субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:35

Нови закон за стару ћирилицу

Радна група Министарство културе тражи измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма
Аутор: К. Р.четвртак, 15.06.2017. у 21:45
Чланови радне групе са министром Букосављевићем (Фото Танјуг/З. Жестић)

Радна група Министарства културе предложила је да се први члан Закона о службеној употреби језика и писма усклади са чланом 10. Устава Републике Србије који у службеној употреби не раздваја српски језик од ћириличног писма и у коме се ћирилица означава као матично писмо, а латиница као помоћно писмо.

Радна група, у којој су и представници Одбора за стандардизацију српског језика, припремила је предлоге за измену и допуну Закона о службеној употреби језика и писма, које за првенствени циљ имају да боље регулишу статус ћирилице у јавном саобраћају и прецизније дефинишу недовољно јасне делове постојећег закона.

У изјави за „Политику”, министар Владан Вукосављевић напомиње да је циљ измена закона да се подстакне употреба ћирилице не само у службеном него и у јавном простору. „Ћирилица је већ  има своје место у службеној комуникацији, али ми желимо да охрабримо да се она што више користи у медијима, телевизијама за националном фреквенцијом, на уплатницама, на робним етикетама”, додаје министар културе након конференције за новинере посвећеној изменама Закона о службеној употреби језика и писма. 

Вукосављевић напомиње да те измене свакако нису усмерене, нити су дискриминаторске према латиници, као глобалном писму која доминира у јавној употреби, већ се њима само охрабрује употреба ћирилице, која јесте веома битан део нашег културног идентитета.

Он као својеврстан парадокс истиче да су садашњим Законом предвиђене казне за непоштовање шрава националних мањина на употребу језика или писма, али не постоје јасне мере којим се штити положај  ћирилице.

„Надам се да ће сви имати разумевања што чинимо све да ћирилица  једног дана не остане мртво писмо”, рекао је Вукосављевић и додао да    

Министарство има “пуно поверења у стручни суд и  репутацију наших најеминетнијих стручњака који су били у нашој експертској групи”,  

Чланови радне групе су  шеф катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић, редовни професори Филолошког факултета  у Београду Милош Ковачевић и Александар Милановић, професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу др Срето Танасић, посебни саветник министра културе и информисања др Драган Хамовић и саветници у Министарству културе и информисања Оливера Игњатовић и Марко Деспотовић.

Како преноси Тањуг, члан радне групе Александар Милановић  рекао је да у Уставу већ стоји да је српски језик службени језик, а ћирилица службено писмо и оценио да се „прашина подигла” из недовољног познавања врховног закона. „Закон о језику и писму мора да проистекне из Устава и задржавање статуса ћирилице у новом предлогу није иновација. Ћирилица није питање само српске прошлости, а део, чини ми се, неблагонанамерне јавности поставља као аксиом чињеницу да су се Срби одвикли ћирилице и да је она део митологизиране прошлости”, приметио је Милановић.

На питање новинара шта ће се предузети у случају иностраних компанија и продавница чији су називи на латиници, министар Вукосављевић је подсетио да су пре Другог светског рата називи страних компанија били на ћирилици, што је случај и данас у Русији, “јер им је тржиште примамљиво па се прилагођавају”.

Он је, међутим, додао да је питање колики утицај ми можемо имати на то, али да се мерама предвиђају пореске олакшице за домаће компаније и радње које своје називе исписују на ћирилици.

Да смо регулисали употребу српског језика и дефинисали шта су мањински језици, не бисмо данас имали „потребу да преводимо са српског на српски само под другим именом и плаћамо преводиоце за то”, напоменуо је др Срето Танасић.

Ковачевић је нагласио да предлог измена и допуна Закона „преписује Повељу о мањинским језицима у њеном изворном облику и одређује шта јесу мањински језици, као и суштински део Декларације о заједничком језику да је ово један језик и да унутар њега не може бити превођења”.

Шта доносе измене Закона?

Предложеним допунама прецизира се да се службена употреба језика и писма односи и на образовне установе, медије, привредна предузећа и јавне установе свих врста.

Подразумева се и употреба службеног језика и писма у правном промету између правних субјеката односно када је бар једна страна домаћи правни субјекат. Одредба се посебно односи на обележја предузећа и сличних субјеката (назив фирме, седиште, делатност), затим називе робе и услуга, упутства за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијске услове, понуде, фактуре, рачуне и потврде.

Изменама се предвиђа и оснивање Савета за српски језик и дефинише друштвена брига о службеном језику и матичном писму. 


Коментари37
6bd05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања Видић
Треба јавно рећи и следеће. Данас се Радна група позива на уставну норму о језику и писму, при чему обмањује народ неистином да је у њему писмо именовано матичним, те да је латиница помоћно писмо. Највећа је заслуга Драгољуба Збиљића што постоји релативно добра уставна норма. Године 2001. позван сам на један скуп о ћирилици на Филолошком факултету у Београду и чуо мишљења лингвиста. Почивши Бранислав Брборић је предлагао неку реформу ћирилице, а њему се супротставио управо Збиљић. Недуго потом Брборић се заинтересовао за рад удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад, чији је први човек Збиљић. Одустао је од реформе и приклонио се ставу ЋИРИЛИЦЕ да је српско писмо само ћирилица. Пошто је у Министарству културе био помоћник министру Којадиновићу , успео је да ћирилица уђе у Устав. Исто то Министарство данас није позвало у Радну групу Збиљића, него оне који јесу за одбрану ћирилице, али не на штету латинице !!!
Немања Видић
Осим колосалне обмане народа навођењем неистине да се Уставом ћирилица означава матичним писмом, а латиница помоћним, занимљиво је и то да Радна група изменама закона жели да спречи раздвајање српског језика од ћириличног писма. Наиме, држава је у сарадњи са лингвистима и књижевницима спроводила акцију НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК. Како видимо рађено је баш на раздвајању српског језика и ћирилице, јер кад она није изричито поменута то значи да српски језик има и своју латиницу. Сада би Радна група да чини више за латиницу чим говори неистину да је она по Уставу помоћно писмо.
Драгољуб Збиљић
Невероватан назив: "Изменама се предвиђа и оснивање Савета за српски језик и дефинише друштвена брига о службеном језику и матичном писму. " Невероватно: "брига о службеном језику и матичном писму". Ваљда би једино било нормално да се то зове Савет за српски језик и српско писмо. Ваљда се подразумева да је српски језик и српско писмо "службено". Јер нигде не постоји неслужбени језик и неслужбено писмо. Нико нормалан не дели језик на "службени" и "неслужбени". Језик је језик, а одредница службени не значи ништа. Али то значи само код српских лингвиста јер они не могу да живе без "српскохрватског језика" и њиховог "богатства двоазбучја" за један језик, што је у свету бесмислица која се не примењује на српски начин. У Уставу треба једноставно назвати "српски језик и српско писмо" (а српско писмо је само ћириличко писмо, јер је оно једино и сачињено за све Србе и њихов језик). Када ће српски стручњаци за језик да напусте спровођење хрватског филолошког програма и убацивање туђег писма?
Коста
Службени језик, наравно, да постоји у свакој земљи било по закону или по предању или обичају. Разуме се, нигде у свету такав језикј није птребно "стварати" или измишљати, нити такв језик посотји у вишеазбучном стандарду. Кад је реч о измишљању језика и крајње неозбиљности по питању језика и писма, то јест политизирање језиком и писмом, ту Срби предњаче. У Краљевини Југославији, на пример, у два њена Устава пише да је службени језик "српскохрватскослоевачки"! Који је то језик, објасните молим. Српскохрватски је бар био исти језик! Као што видите, "таленат" за прављене језик папазијанија је био српски спрецијалитет и пре погубног Новосадског договора педесетих прошлог века, а о Вуку и да не говоримо. Проблем није у језику и писму већ у политици језика и писма која је од XIX в. до данас била главна основа промењивих језичких норми у Срба.
Препоручујем 2
Основати Академију за српски језик и писмо
Уместо предложеног Савета за српски језик, било би много боље оснивање Академије за српски језик и српско писмо. Та академија била би јефтина, а успешна, јер би била сведена на три жива слова (члана) : данас, срећом још живи, највећи стручњаци и најпрактичнији истовремено у предлозима за решење великог проблема који Срби после 1954. имају са својим писмом, а то су Немања Видић, Драгољуб Збиљић и Ђорђе Јањатовић (и постхумно Бранислав Брборић) чије је обелодањено решење једино примењиво и успешно за враћање српске азбуке у пуни живот. Ниједан други стручњак ту не би имао места јер смишљено крију истину -- да се српско писмо не може коначно ни чувати ни сачувати бесмислицом -- да само Срби треба да имају свој језик на два писма. Нико у свету тако не ради и зато нико други нема проблем са својим писмом као Срби. Кад би се основала речена академија, Срби за годину дана, не би имали више затирање свога писма. Овако како се овде од министра и лингвиста предлаже, неће бити битније користи.
Драгољуб Збиљић
ПЕТИ (ЗАВРШНИ) ДЕО Тако је у Србији само на штету Срба запостављена ћирилица, јер јој је уведена замена у хрватској латиници, а хрватска латиница је у Србији двоструко заштићена: и у оквиру српског језика (неуставно) и у оквиру језика хрватске мањине – хрватског језика (уставно). То је само зато што српски лингвисти не могу да прежале што не постоји више „српскохрватски језик“, па и у српски језик хоће пошто-пото да Срби пишу свој језик и српским и хрватским писмом. А како је српска ћирилица раније насилно и смишљено већински замењена хрватском абецедом у 90 одсто случајева и како је српски народ навикнут смишљено на туђе писмо, данас се многи Срби боре за спас ћирилице, али тај посао тешко иде јер је не уважава јасна уставна одредба у Члану 8. и светска пракса у другим језицима где нико не уводи алтернативна писма (своје и туђе писмо) за један језик.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља