петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Чује се српски од севера Америке до југа Африке

Школе у дијаспори са око четири хиљаде ђака су веза нових генерација са језиком и културом око пет милиона расељених људи из наших крајева, за коју се из буџета даје 150 милиона динара годишње. – У Кини се угасило одељење
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 21.12.2017. у 21:44
Друштво „Свети Сава” настоји да деца у допунској школи уче ћирилицу и српску историју (Фото: Министарство просвете)

Норвешка, Финска и Данска су нове земље у којима је последњих година почела да се организује настава за децу српских држављана у дијаспори. Пракса да се наши малишани са пребивалиштем у иностранству образују на матерњем језику уведена је пре четири деценије у оквиру Југословенске допунске школе, а у Министарству просвете, науке и технолошког развоја поносно истичу да се број српских одељења у свету повећава. Додатне групе ученика формиране су у пет од десет земаља у којима се спроводи настава на српском.

Јужноафричка Република је најудаљенија тачка на свету где ђаци слушају наставу из три предмета: Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи културе српског народа. 

Занимљиво је да је интересовање за наставу на српском у земљи која је више од 8.000 километара удаљена од нас је порасло, па су недавно формирали и две додатне групе ђака. Нова одељења последњих година оформљена су и у Грчкој, Италији, Француској, Немачкој и Швајцарској, а целокупан рад српских школа у дијаспори финансира Република Србија, буџетом од 150 милиона динара годишње.

И нови закон о основама система образовања и васпитања подржава ову праксу, која је даље регулисана подзаконским актима, наглашава др Милка Андрић из Одсека за послове основног образовања у Министарству просвете.

– Планирамо да проширимо наставу и на остале земље у Европи и на другим континентима, јер Република Србија има 5.100.000 расељених грађана у око 100 земаља света, а сматрамо да су српски језик и писмо темељ колективног идентитета Срба у дијаспори и региону. Томе ће допринети нови споразум о организовању образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству, потписан између нашег и Министарства спољних послова, који јасније одређује улоге оба министарства – истиче Андрићева и додаје да Швајцарска и Немачка имају највише ученика у српским школама: 1.518, односно 1.212 ђака.

У ове две земље упућено је и највише наставника из Србије да предају ђацима у дијаспори. У овој школској години у девет европских земаља и Јужноафричкој Републици наставу на српском језику у иностранству држи 47 наставника, од којих су 22 редовна, а 25 хонорарни предавачи. Андрићева наглашава да су од 2009. до ове године часови на српском језику организовани и у Кини, али да у текућој години, нажалост, није било полазника у српској школи.

У српским школама ђаци су подељени у три групе и похађају наставу од првог до осмог разреда, са фондом од 105 до 114 часова годишње за сваки од три предмета. Имају ђачку књижицу и на крају школовања добијају уверење о завршеном посебном програму основног образовања и васпитања у иностранству.

– У школској 2015/2016. години Република Србија је у иностранству имала 3.988 ученика, а у 2016/2017. години 4.150, што значи да се њихов број, упркос гашењу школе у Кини, повећава. Колико ђака Србија тренутно има у иностранству знаћемо по завршетку првог полугодишта, на основу извештаја наставника – истиче Андрићева и објашњава да је свако наше дипломатско-конзуларно представништво обавезно да у сарадњи са предавачима достави годишњи извештај о раду српских школа у иностранству.

Избор наставника

Министарство просвете најдуже на четири године расписује конкурс за избор наставника који ће предавати српској деци у иностранству. То су професори разредне наставе, српског језика и књижевности и страног језика. Услови су да су већ запослени у образовно-васпитним установама у Србији, од чега најмање пет година у основним школама, да знају страни језик и да су се непрестано стручно усавршавали.

Избор наставника обавља стручна комисија, коју приликом сваког конкурса решењем формира министар, а чине је представници Министарства просвете, Министарства спољних послова, Завода за унапређивање образовања и васпитања и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Министар доноси одлуку о упућивању наставника у иностранство, на основу које им се издају решења и склапају уговори. У земљама у које није могуће послати наставнике из Србије, или не постоји довољно ђака за пун фонд часова, министарство ангажује хонорарне наставнике, са одговарајућом стручном спремом и местом боравка у тој држави. Такође се расписује конкурс и бира их стручна комисија.

Да знају ко су и шта имају

Циљеви због којих се из буџета издваја новац за образовање наше деце у дијаспори су

* учење и неговање српског писма

* учење српског језика као матерњег језика ученика

* проучавање највреднијих дела српске књижевне и шире културне баштине

* успостављање и стално јачање веза са отаџбином

* јачање свести о сопственом националном и културном идентитету


Коментари3
a5eae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Super, tako i treba jel ce za 30/40 godina dijaspora postati veca od matice. Srecno!
Alisa
Odlicno funkcionise u praksi makar u Atini. Deca to vole.
Vladislav Marjanovic
U osnovi dobra inicijativa, ali pod uslovom da deca to ne dozivljavaju kao pritisak, kao obavezu ucenja koje se ocenjuje i koje im oduzima i ono malo slobodnog vremena koje im savremeno skolovanje ostavlja na raspolozenju. Bilo bi, besumnje, pogodnije da se deci iz dijaspore omoguci da kroz neformalne kurseve upoznaju zivot, kulturu i vrednosti naroda u kome imaju korenje tako da im ona ne bude tudja ukoliko joj dodju u posetu ili se u nju budu definitivno vratili. Mladi treba da se osete podstaknuti da svojevoljno i rado dolaze na takve kurseve jer im on siri vidike, stimulise kreativnost i omogucava druzenje na osnovu istog govornog podrucja. Naravno, i tu bi mogla da se napravi odredjena sistematizacija u prenosenju znanja, ali i navesti mlade da stalno postavljaju pitanja ili daju misljenja o odgovarajucim temama. Pedagoski spektar moze da bude veoma sirok i da ukljuci rad u sekcijama, djackim glasilima, pa i izlete i ekskurzije u domovinu, ali niposto domace zadatke i ocene

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља