уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Бројне примедбе на Нацрт стратегије културе

Документ није писан на нивоу експертских група, идеолошки је утемељен, даје могућност за манипулацију, не предвиђа међусекторску сарадњу, нити помиње наслеђе југословенског простора – само су неке од замерки које су се чуле у ЕУ инфо центру
Аутор: М. Сретеновићчетвртак, 19.10.2017. у 22:00
Вирџинија Ђековић, Горан Томка, Саша Илић, Милена Драгићевић Шешић и модератор Милена Стефановић (Фото Маша Живојиновић)

Позивајући најширу јавност да одбаци Нацрт стратегије развоја културе у Србији 2017–2027. као неприхватљив у целини, Форум за културу Европског покрета у Србији и Асоцијација Независна културна сцена организовали су у ЕУ инфо центру дебату „Последња рунда: зашто Нацрт стратегије изазива отпоре”. Организатори сматрају да је текст Нацрта методолошки неутемељен и језички недоследан, и да ће се користити за спровођење национално оријентисаних политика.

Проблем у вези са овим нацртом, за Милену Драгићевић Шешић, познату професорку Факултета драмских уметности, представља сам начин на који је донет и то је, како је истакла, проблем већине стратегија у балканским земљама (БиХ, Албанији…), које се пишу на нивоу министарства, а не на нивоу експертских група.

– Министарство ће сада да разматра пристигле примедбе, али нису рекли ко ће те примедбе да евалуира и угради у текст Нацрта. И да ли ће тако дорађени текст опет да иде на јавну расправу? У Хрватској су писали стратегију културног развоја, тако што су успели да за већину ресора формирају импресивна радна тела у којима су били људи из целе Хрватске, не само из загребачког дела, као што је мање-више овде био београдски случај. Направили су простор политичке дебате, па и када сте у њој били прегласани, осећали сте се као актери писања тог документа – рекла је професорка.

Oна није желела да се укључи у писање стратегије, додала је, јер сматра „да ће вас наш административни апарат пустити да предлажете идеје, а онда ће вас изоловати и узеће само оно шта мисли да му треба”. Приметила је да се у документу наводи да ће Министарство културе да спроводи стратегију у сарадњи са другим министарствима, а она сматра да је требало стратегију писати у сарадњи с њима. Додала је и да Нацрт има „веома успешне сегменте”, као што је онај о визуелним уметностима, где је „дискурс потпуно другачији од остатка текста”.

Милена Драгићевић Шешић: Предлаже се да при откупу књига предност имају оне српских аутора на ћирилици. Нигде се не помиње њихов квалитет. Нацрт има веома успешне сегменте, као што је онај о визуелним уметностима, где је дискурс потпуно другачији 

– У Нацрту се помиње подизање квалитета кадрова у култури, али за тако нешто предуслов је департизација и бирање кадрова по квалитету. Помиње се да ће бити отворено седам музеја (пловидбе, фантастике, Немањића...), али без образложења зашто баш ти музеји, а не неки други или трећи. Најиндикативнији је предлог да ће локалне самоуправе које више издвајају за културу имати предност при представљању Србије на међународним сајмовима. Значи, ако Свилајнац уложи у културу, водимо га на светску изложбу у Шангај! Зашто и са чим? Нема мера стимулације локалних управа за бављење културом. Такође, предлаже се да при откупу књига предност имају оне српских аутора на ћирилици. Нигде се не помиње квалитет књига, само да је на ћирилици. Могу да кажем да је за моје формирање била значајнија преводна литература из библиотеке „Сазвежђа” од домаћих писаца. Исто тако, реч „село” у Нацрту се не помиње уопште, а говоримо о равноправности – набројала је Милена Драгићевић Шешић.

Према њеним речима, Стратегија даје могућност за манипулацију.

– Опсесија статистиком видљива је у целом тексту. Меморијални центар Старо сајмиште од следеће године биће установа Спомен-жртве. Статистички се броји колико је ту страдало Срба, а колико Јевреја. Помиње се да је геноцид вршен континуирано у 20. веку над српским народом, што је увредљиво за народе који су прогањани од стране Срба. Култура сећања сведена је на геноцид, док свуда у Европи она иде на помирење – нагласила је професорка.

По њеном мишљењу, зидање српских културних центара у иностранству, што се најављује, бесмислено је и неисплативо.

– Озбиљне земље више то не раде. Шведски аташеи за културу „ротирају” се у једном региону, имају три године да успоставе везе и враћају се у своју земљу одакле осмишљавају пројекте. Кина има Конфучијеве центре при филолошким факултетима, јер им је стратешки циљ јачање лектората. Од славистичких катедара треба правити културне центре. У тексту се помиње и економичнија употреба културног наслеђа. То је преписано од земаља у којима ревитализација неког замка поспешује развој туризма у локалу. Код нас је Сењски рудник ревитализован, али није заживео...

Писац Саша Илић истакао је да је стратегија идеолошки врло утемељена; окренута је ка прошлости, институцијама културе и баштини, али нигде није дат план развоја савремене културе у Србији. У свом подтексту, како је додао, Нацрт има етнонационалистички концепт, који се огледа у односу према нацији и језику, као и аутовиктимолошки наратив. Подсетио је и да министар културе има „самовољу”, односно дискреционо право да некоме ван конкурса додели средства за неки пројекат, па је поставио питање по ком основу се опредељују та средства.

Културолог др Горан Томка сматра да је власт покушала да се искобеља из демократског поступка писања стратегије. Када је писана стратегија културног развоја Новог Сада, рекао је Томка, направљено је истраживање, анкете, састанци, али не на већ написани текст, већ пре његовог настанка.

– Радне верзије текста су стављене на сајт, сви су могли да прате шта тим текстом добијамо, зашто су неки аргументи сувисли, а неки други нису. У Београду је кључна порука била: Нама ви нисте потребни! – рекао је Томка.

Вирџинија Ђековић из Независне културне сцене испричала је да је њима стигао мејл од министарства, у којем независну сцену пита за идеје како да се унапреди Нацрт, са роком од две недеље, али без икаквог предлошка текста. – Послали смо 30 предлога, а на тај мејл нам нико није одговорио. Од наших предлога усвојено је 30 одсто општих одредби – рекла је Вирџинија Ђековић. Говорила је и како текст не предвиђа међусекторску сарадњу, нити начин евалуације пројеката цивилног и јавног сектора. Било је речи и да Нацрт не помиње наслеђе југословенског простора.

– Више година се говори како је наш културни центар у Паризу проблематичан, што у програмском, што у финансијском смислу. Ако са њим не можемо да се бавимо на прави начин, на основу које анализе ћемо то моћи да урадимо са новим центрима чија се отварања најављују? Чињеница да нису јавно истакнута имена људи који су писали стратегију говори да немамо на кога да усмеримо нашу критику, нити да знамо кога за све ово да сматрамо одговорним – рекла је Вирџинија Ђековић.


Коментари5
ec6da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

дволице
Не знам много о тзв. Стратегији, али и ови критичари ми не уливају поверење. Они хоће детаље у нечему што је стратегија и састоји се од најопштијих поља и начина деловања. После пола века планског потискивања ћирилице, они имају замерку на најопрезнији начин поспешивања њене употребе у штампарству. Шта је то "наслеђе југословенског простора"? Нису ми ни они чисти, делују ми као једна од бројних организација комунистичке деце која се прабацила са синекура заснованих на југословенској идеологији на оне европске. Зашто не знамо више о њима, шта раде, на чему? Откуда само сада када треба критиковати? Први задатак српске културе би морао да буде коначно ослобађање од комунистичко-југословенске идеологије, тако присутне свуде, још.
Vera Obradovic
Podosta je primedbi u javnosti, da bi se strategija usvojila. Doraditi....
Јанко Перић
Одбацити...
Препоручујем 3
Драгољуб Збиљић
Важно је да се усвоји некаква Стратегија. Ови критизери чак кажу да у Стратегији нема "наслеђа југословенског простора". Страшна грешка критизера. Баш има у тој Стратегији превише наслеђа које је разбило српску културу.Најстрашније наслеђе је оно у "Неговању српског језика и ћирилице (стр. 71-73). Стратегија с правом спомиње "неговање ћирилице", али су мере дате у складу с "југословенским наслеђем" у неговању не суверености српске азбуке, него "подстицајним мерама" за очување ћирилице". Те мере су ништавне, јесу добронамерне, али нефункционалне и неће моћи да донесу ни један једини проценат више ћирилице у писању српског језика. Очигледно, Министарство културе није имало ни минимум нормалне храбрости да назначи неопходно нормирања српског језика са сувереном српском азбуком, каква влада у пракси св9их других језика Европе и света. Свако је писмо у сваком другом језику потпуно суверено (сто посто) у другим језицима, а једино је српски језик и данас (па и у Стратегији) без те суверености
branka
Lepo sam ja govorila kolegama iz nezavisne scene da ce Tasovca praviti od blata... covek je od njih samo trazio da budu odgovorniji i ozbiljniji nego sto jesu, i to mu nikada nisu oprostili. Ali eto im sad Vukosavljevic, heroj i vizantinac, pa nek se snalaze kako znaju i umeju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља