уторак, 22.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:10

Тајна у сарину

Нема чврстих доказа да је сиријски режим користио бојни отров али је све више доказа да су га 2013. Американци подметнули Асаду
Аутор: Бошко Јакшићчетвртак, 20.04.2017. у 22:00
(Илустрација Драган Стојановић)

Све наде да ће Доналд Трамп одустати од конфронтације са Русијом разорене су у салвама америчких крстарећих ракета испаљених на Сирију под оптужбом да је режим Башара ел Асада употребио забрањено хемијско оружје.

Државни секретар Рекс Тилерсон, први представник нове администрације у Москви, дочекан је упадљиво хладно, што је било сасвим у складу са његовим ултиматумом да Русија ускрати војну помоћ свом сиријском савезнику.

Припремне радње обављене су пре тога: напад у коме је страдало близу 100 цивила, укључујући и децу, приписан је одмах Дамаску и Москви. Докази су се свели на „дубоко уверење”. Баш као и 2013. када је Пентагон од Барака Обаме тражио војну одмазду у Сирији тврдећи уз „велику вероватноћу” да је Асад користио хемијско оружје.

Западни политичари, па и огромна већина медија, нису оставили никакав простор могућности да су напад сарином извели сиријски побуњеници или припадници неке од исламистичких група како би компромитовали Асада у тренутку када је он консолидовао власт и када је Трамп најавио да рушење сиријског председника престаје да буде његов приоритет.

Поврх тога, не делује логично да је Асад имао потребу да ризикује набављајући тајно хемијско оружје јер су, уз међународни надзор, све познате залихе 2014. изнете из Сирије и уништене.

Симптоматично је, такође, да Запад не допушта икакву међународну истрагу трагичног инцидента коју захтева шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Баш као што је 2013. било необично да су инспектори УН имали мандат само да утврде да ли су бојни отрови употребљени, али не и ко их је употребио.

Допринос рашчишћавању мистерија дао је славни амерички новинар Сејмур Херш који је открио масакр у Ми Лају где је америчка војска била одговорна за смрт око 500 ненаоружаних вијетнамских цивила. 

Oн је у два текста објављена децембра 2013. и априла 2014. у „Лондон ривју ов букс”. Добитник Пулицерове награде написао је да је Обамина администрација лажно оптужила Асадов режим за напад хемијским оружјем у месту Гута.

Позивајући се на британске обавештајне службе, овај новинар познат по јаким везама у обавештајном миљеу, тврдио је да сарин употребљен у том нападу није био исти као онај којим је тада располагала Асадова армија.

Херша је истрага одвела до Либије и активности америчког конзулата у Бенгазију да прикупи хемијско оружје које ће преко Турске бити послато за Сирију где ће га „умерени” побуњеници употребити против цивила а потом оптужити Асада. 

Тиме би се „легитимизовала” америчка инвазија Сирије по истом сценарију по коме је елиминисан Муамер Гадафи. У ове операције, које је водила ЦИА, био је умешан и тадашњи амерички амбасадор који је касније убијен у Бенгазију.

Зашто су озбиљне оптужбе новинара који се прославио ексклузивним открићима још од времена вијетнамског рата остале без одјека?

Одговор је једноставан: у операције које су трајале 2012. и 2013. било је укључено сувише „важних” играча. Од тадашње државне секретарке Хилари Клинтон, преко врха ЦИА који је надзирао транспорте, до арапских савезника који су давали новац.

Рушење Асада требало је да представља награду западним јастребовима, арапским финансијерима, као и амбицијама Турске и Израела.

Овим каналима, тврди Херш, хемијско оружје доспело је до џихадиста Нусра фронта, познатог и као Ал Каида Сирије. Ова салафистичка терористичка организација, позната данас под именом Џабхат Фатах ел Шам, употребила је сарин 21. августа 2013. у акцији на место Гута.

Херш није усамљен у оптужбама које воде до вашингтонских врхова. Многе организације грађанског друштва захтевале су да америчка и светска јавност буде информисана о правој природи политике Обамине администрације.

Ко год да је употребио хемијско оружје, учинио је америчком председнику велику услугу. Трамп је показао чврстину, али је избегао декларацију рата јер се радило о ограниченој операцији против једне ваздухопловне базе Асадовог режима.

Трампове ракете имале су више бојевих глава од којих су неке гађале Дамаск, друге Москву, треће Техеран, а четврте Пекинг преко Пјонгјанга. Тајминг Трампове одлуке био је савршен. Вест о нападу стигла је док је он вечерао са кинеским председником коме је јасно поручио да ради оно што каже.


Коментари8
0a7cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Uroš
ovaj Tilerson da li je to onaj što ga je Putin ladno odlikovao ordenom za prijateljstvo, ima ga u drugom Politikinom današnjem tekstu na slici sa Putinom i nosi taj oreden. Fabrike za priozvodnju bojnih otrova postojale su na raznim mestima u svet, pogotovo na bliskom istoku 80ih godina prošlog veka jer se na to gledalo kao na moguću odbranu od nuklearnog koje nije bilo dostupno, dali je nešto ostalo nakon zatvaranja tih fabrika , svašta je moguće, pitajte radnike prve iskre barič koliki je tehnički problem to uništiti.
Bosko Jaksic
Ranko M. Da ste pažljivije pratili, setili bi ste da sam ovde bio redak koji je i 2013. sumnjao u zvaničnu verziju upotrebe hemijskog oružja od strane Asada. "Čvrste dokaze" ni ja nemam.
Pele
A sta ako je raketni napad sa minimalnom materijalnom stetom dogovoren sa Rusima? Rakete tipa Tomahavk nisu nikakav problem za S400 koji bi na pojavljivanje njihove radarske siluete reagovao rusenjem sa verovatnocom od 98%, a on je jednostavno "prokulirao" celu situaciju. I sta imamo posle toga? Imamo nagli pad pritiska na Trampa od strane tamosnjih jastrebova i ratnih huskaca. Vuk sit i ovce na broju. Hladan prijem u Moskvi i sve ostalo je bilo na nivou pozorisne dramaturgije. Da sam na Trampovom mestu uradio bi istu stvar.
Milovanka
Nije prvi put da se podmece Bilo gde u svetu da bi neko imao podrsku Sveta za napad na neduzne ,do sada su vecinom cutali a i vi sami sada tek napisaste clanak. Izmedju ostalog niko ne pominje Koje su Drzave na tome zaradjivala tako velikodusno dobavljala hemijsko naoruzanje po svetu a posle im cistila TJ.oduzimala to sto im je prodala .Dok su istovremeno bili medju prvima da napadnu sto medijski sto podrskom podrzavajuci lazi bombardovanje.
Sreten Bozic -Wongar
Ko kome jamu kopa sam u nju pada , kaze narod. Da su im poslali tovare hrane,lekove i zanatlije da pomognu napacenom narod dobili bi aplazuz i pohvalu.Ali oni su za to nemocni. Podmetanje bombi i hemiskog otrova ostace u secanju Siriskog naroda kroz generacije. Zasto izazivati gnjev i mrznju napacenog naroga. Mjemu treba ljubav i pomoc - nesto sto su Americanci nemocni da priznaju . U ustavu drzave gde stoji da svaki gradjanin ima pravo da nosi oruzje nesto pravednije ne bi se moglo ni ocekivati. Da li su i pobedjeni Indianci u reservatima imali privilegiju da nose orizje?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља