недеља, 28.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:20

Ројеви сателита повећавају ризик од свемирског судара

Планиране групације уређаја који треба да обезбеде бежични интернет за сваки део планете могле би да доведу до гомилања свемирског отпада у земљиној орбити
Аутор: Ј. Ј. К.четвртак, 20.04.2017. у 18:55
Сателит „Спејс икса” изнад Земље (Фото Ројтерс)

Флоте малих јефтиних сателита требало би у блиској будућности да обезбеде бежични интернет у сваком кутку планете. „Гугл”, „Спејс икс”, „Боинг” и „Самсунг” само су неке од компанија које планирају да лансирају глобалне мреже за широкопојасни интернет тако што ће поставити на хиљаде мањих сателита у ниској орбити. Прва лансирања предвиђена су за следећу годину.

Међутим, ове велике групе комуникационих сателита могле би да повећају ризик од судара и доведу до гомилања свемирског отпада у земљиној орбити, закључци су једне новије студије.

Др Хју Луис, виши предавач аеросвемирског инжењеринга на Универзитету у Саутхемптону, упозорио је на овај проблем још 2014, када је годишње лансирано свега стотинак сателита. Тренутно је у орбити 1.300 сателита који раде, али „Боинг” планира флоту од 2.900, а „Самсунг” и „Спејс икс” констелације од 4.000 уређаја.

Др Луис и колеге обавили су компјутерску симулацију за период од наредних 200 година да би испитали потенцијалне последице све гушћег орбиталног саобраћаја. Установили су да он може да доведе до 50 одсто већег броја катастрофалних судара између сателита. Они би вероватно довели до даљег повећања количине свемирског отпада у орбити, што би додатно повећало ризик од судара и потенцијално онеспособило сателите да пружају услуге због којих су постављени, пише „Гардијан”.

Око наше планете кружи 750.000 објеката већих од центиметра у пречнику, тако да свемирско смеће већ представља велику препреку у истраживањима. Уз просечну брзину од 40.000 километара на час, удар би имао ефекат приближан експлозији ручне бомбе, уз потенцијално драматичне последице за оперативне сателите.

Тренутно је у орбити 1.300 сателита који раде, али „Боинг” планира флоту од 2.900, а „Самсунг” и „Спејс икс” констелације од 4.000 уређаја

Европска свемирска агенција (ЕСА), која је финансирала истраживање, тражи да сателити планирани за мегаконстелације буду у стању да се спусте на ниже висине кад им се мисија заврши да би изгорели у земљиној атмосфери.

Др Холгер Краг, шеф канцеларије ЕСА за свемирски отпад, каже да многе од компанија које планирају да понуде услуге уз помоћ мегаконстелација сателита немају довољно искуства и не знају за тешкоће рада у земљиној орбити. Брину га амбиције појединих компанија да направе знатно јефтиније сателите у односу на оне који се плаћају новцем пореских обвезника, јер је неопходно да се поштују строге смернице како ће се с њима поступити на крају мисије.

„Те компаније имају конкуренцију, дакле трпе притисак. Под таквим условима морале би да производе сателите који су довољно поуздани да после пет година употребе спроведу маневар уклањања. Тренутно, са свим свемирским летовима који се финансирају новцем пореских обвезника успевамо да постигнемо стопу успешности тог маневра од 60 одсто. Како је могуће да они буду бољи уз комерцијални притисак и са јефтинијим сателитима. То нас брине”, рекао је Краг из ЕСА.

Луис је представио истраживање ове седмице на европској конференцији о свемирском отпаду у центру ЕСА у Дармштату у Немачкој.

„Чак и уз најбоље намере биће изузетно висок технолошки изазов да се поштују предложене смернице ЕСА у вези са одлагањем на крају мисије. Ако остваре успешност од 90 одсто, што би било веома добро у односу на ово што имамо сада, то и даље значи да ће неколико стотина сателита бити изгубљено, а на тој висини то није добро”, упозорио је Холгер Краг.


Коментари0
c65aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља