субота, 22.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:42
ПОГЛЕДИ

„Агрокор”, пријатељи и супарници

Блаженопочивши краљ ујединитељ Александар Први на примеру „Агрокора“ може да потврди да је заиста био краљ Срба, Хрвата и Словенаца. Јер, „Агрокор“ је ујединио део оне велике Југославије. Истина, у проблемима
Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 16.04.2017. у 08:00

Било је то пре скоро 50 година, Франсоа Мишлен, председник највеће француске компаније за производњу аутомобилских гума управо је пристао да фабрику аутомобила „Ситроен“ прода италијанском „Фијату“.

Председник Француске позвао га је због тога у Јелисејску палату. Де Гол је врло хладно примио Мишлена и на италијанском језику га упитао: „Come sta?“, односно „Како сте?“. Наравно, Мишлен је одмах схватио „питање“ и „Ситроен“ није пао у руке „Фијату“, већ га је касније преузео „Пежо“.

Не знам ко је овде у балканској причи око „Агрокора“ и „Меркатора“, Хрвата, Срба и Словенаца заправо Де Гол, а ко Мишлен, тек блаженопочивши краљ ујединитељ Александар Први на примеру „Агрокора“ може да потврди да је заиста био краљ Срба, Хрвата и Словенаца. Јер, „Агрокор“ је ујединио део оне велике Југославије. Истина, у проблемима.

Француска епизода од пре 50 година и наши, наравно и хрватски и словеначки, садашњи проблеми око „Агрокора“ показују да у контексту напора великих корпорација да преузму контролу над балканским тржиштем, појединачни национални и државни интереси представљају још увек и одређену брану за склапање одређених послова.

Европске владе и политичари говоре о отвореним границама и либерализацији, али се у пракси понашају у стилу: „Лепо је да негде постоји либерализација, само не код нас“.

Кад се пре 16 година француска државна компанија „Електрисите“ домогла 25 одсто акција у италијанској приватној компанији за производњу електричне енергије „Мондетисон“, то је у италијанској јавности изазвало гнев; она је то третирала као упад на италијанску територију.

Влада у Риму тада је издала саопштење да Французи покушавају да стекну монопол над либералним италијанским тржиштем електричне енергије, па је то приморало Париз да одмах нагласи како „Електрисите“ неће повећавати свој удео у акцијама „Монтедисона“.

Италијанске власти су такође на брзину усвојиле посебан закон како би блокирале акцију француске компаније. Са своје стране, иако је истакла да саосећа с Италијом, Европска комисија је тада нагласила да нема овлашћења да интервенише.

Француско-италијански спорови између корпорација нису никаква новост, од окончања Другог светског рата између ове две земље остварене су многобројне индустријске и финансијске трансакције, од којих су неке изведене пријатељски, док су друге изазивале сукобе и свађе.

Случај „Монтедисон“ представљао је, како су то тада Италијани тврдили, само врхунац таласа француских инвестиционих упада на италијанску територију. И поред чињенице да су обе земље и тада припадале ЕУ.

Француска банка „Креди агрикол“ је највећи појединачни власник акција најмоћније италијанске банкарске групе „Интеса-БЦИ“, француски произвођач тешке механизације „Алстом“ преузео је од „Фијата“ контролу над изградњом брзих пруга, „Телеком“ из Француске је други по величини појединачни власник акција у телекомуникационој групи „Винд-Инфострада“, којом управља италијанска државна компанија за производњу електричне енергије „Енел“.

Француски продавци на мало склапају савезе с италијанским продавцима на мало. Француски „Ошан“ повезао се с италијанским „Ринашенте“, „Карфур“ са „Сгс“, „Л клерк“ са групом „Конад“. Француски „Данон“ купује компаније за производњу минералне воде и сирева.

Италијани тврде да су водећа сила у свету моде, али њихове најпознатије марке су под контролом или утицајем великих француских произвођача луксузне робе. На удару француских инвеститора су и скоро сви сектори италијанске индустрије и финансија. Француска издавачка кућа „Ашет“ преузела је италијанску издавачку кућу „Рускони“, „Лафарж“ је инвестирао у италијанске фабрике цемента.

Но, овај процес није једносмеран, Италијани су стекли контролу над француском компанијом за производњу кућних апарата „Мулинекс“, „Фијат“ је преузео производњу аутобуса од „Реноа“, италијанска „Финмеканика“ ушла је у програм „Ербас“ и војни „Еадс“.

Док је евро у европском дому, дом управо на економском плану открива и историјске напуклине. Националне економије се боре за превласт, политичари концептуално не знају шта даље да раде на тим плану. Немци желе европску савезну државу, са строгом економском регулативом, Французи то не прихватају, напротив, они желе ЕУ по мери јачања свог националног и економског идентитета. И зато су економски офанзивни где год то могу.

Француско-италијанске везе на највишем корпорацијском нивоу успостављене су и преко веза између чланова клуба богатих бизнисмена из северне Италије „Салото буоно“ и француске банкарске куће „Браћа Лазар“, при чему је породица Ањели неприкосновени лидер ове француско-италијанске елите.

На сличан начин су својевремено успостављене и пословне везе између српске, хрватске и словеначке елите и када је „Агрокор“ у питању. Можда око случаја „Агрокор“ треба да учимо из историје француско-италијанских економских веза и свађа.

Јер, могло би се рећи да су Хрватска и Србија најбољи непријатељи. Њихов однос љубави и мржње не датира само из периода после 1991. Две земље су вековима биле блиске и очигледно да између Србије и Хрватске ипак постоји извесна наклоност. И без „Агрокора“.


Коментари48
fe7f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radojko Teofilović
Ekonomske veze Srbije, Hrvatske i Slovenije bi možda imalo više smisla porediti sa vezama UK i Republike Irske. U oba slučaja se radi o secesiju iz zajedničke države, negativnim emocijama vezanim za sukobe iz prošlosti, ali i jakim ekonomskih vezama. Doduše UK i Republika Irska imaju i jake administrativne veze. Recimo, u nekim slučajevima produžavanja ili vađenja prvog britanskog pasoša je potreban postpis dve osobe sa profesionalnim zanimanjem koje imaju važeće britanske ili, što je jako zanimljivo, irske pasoše. Takođe, UK i Irska imaju imigracione kontrole prema svim trećim zemljama, uključujući i članice EU, ali ne i između UK i Republike Irske. Verujem da bi do sada ekonomske i administrativne veze unutar ex-SFRJ prostora bile približne onima na relaciji UK - Republika Irska da se SFRJ mirno raspala 1991 godine. Ovako smo degradirani na poređenja tipa Francuska-Italija.
mill
Agrokor je sada prisiljen da otpušta radnike u svojim pogonima u inozemstvu da izbjegne konkurs. Zato su te tri zemlje zabrinute jer će mnogi ostati bez posla.
savan
Srbija će platiti svoju lakomislenost.Situacija sa Agrokorom je prvenstveno pravni i financijski problem i za njegovo razrješenje odnosno zaštitu srpskih interesa ,srpska Vlada mora angažirati najbolje pravne stručnjake za stečajno pravo i financije i na tom nivou štiti srpske interese,a sve drugo je gubljenje vremena i mlaćenje prazne slame.Politicke rasprave su za zabavu naroda.Ovdje se traži ozbiljan stručan rad vrhunskih stručnjaka jer su u pitanju velike i ozbiljne posljedice za Srbiju kako od Agrokora Hrvatska ,tako i od Merkatora i Slovenije.Ministri trgovine nisu nivo za rješenje ovog problema.Bojim se da je to svesno zavlačenje i gubitak vremena ,koji u ovom slučaju bitan faktor u zaštiti srpskih interesa.
predsednik Holandije
mala ispravka, Kralj Petar je bio Kralj ujedinitelj, a Aleksandar je bio njegov sin koga su mučki ubili.
Јабре
Краљ Петар је носи надимак Ослободилац или Стари краљ, Александар је био Ујединитељ.
Препоручујем 19
Kolasin sa okolnim selima
Pitanje za Miroslava Lazanskog: Bili hrvati ili slovenci dozvolili da mi kipimo Agrokor ili Merkator u vremenu kad su oni pokupovali nas?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља