понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.12.2017. у 22:00 Славица Ступарушић

И дивљина је национално благо

У овој години проценат заштите природе у Србији повећан је на 7,48 одсто територије, пре свега захваљујући усвајању предлога да као нови паркови природе буду уписани „Златибор” и „Радан”
Заштићена површина у Овчарско-кабларској клисури током наредне године биће повећана (Фото Завод за заштиту природе)

Очувана природа је највеће национално богатство. У протеклом једногодишњем периоду у Србији је проценат заштите повећан на 7,48 одсто територије, захваљујући усвајању предлога за заштиту паркова природе „Златибор” и „Радан”, и још два мања добра. Према важећем просторном плану, до 2020. године 10 процената територије наше земље требало би да буде заштићено, што је око 306.000 хектара.

– Усвајањем заштите за подручја која проглашава Влада Републике Србије, а која се налазе у поступку заштите и којих тренутно има 28, заштићена површина повећаће се са 7,48 на 7,85 одсто – најављују у Заводу за заштиту животне средине, уз напомену да је 11 подручја новопредложено за овај статус, док је за 17 већ заштићених рађена ревизија због повећања површина под заштитом.

Прво подручје које је заштићено на територији данашње Србије била је Обедска бара, стављена под заштиту још 1874. године.

Шумски резервати „Оштрозуб”, „Мустафа” и „Фељешана” у околини Мајданпека, као и водопади „Велика и мала Рипаљка” у околини Сокобање, прва су, још 1949. године, заштићена природна добра у Србији.

У поступку заштите тренутно су, као нова заштићена подручја: такозвано сремско станиште „Толинци”, специјални резервати природе „Ртањ”, паркови природе „Маљен”, „Мртваје Горњег Потисја” и „Слатине у долини Златице”, споменици природе „Борачки крш”, „Бледерија”, „Калипоље – Буковик”, „Два стабла крупнолисног медунца у Чукљенику” и предели изузетних одлика „Тршић – Троноша” и „Жељин”.

Подужи је списак ревизије подручја у оквиру којих је планирано повећање заштићених површина за које су предлози у поступку. Предео изузетних одлика „Власина”, заштићено станиште „Венерина падина”, паркови природе „Шарган – Мокра Гора”, „Стара тиса код Бисерног острва” и „Јегричка”, специјални резервати природе „Зелениче”, „Карађорђево”, „Засавица” и „Пашњаци Велике дропље” и споменици природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне”, „Петрлашке пећине”, „Машин мајдан”, „Калемегдански рт”, „Храст лужњак Долово”, „Храст лужњак Смедерево”, „Храст Платнара” и „Карађорђев дуд”

– У току ове године урађене су студије заштите за више од 10 нових заштићених подручја, и то: Парк-шуму „Каменички вис” у Нишу, Заштићено станиште „Део тока Западне Мораве”, „Вражији камен” код Трговишта, пет појединачних стабала у Чачку, „Дрворед платана у Сремској Митровици”, „Лесни профил код Сланкамена”, „Група стабала храста лужњака и цера” у Крушевцу, „Стабло храста сладуна код изворишта Кисељаја” и „Стабло храста лужњака” у Великом Шиљеговцу – кажу у Заводу и напомињу да су рађена истраживања подручја која ће се тек предлагати за заштиту, као што су планине Цер, Мучањ, Медведник и Горњачка клисура.

Посла за заштитаре има и у већ заштићеним подручјима, у циљу проширења граница заштите за специјалне резервате природе „Увац”, „Овчарско-кабларска клисура” и „Долина реке Пчиње”, као и Предео нарочите природне лепоте „Рајац”.

Значајан сегмент у раду Завода јесте и остваривање стандарда за стицање услова за међународне мреже заштићених подручја и упис на листу светских природних добара, као што су Европски гео-паркови и Резервати биосфере.

Пример добре праксе је резерват природе „Голија Студеница”, који испуњава високе критеријуме за Мрежу светских резервата биосфере у оквиру Унесковог програма „Човек и биосфера” и развој сарадње са Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске у циљу успостављања прекограничног резервата биосфере „Тара – Дрина”.

Завод одређеном природном добру може и одузети статус заштићеног, уколико више не испуњава критеријуме, као што су: изворност, репрезентативност, реткост, разноврсност/ разноликост и естетска вредност.

– У највећем броју случајева статус губе заштићена стабла, будући да она имају свој животни век и подложна су променама услед природних и других непогода и утицаја. Тако су у 2017. статус заштите изгубили Природни споменик: „Стара парк-шума и заштитна зона око парк-шуме у Хоргошу”, као и споменици природе „Стабло липе – Мира” и „Стабло храста лужњака” у селу Коларе.

Национални парк „Фрушка гора”, проглашен 1960. године, први је национални парк у Србији.

После више од три деценије има наговештаја да ће Србија у 2018. добити још један национални парк. Планине Кучај и Бељаница, уз Фрушку гору, Ђердап, Тару, Копаоник и Шар-планину, биће шесто природно подручје под највишим степеном заштите. Ови предели нетакнуте природе предложени су за „елитно” друштво, јер су највећи резервоар питке воде у Србији, имају велике површине под шумама у оквиру којих је неколико прашумских резервата, три строга природна резервата, око 150 спелеолошких објеката, 12 споменика природе... Завод је, како смо сазнали, урадио студију и сигурно је да ће ово добро бити заштићено, само остаје да се види да ли као парк природе или национални парк.

Коментари4
6352a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anci
Nadam se da cemo imati jos vise nacionalnih parkova, jer Srbija ima cime da se dici! Nadam se da ce i nasa deca imati prilike da posete ove predele!
Raca Milosavljevic
... vala ima tu posla i nije to tako tesko da se priroda zastiti ...ali potrebna je tkzv politicka volja ... a sve vlasti u zadnjih tridesetak godina imaju volju samo za kapitalne projekte ... koje uvecavaju licni konto u banci ...
Драган Пик-лoн
Највише ће профитирати Пинк и остала братија.Снимаће нове "фарме" типа Робинсон у овим српским џунглама.Од ових ''глумаца" разбежаће се и Супови-најпознатији светски лешинари!!!
Milenko
Džaba nam ovo proglašavanje određenih površina zaštićenim. Taj naziv nije dovoljan, potrebno je stvarno štititi ta mesta. A videli smo šta su uradili na Staroj planini...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља