недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:52

Кинези граде фабрику за пречишћавање отпадних вода и индустријски парк

Аутор: Далиборка Мучибабићпонедељак, 18.09.2017. у 22:00
„Дани Пекинга у Београду”: потписано седам споразума у области индустрије, трговине, културе, образовања, филма и медицине (Фото Беоинфо)

Док Израелци, који важе за највеће инвеститоре у Београду, махом граде шопинг молове и стамбено-пословне комплексе, Кинези грабе ка титули најважнијих улагача јер подижу инфраструктурне пројекте од којих би много више житеља престонице требало да има користи. Манифестација „Дани Пекинга у Београду” претходног викенда угостила је 500 привредника са Далеког истока са првим човеком Пекинга Ченом Ђинингом на челу и учврстила не само традиционално пријатељске односе Србије и Кине него и закотрљала инвестиционо клупко – потписано је седам споразума у области индустрије, трговине, културе, образовања, филма и медицине.

После већ изграђеног моста „Михајло Пупин” који спаја Земун и Борчу и дела обилазнице коју ће градити кинеске компаније, списку пројеката које ће у престоници изнети Народна Република Кина – за градоначелника Београда Синишу Малог најважнији спољнотрговински и финансијски партнер Србије на азијском континенту – придружили су се и изградња највећег кинеског индустријског парка у Европи, топлодалековода који ће повезивати „Београдске електране” и ТЕНТ у Обреновцу, као и подизање прве велике фабрике за пречишћавање отпадних вода у Великом Селу и завршетак изградње канализационе мреже.

– То су инвестиције чија се вредност мери стотинама милиона евра и које ћемо радити већ од наредне године. Такође, пројекат модернизације пруге Београд – Будимпешта од огромног је значаја и омогућиће лакше умрежавање људи и транспорт робе, не само у овом делу Европе, него и шире, а почетак градње пруге очекујемо крајем ове године – истакао је градоначелник.

За Малог, посебно добра вест је та што ће Кина основати нови инвестициони фонд у укупном износу од три милијарде долара, за које ће моћи да конкуришу земље централне и источне Европе. 
– Та средства моћи ће да се користе кроз јавно-приватно партнерство, а с обзиром на то да Београд има инвестициони портфолио који је вредан готово 10 милијарди евра, сигуран сам да ће бити простора да и српска престоница у том фонду нађе своје место – проценио је градоначелник.

У првој половини ове године укупна трговинска размена Пекинга и Србије износила је 27 милиона долара, што је повећање од 28,8 одсто у односу на претходну годину, нагласио је Ђининг подсетивши да су Пекинг и Београд градови пријатељи још од 1980. године и да непрекидно одржавају добре односе и сарадњу. Тако је Србија једина земља у Европи која има безвизни режим са Кином и зато не треба да чуди повећање туриста из те земље од чак 135 одсто у првој половини ове године у односу на исти период лане, нагласио је Мали.

Јачим економским везама и зближавању две различите културе и традиције требало би да помогне и прошлог петка успостављен директан лет Београд – Пекинг, као и почетком године отварање Кинеске банке.

– Наши привредници су све присутнији на водећим сајмовима у Кини и веома ми је драго што су свесни могућности које даје та земља. У нашој Привредној комори на разним семинарима подиже се свест привредника о реалним могућностима пословања са Кином – закључио је Мали.

 
Мали: Београд финансијски стабилан

Београд је дуг од 1,1 милијарду динара од пре три године смањио за 455 милиона евра и престоница је финансијски стабилна што је важно за спровођење великих пројеката, тврди градоначелник Синиша Мали.

– Инвеститори треба да знају да ће им наша врата увек бити отворена, да смо направили повољан пословни амбијент и да ефикасно издајемо дозволе. Ове године издали смо грађевинских дозвола за изградњу више од 700.000 квадратних метара, још 100.000 даћемо до краја године, а следеће планирамо за више од милион квадрата – похвалио се Мали.


Коментари5
0d0f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Stojanović
Do sada smo uvozili od nemaca pogone za prečišćavanje otpadnih voda . Ti pogono ne rade. Ne rade ni u Nemačkoj. E ovi iz Kine će "sigurno da rade".
zarije bulatović
čekaj bre ?? kako to direktan let, kada se leti preko Praga. A fabrike ionako treba izbaciti iz Beograda i poslati u untrašnjost. Srbija treba ravnomerni razvoj.
Ljiljana A.
A šta bi sa Arapima?
belen
Na temu izgradnje šoping molova i stambeno-poslovnih kompleksa u Beogradu koji se hvale kao izvanredno dostignuće treba konstatovati: Na mestu fabrike Rekord u Rakovici gradi se Tržni centar, na mestu bivše fabrike IKL u Beogradu (Dalmatinska ulica) gradi se stambeno naselje, na mestu nekadašnje fabrike Inex Radulaška na početku Karaburme niklo je naselje Dunavske terase, na mestu firmi Sintelon i Novi Dom na Voždovcu prave se Voždove kapije a na mestu bivšeg proizvođača sportske opreme „Sport“ u Višnjičkoj ulici nikao je Tržni centar „Big Fashion“. Tamo gde se nešto radilo i proizvodilo sada niču šoping centri i stanovi a oni ne proizvode ništa jer se iz ničega ne može stvoriti nešto. Uskoro će vlasti možda slavodobitno objaviti da se na mestu fabrike dečijih kolevki pravi fabrika mrtvačkih kovčega i da će proizvodnja u njoj rasti po 10% godišnje!
Izuzetno značajna pregnuća
Pa ima li bolje vesti od ove za razvoj grada Beograd .Još kada bi se uz izgradnju kanalizacije pogasili i značajniji izvori zagađenja kao što je svojevremeno urađeno sa "Dugom " jednim od značajnijih potencijalnih zagađivača na "Vilinim vodama " išli bi u susret možda i za nas najtežem i najskupljem tzv P oglavlju za pristup (normativima) EU - ekologiji.Veliko je pitanje da li mi te normative možemo da dosegnemo ali bez njih nam ni najlepše zgrade ne vrede . Ostavimo na stranu u tom kontekstu ona zagađenja životne sredine koja mi sami nismo prouzrokovali .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља