субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40

Манојловић: Политика је бесмислен алиби за просек

Одлука жирија 62. Стеријиног позорја, да ниједну од девет такмичарских представа не прогласи најбољом, јасна је, није потцењивачка и није имала намеру да вређа било кога, а политички разлози бесмислен су алиби за просечан резултат, изјавио је данас председник тог жирија, глумац и редитељ Предраг Мики Манојловић
понедељак, 12.06.2017. у 08:50
(Фото Д. Ћирков)

„Када се у сферу политике пребаци нешто што је просек, одмах питам какве политике, ко је ту уопште политички противник, чији, којој политици, молим вас лепо, одговара да се тако нешто догоди? Ниједној”, рекао је Манојловић за Радио Београд.

Како истиче, све политике и сви политичари требало би да се запитају зашто се то догодило и тврди да одлука жирија, да не додели награду ниједној представи, јер је сматрао неопходним да се направи преседан, како би се том одлуком указало да је последњи тренутак да се о проблему квалитета уметничких остварења, као и о суштини и смислу бављења уметношћу, започне отворен, искрен и истинит дијалог - није ни страни опозиције, нити позиције.

„Али, нема ту... Имате људе који су изградили делимични углед на томе да су жртве политичког прогона. Тако да, ето. Политички разлози бесмислен су алиби за просечан резултат”, рекао је у недељу Манојловић.

Десило се и можда некада, сматра Манојловић, да неке награде нису додељиване и то је и тада био велики скандал, а истиче да није жирију био циљ да направи скандал, него да покрене озбиљан разговор о томе какав је однос уметника према свету који га окружује и какав је однос државе према култури и да је то у ствари био - СОС позив.

Манојловић је напоменуо да представе није видео ниједном, те да је управо зато отишао да буде у жирију, те да се радовао томе.

Одбацујући оптужбе, које иду од тога да је таква одлука жирија плод политичких притисака, до тога да представља уметничке препотенције, личне и колективне уображености жирија, Манојловић каже да се са тим не слаже, те да донете одлуке свако може да тумачи како хоће, а да му је жао ако се тумаче на тај начин.

„Дали су нам поверење, изабрали су нас и ми смо донели такве одлуке, какве смо донели. Две. не видим никакве разлоге за оптужбе. Могу да разумем појединачна незадовољства. Постоје жеље, које се из годину у годину множе, за број награда, а жири је тај који треба да одлучи хоће ли дати и коме”, рекао је Манојловић.

Каже да је жири размишљао да ли да да настави компромисе који се дешавају у одлучивању, да ли од тога „уредног и осредњег” што су видели, да најистакнутијим доделе награде и да онда сви, колико год их има - 12, 13, 15, добију награде.

„Имали смо и ту могућност. Али, ево на пример, Борис Исаковић - па то је фантастичан глумац. Играо је у представи тамо. Сад, такав глумац као Борис Исаковић, или Мирјана Карановић, или Јована Гавриловић, они разумеју те две одлуке. То вам кажем из прве руке. Али не разумеју их ови који су просечни. То је једна занимљивост”, рекао је Манојловић.

Однос према култури, истиче Манојловић, почео је да се мења давно, још када су укинули уметницима „тачкице” за бољу исхрану и обућу, 50-их година прошлога века, али да сматра да је важно овог тренутка да се каже, да је позоришту заправо највећу штету нанела Демократска странка.

„Она је, не знам како и не знам због чега, хотећи можда да помогне култури, направила један мелтинг пот (лонац за топљење), једну 'салату', из које ни данас не можемо да се извучемо. Можда ћемо се једног дана извући, а то је заправо Закон о раду, који је онемогућавао, или доводио у питање Закон о позоришту, или о култури и тако даље”, сматра Манојловић.

Он сматра да епилог одлуке жирија 62. Стеријиног позорја може да буде кориснији за позориште, али само ако би се отворио дијалог, али, како подвлачи, нормалан дијалог, а не острашћен, о томе шта су узроци просечних представа.

Такође, сматра Манојловић, потребан је дијалог о томе шта су узроци позиције места које култура има, шта човек данас од себе тражи, очекује, у каквим условима живимо, како се театри финансирају, зашто се финансирају, шта све улази у габарит Националне стратегије, која је изашла, а коју није прочитао, али мисли да је добро „да је најзад нешто направљено и да не буде у сукобу са важећим законима”.

Жири 62. Стеријиног позорја, који су чинили Исидора Жебељан, Никита Миливојевић, Емина Елор, Аце Паповски и председник Мики Манојловић, одлучио је да ниједну од девет такмичарских представа не прогласи најбољом и доделио само две награде - Стеријину награду свим учесницима 62. Позорја и специјалну Стеријину награду фестивалској публици.

Жири је иначе, после полемике која је уследила после те одлуке, саопштио да је сматрао неопходним да се направи преседан, како би својом одлуком указао на то да је последњи тренутак да се о проблему квалитета уметничких остварења, као и о суштини и смислу бављења уметношћу, започне отворен, искрен и истинит дијалог. (Танјуг)


Коментари9
c2a44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosav Popadic
@Rade Mladenoviceva interpretacija ''Na Drini cuprije'' je totalab promasaj. On bi po svaku cijenu da bude originalan, pa i po cijenu da iznevjeri temeljnu Andricevu misao da covjek i u zlom vremenu treba da stvara dobro, o cemu svjedocii cuprija koja je nastala i ostyala uprkos zlim vremenima. Umjetnost ne trpi nasilje.
Ana Mandić
Čovek se bez blama promovisao u izuzetnost!
Милош
Потпуно се слажем са одлуком жирија. Прошло је време када се свако, ко себи набаци ореол "политички неподобног," аутоматски сврставао у уметничку елиту. Многе је награде побрао Кокан Младеновић и многи глумци, који су статус "интелектуалца" постигли ружећи своју земљу, а првенствено свој народ. Сетимо се оних филмова из двехиљадитих, где су Срби увек приказивани као пијани, масни и брадати. Такви су филмови највише награђивани од "објективне" међународне филмске и фестивалске публике. На тај начин се о нама као народу, светом ширила једна прича као да смо ми заиста парадигма зла. А о језику, препуном псовки, увреда и понижења, да не говоримо. Све је то подвођено под "уметничке слободе!" Наравно да су за то криви и извори финансирања. У време Демократске странке, држава и министарство културе, били су главни финансијери управо таквих филмова. Ваљда да се додворе странцима, и потврде њихово мишљење о нама. Тако су индиректно давали опрост онима који су нас бомбардовали.
Rade
I sam Manojlovic ne veruje u ovo što izjavljuje u ovom tekstu, odluka o nenagrađivanju ili kolektivnom nagrađivanju je vođena isključivo namerom da se ne zameri aktuelnoj vlasti izborom predstave Kokana Mladenovića "Na Drini ćuprija" Kokana Mladenovića koji je zbog kritike režima već privođen .... sramota srpske kulture i samog Manojlovića, biti veliki glumac je splet talenta, zanata i sreće ali to ne podrazumeva automatski i ostale ljudske kvalitete...srećno Rubiroza
Vasja Stankovic
Pričamo o prosečnosti u pozorištu, a pogledajte na šta samo liči ovaj tekst prepun štamparskih grešaka i jezičkih nelogičnosti, što ga skoro u potpunosti čini teškim za čitanje. Sve se u Srbiji srozalo zato što smo mi to dozvolili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља