будуће истраживање. Међутим, методологија ничему не користи ако се не иде у само истраживање, дакле хемијске, сензорне и друге анализе. 

На квалитет којих производа се купци у Хрватској, али и другим земљама жале?

Више од 80 одсто грађана Хрватске сматра да нас мултинационалне корпорације третирају као грађане другог реда. Већина то уверење базира на чињеници да су нешто конкретно приметили. Жале ми се највише управо на храну јер их то највише боли, али и на квалитет аутомобила, технике па чак и на пољопривредне препарате. Нажалост, анализе за те категорије производа значајно поскупљују истраживање па смо одлучили да уз храну тестирамо још и детерџенте и производе за личну хигијену. Истраживање је било прво у ЕУ које је обухватило и непрехрамбене производе. Највеће разлике пронађене су код детерџента „аријел” који има знатно слабији учинак на хрватском тржишту, а уз то, током прања, потребно је употребити много више прашка. 

Каква је била реакција представника западних земаља у Европском парламенту после ваше иницијативе? 

Били су у шоку. На почетку мандата, када бих успела да наметнем расправу на ову тему у Одбору за унутрашње тржиште и заштиту потрошача, подршку сам добијала само од колега из источних чланица. После објаве истраживања, значајно се променило и расположење код западних колега које су се почеле да се интересују. Посебно су их шокирали производи попут „вуди” виршли које на нашем тржишту уопште немају меса, или „нутеле” која има мање какаоа, „активија” воћног јогурта с мање воћа и слично. 

Да ли је позивање мултинационалних компанија на различите потрошачке навике лицемерно. Изјавили сте да вам је после објављеног истраживања колега из Немачке рекао: „Нећете ваљда инсистирати да се за цело тржиште ЕУ раде исти производи, будући да постоје различити укуси, навике и очекивања купаца.”

Тај аргумент се донекле може разумети, али управо зато смо тестирали и непрехрамбене производе. Нико не може да каже да наши купци, рецимо, више воле детерџент који слабије пере, а скупљи је од немачког. За прехрамбене производе смо радили упоређивање цена баш зато што произвођачи тврде да је производ лошијег квалитета јер је јефтинији. Наравно, доказали смо да то уопште није тачно. Већина тестираних производа била је скупља у Хрватској.

Како је Толушићу пропала иницијатива

Били сте противник такозваних Толушићевих мера које су овог лета уздрмале цео регион, јер је Хрватска одлучила да драстично повећа цене увозних такси за пољопривредне производе који долазе ван ЕУ. Назвали сте их популистичким. Како видите све чешће варнице и међусобна ограничења у трговању између две земље? 

Хрватска до краја 2019. мора да почне да примењује нову ЕУ регулативу о инспекцијама која ће увести строже контроле хране која улази у унију из трећих земаља. Али, министар Толушић је том послу приступио на једини начин на који зна, промовисањем самог себе. Наравно, није размишљао више од једног корака унапред и зато му је иницијатива пропала. Докле год Србија и друге земље не уђу на заједничко тржиште ЕУ, биће препрека у трговању – економских, политичких и фитосанитарних.


Коментари43
92d65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Остаповић
Мени није јасна ова кукњава. А све може да се реши за 5 минута. Ево како је ту уредила Русија, земља коју бoли брига за европске интеграције. Jедноставно влада донела уредбу да се у Русију могу увозити само производи који су за немачко тржиште. И крај, приче. У појединим сегменитима су чак пооштрили нормативе, па ко воли нек изволи. То је било пре санкција. А сада једу домаће. Зар је проблем влади у Загребу, Братислави.... да донесу исте уредбе и забране увоз неквалитетних производа. Овако, као нешто се боре, а неће да предузму једноставне мере. И још нешто - да ли је Хрватска, Словачка... све ово знала ПРЕ него што је постала чланица ЕУ? Јесте. Онда су лицемерно ћутали, само да се угурају у "елитно" друштво, а сада кукњава. После "онога" нема кајања. Ово је наук за Србе и власт у Србију - "усе и у своје кљусе" и оладите са "безалтернативом". Него, да ми имамо нашу добру, квалитетну храну и пиће и строга контрола квалитета шта се увози. Врло једноставно.
Petar
Nije problem cena i kvalitet. Problem je ispravno deklarisanje robe . Na kom suhomesnatom proizvodu ( domacem ili uvoznom ) pise koliko sadrzi MOM-a (masinski otkostenog mesa )? A MOM se lako dokazuje preko kolicine kalcijuma , a cisto meso preko kolicine proteina . Zakonodavac ne tera proizvodjaca da tacno deklarise svoj proizvod po nazivu sirovine a ni po % u proizvodu , pa zato mozemo imati virsle bez mesa i cokolade bez lesnik i kakaoa .
Petar Ilic
Nema mnogo pomoci od deklarisanja robe ako nema bolje ponude ili ako nemate prara da kupite nista bolje. Kad hrana nema deklaraciju o tome sta sadrzi to vam je najbolja deklaracija o njenom kvalitetu. Mozda cete se bolje osecati ako ne znate sta jedete nego ako znate, a to jedino mozete da priustite da kupite. Vucic kaze da jedino brine o vama i vasem misljenju o njemu. Recite mu sta mislite. Pitajte ga zasto jedete takvu hranu. Bez njegove dozvole takva hrane ne bi ni usla u Srbiju. Tako on brine o vama i vasem misljenju.
Препоручујем 0
Илија З. Лукић
У Београду је дошло до праве поплаве пекара али и коцкарских локала и то је по свој прилици светски уникум. Већ на први поглед се може видети да је све споља гладац а изнутра јадац, када се појави мусави и прљави радник који донесе корпу пецива из пекаре у радњу. Случајно сам срео друга из младости који држи комбинацију пекаре и брзе хране на Н. Београду па сам, да бих дошао до његове канцеларије, прошао кроз радионицу где се све припрема. Од тада сам почео да сам печем хлеб и правим пљескавице.
Nenad
Balkan i Istocna Evropa su oduvek bile dobro trziste zapadne Evrope za prodaju skart robe. To ce se tesko promeniti u buducnosti.
nikola
Njihovo pravo da nam prodaju proizvode lošijeg kvaliteta (iako ne bi smelo tako), naše pravo da ne kupujemo. Hranu proizvodimo u dovoljnim količina, hvala bogu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља