понедељак, 25.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:21

Европа подиже камате, Србија их смањује

Од понедељка референтна камата НБС 3,5 одсто што је друго обарање у последња два месеца
Аутор: Ј. Рабреновићпонедељак, 09.10.2017. у 21:44
Смањење референтне камате увек је сигнал да би и друге камате, попут кредитних и депозитних, могле да иду у рикверц. Да ли ће тако и бити видеће се у будућој банкарској понуди (Фото Д. Јевремовић)

Референтна камата је као диригентска палица којом централне банке показују комерцијалним банкама у ком правцу ће ићи цена новца. И док се Марио Драги, Председник Европске централне банке (ЕЦБ), спрема да палицу подигне навише, овдашње монетарне власти тржишту су дириговале да би камате могле да иду наниже.

Међутим, не треба сметнути с ума да су европске референтне камате и даље негативне, а да је наша значајно већа.

Народна банка Србије (НБС) срезала је референтну камату на 3,5 одсто и то други месец заредом. Пре месец дана камата је смањена 3,75 одсто, а пре тога је централна банка више од годину дана држала ову камату на четири одсто.

Смањење референтне камате увек је сигнал да би и друге камате, попут кредитних и депозитних, могле да иду у рикверц. Да ли ће тако и бити видеће се у будућој банкарској понуди.

Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, не верује да ће банке смањити кредитне камате. Зашто?

– Па због контрадикторних сигнала из Европе и САД. Можда ће још смањити камате на штедњу, а оне су већ изузетно ниске. Ако ЕЦБ почне да повећава камате, због њеног великог утицаја, и наша централна банка ће то морати да прати – каже Живковић.

Иначе, ЕЦБ је саопштила да су банке под њеном јурисдикцијом спремне за више каматне стопе.

Извршни одбор НБС, приликом доношења одлуке, имао је пре свега у виду средњорочну пројекцију инфлације и кретање њених кључних фактора, наводи централна банка. Додатним смањењем референтне каматне стопе у условима ниских инфлаторних притисака, НБС пружа додатну подршку кредитној активности и привредном расту. Народна банка је саопштила да се „међугодишња инфлација од почетка године креће у границама циља и у августу је смањена на 2,5 одсто. Настављено је смањење базне инфлације на 1,5 процената међугодишње, као и инфлационих очекивања како за једну, тако и за две године унапред, што указује на то да су инфлаторни притисци и даље ниски”, предочава НБС.

Такође, негативни ефекти суше на цене хране били су мањи од очекиваних. У односу на августовску пројекцију, у правцу ниже инфлације делују и мање увозне цене изражене у динарима и пад премије ризика земље на најнижи ниво од када се прати за Србију.

Додатно, фискална кретања су повољнија од очекиваних, што потврђује остварен суфицит на консолидованом нивоу од око два процента бруто домаћег производа (БДП) у осам месеци, констатује се у саопштењу.

Извршни одбор, како се додаје, и за наредни период очекује да ће се инфлација кретати у границама циља од три одсто плус, минус 1,5 процентних поена.

Поред поменутих фактора, инфлацију ће успоравати и висока база код цена нафтних деривата, а почетком 2018. и излазак овогодишњих једнократних поскупљења појединих производа и услуга из међугодишњег обрачуна.

У средњем року, у супротном смеру, деловаће постепен раст светских цена примарних пољопривредних производа и агрегатне тражње у Србији, сматра НБС.

Извршни одбор је оценио да кретања на међународном робном и финансијском тржишту и даље карактерише неизвесност. Неизвесно је кретање светских цена примарних производа, о чему сведочи и волатилност цена нафте током септембра.

На међународном финансијском тржишту, неизвесност у највећој мери, како указују из НБС, и даље проистиче из различитих монетарних политика водећих централних банака, Федералних резерви (Фед) и Европске централне банке, што може да утиче на токове капитала према земљама у успону.

Међутим, чињеница је да упркос глобалном економском опоравку, за сада нема сигнала да расту инфлаторни притисци на страни тражње и да би заоштравање монетарне политике водећих централних банака могло бити брже од најављеног.

Такође, извршни одбор истиче да је, захваљујући повољним макроекономским изгледима за наредни период, Србија данас отпорнија на потенцијално негативне утицаје из међународног окружења.


Коментари7
65663
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svetlana miletic
Kakvo smanjenje kamatnih stopa u nasim bankama! Pogledajte kod Komercijalne banke Beograd, kamate na nedozvoljeno prekoracenje: januara i februara 2017.g 40,30% ; od marta do avgusta 41,60% , a od 01.09.17g. 43,60%, a na depozite 0,19% na godisnjem nivou. Nije ova banka usamljen slucaj. Gde ovoga u svetu jos ima?! Sta radi guvernerka i IO NBS?
Joca Ekonomista
"Evropa dize kamate, Srbija ih spusta', Mi ovde govorimo o "babama i zabama". Vecito neko u Srbiji pokusava da uvede dezinformacije. Evropa je do sada imala najnize kamate u istoriji Finansija, dok je Srbija imala najvise kamate u svetu - pljacka Srba za koju niko ne odgovara jos. Zato je normalno da Srbija snizi kamate dok Evropa mora da podize Kamate. To je istina.
Dejan.R.Tošić
Sad kreće ekonomski potop,evro i dolar kreću da jačaju,a Srpski Javni dug počinje da raste,radi servisiranja Javnog duga,država će morati da se zadužuje,ali po većim kamatnim stopama,odosmo sa 25 na 35 milijardi dolara do 2021.god.Tako je to kada imate ministra finansija koji uvodi akcizu na struju kao osnovicu za obračun PDV na cenu potrošene struje,porez na porez.Znači 2021.god.Javni dug Srbije jednak BDP.Vidi li to neko od vrsnih ekonomista ili gleda i ćuti sa svoje katedre ?
Д. Збиљић
НЕ ПОМАЖЕ ДОКАЗИВАЊЕ. Све то што малопре овде укратко предочисмо, објашњавамо лингвистима двадесет година у 20 књига, али они и даље задржавају своје мудрости а српског писма све је мање у јавности. А, уз то, измишљају разлику између "службене" и "јавне употребе писма", као да јавно није службено, него да је службено само нешто "тајно". (Опет ће неко рећи: није ћирилица тема. Још како је ћирилица непрекидна и свуда тема српског трајања и рада. Зашто, уосталом, ниједна српска банка не користи српско писмо у језику Срба, него увек и свуда само хрватску гајицу. Замислимо да у Хрватско свака банка, уместо хрватске латинице, користи српску ћирилицу. Таква глупост немогуће је да се догоди Хрватима. Али и било којем другом народу.)
Драгољуб Збиљић
А како ни могло да буде у Србији, до да не буде као код свих других. Пример је српско писмо ћирилица. Сви лингвисти у Европи и свету не уводе два писма као супарничка у свој језик, а само српски лингвисти нормирају свој језик тако да је туђе писмо у предности и задржава своју 90-шпроцентну надређеност. АЉ онда, с времена на време говоре о "заштити ћирилице". Ми им из ћирилице доказујемо да тако као они не ради нико други у свету, доказујемо им да је смишљена замена српског писма довела ћирилицу до нестајања, а они на то ћуте и вербално се, у ваздуху, без икаквог нормалног практичног поступка "залажу за очување ћирилице". Уз то, поједини од њих лажу да је "и латиница српско писмо", а заборављају да је латиница први пут у Србију 1916. године уведена као окупаторско писмо уместо од непријатеља забрањене ћирилице. Уз то, никада нису објаснили да је Новосадски договор о српскохрватском језику и писмима разбио српски језик, а ћирилицу довео до затирања. И данас га се готово у свему држе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља