недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:52

Уместо кафе сваког јутра густирам „Политику”

Михајло Митровић (94), реномирани архитекта и најстарији колумниста нашег листа, и у десетој деценији живота је активан: пише, црта и чита
Аутор: Далиборка Мучибабићсреда, 09.08.2017. у 22:00
Михајло Митровић (Фото Владимир Поповић)

Дочекује нас у заказано време у свом стану у центру Београда на осмом спрату једне од стотинак зграда које је пројектовао. На црвеној софи поред њега су штап, лупа и „Политика”. Ноге су га издале у десетој деценији живота, вид је ослабио, али се не предаје. Треба још колумни „Архитектура у свету и код нас” да напише за своју „Политику”.

– Уместо кафе сваког јутра густирам „Политику”. И тако дуже од пола века, зато што су то једине дневне новине код нас које признајем – каже Михајло Митровић, архитекта и најстарији колумниста нашег листа са стажом од 55 година.

– Михајло увек први бира део новина који ће да чита. Он узме један, други ја, па се онда заменимо – додаје његова супруга Јелена.

Овај архитекта не броји пензионерске дане, чак се и не сећа када му је званично престао радни однос. Себе не види као пензионера јер откад је у пензији има већи ангажман него пре.

– Раније сам много времена губио на пословне састанке, обавезе у удружењима, друштвеним организацијама. У пензији сам постао господар свог времена, радим што волим и желим. Наставио сам да пројектујем, цртам, читам и пишем – истиче Митровић.

Колико је тежак пензионерски живот у Србији, каже да не зна. Није му познато ни то колико је вредан његов пензиони чек.

– О томе брине моја Јелена. Парама не оперишем – тврди архитекта.

Нећете га видети како игра шах на Калемегдану. За то, каже, нема времена. Јер, пре бира да се дружи са оловком и хартијом без обзира на то што је у последња три месеца имао две операције очију. На радном столу, тик уз софу на којој седи, креативни неред. Док на њему ствара, посматра слике Марка Челебоновића, Јована Бијелића, Пеђе Милосављевића, Мила Милуновића, а кад се замори опушта се погледом на зелену собну башту и скулптуре Ане Бешлић, Милице Рибникар и Јована Солдатовића које стоје на улазу у ту оазу. Љубав према писаној речи негује од студентских дана док је истовремено похађао наставу на књижевности и архитектури.

– Жмурећи пишем. Рука се толико изверзирала да сама пише. Док нисам имао проблема са видом, доста сам читао, све што ми дође под руку. И враћао сам се омиљеним ауторима из младости: Преверу, Хемингвеју, Дучићу, Црњанском и генијалном Момчилу Настасијевићу. Његова поезија је врхунска, то није она поезија којој је главна одлика да се римују последње речи у стиховима него филозофија изречена са мало речи а пуно смисла –наглашава Митровић.

Захваљујући томе што сваког дана нешто креира, одржава свежину ума и продужава живот на прагу 95. године, колико у септембру пуни. Тајна његове дуговечности је, каже, у љубопитљивости и различитим интересовањима. И тако, додаје, целог живота, јер живот не стаје када човек оде у пензију.

– Радити и само радити, то је кључ успеха. Ако хоћете да будете добар архитекта, све мора да вас занима јер правите и мртвачницу и кланицу, болницу, културни центар... Никад се нисам бавио спортом али ту област пратим као и стручну литературу. Док сам могао да путујем, нисам пропуштао прилике да откријем нове географске ширине. Када је Фостер направио банку у Хонгконгу отрчао сам да видим то чудо. Посебна авантура за мене је било стићи до индијског града Чандигара, подно Хималаја, који је пројектовао генијалац Ле Корбизје – истиче Митровић.

Како вам данас изгледа Београд?

– Са градоначелницима Пешићем и Бакочевићем почео је да личи на европске градове. Не могу, нажалост, да се прошетам до Мажестика и Обилићевог венца, али оно што сам видео на фотографијама и телевизији изгледа врхунски. То је дело архитекте Јовина, који је Кнез Михаилову улицу пре три деценије претворио у пешачку – подсећа Митровић.

Не мисли да је време да подвлачи црту. Једино жали због тога што његова три унука неће кренути дединим стопама. Један је уписао економију, а двојица су гимназијалци.

– Ниједан неће да чује за архитектуру. Надао сам се да ће мој Милош, изузетно бистар момак, има 15 година, да настави тамо где је деда стао. Али он има склоности ка кулинарству. Фантастично кува – каже Митровић.   

Његово ремек-дело – Западна капија Београда

(Фото Р. Крстинић)

Пре четрдесет година изграђена је Западна капија Београда, прозвана „Генексова” кула, пројекат за који Михајло Митровић каже да је његово ремек-дело. Здање је високо 117 метара и чине га виши  стамбени део и нижи пословни. Дочекана је са неповерењем, оспоравана у току градње, а данас мало ко може да замисли улазак у престоницу са западне стране без тог објекта.


Коментари7
ee03e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

arh. Mitar Mitrović
Mihajlo Mitrović se nije uselio u Zapadnu kulu jer je Mihajlo Mitrović već imao stan u Braće Jugovića u zgradi u koju je i projektovao (tu i danas živi), kao i zgradu pored i onu u Dositejevoj, a ranije je ako se ne varam živeo u Kondinoj u zgradi na prekoputa muzičke škkle koju je takođe projektovao sa Rankom Tomićem... toliko o doslednosti, a o ukusu ne bih, mnogu ljudi, posebno laici, ne vole tkzv. brutalizam ali je ta zgrada visoko cenjena u svetskim stručnim krugovima i navodi se kao značajno ostvarenje tog pravca, iako lično nisam bio oduševljen nekim funkcionalnim rešenjima ove a i drugih profesorovih kuća. Sve u svemu to je reperna tačka a sa restoranom koji se trebao okretati bio bi atrakcija.
Miloš Bulatović
Sa osećanjem mučnine sam pročitao ovaj tekst. Arhitekta Mitrović je decenijama u subotnjem kulturnom dodatku "Politike" pisao arhitektonske kritike, namećući jedan arhitektonski princip, koji je prilično diskutabilan. Pisao je panegirike autorima "nagrađenih dela" najčešće stranih arhitekata, koji sa normalnim i humanim principima stanovanja i života nemaju nikakve dodirne tačke. To je i Mitrovića verovatno inspirisalo da napravi svoje "remek delo", nad kojim se zgražavaju svi moji prijatelji iz inostranstva kad sa aerodroma prilaze gradu, ne verujući da u onom mostruoznom bezdušnom zdanju, živi više stotina ljudi. Postavlja se etičko i logično pitanje Mitroviću: zašto se on nije uselio da živi na vrhu tog svog "remek dela", nego je zauzeo ceo poslednji sprat osmospratne zgrade na najlepšoj dorćolskoj padini?
marija lucic
Ozarim se svaki put kad nas u "Politici"pocastite novom kolumnom, postovani g-dine Mitrovicu. Saljem Vam najlepsu zahvalnost sto ste nam Vasim prociscenim mislima i delom pomagali da opstanemo u ovom surovom nevremenu. Zelim Vam lep svaki dan.
Mirjana sa Dorcola iz Beograda
Zaboravih da kazem - jos vozim kola - da kucam u drvo - drzi me pamet i refleksi. Arizona
Mirjana sa Dorcola iz Beograda
Ja napunih pre neki dan 82 god. Kuvam, nabavljam namirnice, placam mesecne racune, imam basticu - puno cveca, imam tri macke - dve umiljate a treca Lili / 13 mu godina/, macak sa zenskim imenom - mudar je pa se plasi umiljavanja - nepoverljiv /aj dont blem him (engleski - fonetski)/. Dobro jutro dragi zemljace Mihajlo Mitrovicu - svaka ti cast za tvojih 94 god. Ja bejah 5 god. kad zapoce "krstenje " na Dorcolu sa bombama pa terase sve do moje 8-9 god., a ti si Mihajlo vec bio momcic - svaka ti cast. Kad budem isla opet u posetu mom gradu Beogradu potrazicu te da se ispricamo i malo rascackamo nasu istori od 1941 - 1945 g. , pa i stariju i noviju - novu. Drzi se dobro i ja cu. Arizona

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља