понедељак, 25.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:19

Банкари провизијама надокнађују пад камата

Иако је Закон о заштити корисника финансијских услуга делом ограничио накнаде, приходи од њих чине 50 одсто зараде банкара
Аутор: Јована Рабреновићпетак, 05.05.2017. у 20:00

Вођење рачуна 300 динара месечно, смс 50 динара месечно, електронско банкарство 70 динара месечно, ванредни упит 150 динара.

Помножити то са седам милиона. И моја баба би тако могла да заради паре. Ниједна банка не даје камату на новац на текућем рачуну. На Западу је комитент бог. Овде је комитент овца за шишање....

Ово је коментар читаоца сајта „Политике” на текст „Банкама у Србији боље него икада” и на чињеницу да су банке прошле године зарадиле 18,4 милијарде динара што је двоструко бољи резултат него годину дана раније, а да су се неке од њих похвалиле да им је 2016. година била најбоља од доласка на наш простор.

Коментару нашег читаоца нема се шта додати. Осим можда тога да банке нису непрофитне организације и да раде да би зарадиле. То је, бираним речима, објаснио и искусни банкар Маринос Ватхис, председник Извршног одбора Војвођанске банке, на „Копаоник бизнис форуму” и касније у изјави за „Политику” коментаришући актуелни пад камата свуда у свету, па и код нас.

– Банке морају да зараде и неко ће морати да плати недостатак профитабилности настао због ниских камата. То ће бити мала и средња предузећа којима је новац потребан и који немају избора него да плате. Ако не каматама, банке ће наћи друге начине да остваре профит. Многи би могли да прибегавају накнадама и провизијама како би надокнадили изгубљену зараду. У Србији 30 банака јуре мали број клијената. Дефинитивно имамо ниске каматне стопе у Србији и по мом мишљењу те ниске каматне стопе, сличне онима у много развијенијим земљама, не одражавају фундаменте српске економије. Оне одражавају изразиту конкуренцију у банкарском сектору, који се одликује вишком ликвидности и недостатком квалитетних кредита. Банке нуде необезбеђене готовинске кредите за шест одсто, а пре две године каматне стопе су износиле 16 одсто. Да ли је економија толико напредовала за две године – рекао је Ватхис додајући да смо по каматама на кредите у еврима на истом нивоу као Немачка у којој је каматна стопа на потрошачки кредит око пет одсто, док у Холандији износи седам одсто. Динарске камате су веће из простог разлога што је домаћа референтна каматна стопа четири одсто.

Да у банци нема ништа бесплатно знају сви који су у банку крочили. Списку накнада, провизија краја нема па се онда банкари чуде што нису омиљени и што њихови клијенти кажу да банке треба заобилазити у широком луку.

Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије каже да је, нажалост, наша реалност постало то да банке већ годинама преко 50 одсто прихода остварују на разним накнадама и провизијама што значи да су им некаматоносни извори значајан приход.

– Одлика мање развијених тржишта је да банке зарађују управо на тај начин. Банке ће увек наћи начин да зараде и на Западу постоји изрека – банкарима ће увек бити добро. Није спорно да треба да им буде добро, али нека у томе не претерују. Сматрам да је накнада за пренос новца приликом куповине стана од 10.000 динара висока. Иначе, и Народна банка и Закон о заштити корисника финансијских услуга су дали допринос тако што су ограничили износе накнада. На пример, банке су раније на сваку превремену отплату кредита било стамбеног било готовинског наплаћивале три одсто преосталог износа, а сада на ранију отплату кеш кредита нема провизије, а на превремену отплату стамбеног зајма накнада је 0,5 и један одсто зависно од износа и тренутка превремене отплате – каже Грубишић.


Коментари8
3781c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleksandar dobric
Zaboravih da platim RACUN Ikoma.Rsd 175 dinara.Udjoh slucajno u prvu banku na koju naidjoh,Intesa banka.I platih proviziju rsd 100 dinara.Da,da rsd 100.Svaka cast ,rekoh, i poceh da blejim. Pogledah ,pre blejanja kursnu listu,sva sreca, i kad videh raspon izmedju kupovnog i prodajnog kursa poceh da njacem.Pobegoh iz banke pre nego sto pocnem da lajem......I moja baba bi tako vodila banke.
Stojan Jovic
Zaboravili ste kamate na dozvoljen minus od 30%., to je najveći izvor zarade. Ma, hoću da mi se plata da svakog meseca na ruke u kešu. Neću da imam ništa sa njima. Ne trebaju mi ni kartice ni čekovi.
Ljuba Kg
Od banke P.SH. sam trazio aneks , da me oslobode klauzole iz ugovora da se neusvojena reklamacija tarifira sa 1000 dinara, ili barem detaljno razjasne situacije na koje se ta klauzula primenjuje.Odgovor negativan.Upoznao sam i NBS i ona cuti.Hoshtapleri i jedni i drugi.Island jedino reshenje.
Svetlana
Банке јесу друштва основана ради профита. Међутим, то су и СВА ДРУГА ПРАВНА ЛИЦА, предузетници такође. Дакле, истицање у јавности да се банаке оснивају ради профита је апсурдно. Зарада банке је камата, све ван тога је обично шишање.
Siniša
Naše pare na tekućim račini ne podležu Bankarskoj kamati.???!!! Lepo to samo kod nas ima.Kakva je onda uloga kao korektora naše Narodne banke?Imali Zakona za to ili nema?Ako nema neka se donese Zakon.Građani za svaki dinar, koji po bilo kom osnovu ,podignu pare od Banke plaćaju debele kamate.Floskula je da su kamate pale,još uvek su visoke za naše standarde a i davno je već vreme prošlo da smo rizično područje što je dokaz zidanje i dolazak novih ino banaka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља