субота, 29.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:26
ПРЕ 671 ГОДИНУ, 16. АПРИЛА

Васкрс када је крунисан српски цар

Српски владар Душан Силни, творац нашег најважнијег средњовековног законика, 1346. године у Скопљу овенчан је титулом цара Срба и Грка – Цариградска патријаршија бацила је на Душана анатему 1350. године која му је скинута тек 1375. у време кнеза Лазара
Аутор: Бранка Васиљевић, Душан Јанковићнедеља, 16.04.2017. у 08:25
Земни остаци почивају у Цркви Светог Марка у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Његово царство обухватало је централну и јужну Србију, целу Македонију и Албанију, без Драча, део Босне и Херцеговине, део Грчке до Тесалије, Црну Гору, и раме уз раме стајало са тадашњим царствима на Истоку и Западу.

Није проглашен за светитеља
Цар Душан није проглашен за светитеља. Спомиње се неколико разлога – од оцеубиства, довођења жене Јелене на Свету гору где женска нога никада није крочила – али се сваки од њих може сматрати спорним. Да би неко постао светитељ, његови остаци требало би да одају неки знак – да буду нетрулежни, да се над њима деси неко чудо или да га народ прихвати. За сада не постоји запис да је на његовом гробу забележено чудо, али се пре неколико година појавила иницијатива неких историчара да се прогласи светитељем.– Народ има велико поштовање према цару Душану и њему није важно да ли је он светитељ или није. Велики број верника приђе саркофагу и целива лик – каже свештеник Трајан Којић и истиче да се у Цркви Светог Марка сваке године 2. јануара по новом календару даје парастос цару.  

Oвај моћни српски владар творац је и најважнијег српског средњевековног закона. Његови земни остаци почивају у Цркви Светог апостола и евангелисте Марка у Београду, а тачно 16. априла 1346. године, у Скопљу, Душан Силни крунисан је за цара Срба и Грка.

Живот Стефана Уроша Четвртог Душана Немањића пратила су освајања, богат политички живот, сукоби са црквом, Византијом... а његову смрт мистерија.

Рођен је око 1308. године, од оца Стефана Уроша Трећег Немањића (краљ Стефан Дечански) и бугарске принцезе Теодоре. Већ са 14 година на двору Немањића нашао се у центру политичких збивања.

– Краљ Стефан Дечански крунисан је 6. јануара 1322. године. Тог дана, одлуком Сабора одређен је његов наследник, млади краљ Душан. Већ са 22 године дошао је у сукоб са оцем када је, између осталог, погубио свог течу бугарског цара Михаила Шишмана у бици код Велбужда. Његов отац је после тога упао у Зету и спалио му двор. Млади краљ је успео да побегне преко реке Бојане. Покорио се оцу, али не задуго. Уз подршку властеле напао је очев двор и затворио га у Звечан, где је стари краљ умро, вероватно насилно – објашњава професор др Синиша Мишић, са одељења за историју Филозофског факултета.

Душан је на престо ступио 1331. године у Сврчину, једном од краљевских дворова Немањића. Државу је проширио освајањима, а најважнија су се одиграла од 1342. до 1345, када је заузео и моћни град Сер, на северу Грчке. За цара је крунисан 1346. године у Скопљу, које је проглашено за његову престоницу. Душан је „заобишао” Васељенску патријаршију и неканонски прогласио Јоаникија за патријарха да би га овај крунисао за цара. То су признали бугарски патријарх и охридски архиепископ, док је цариградски патријарх Калист на Душана бацио анатему, али тек 1350.

Горостас благе нарави
Душан је синоним за великог војсковођу и владара, али мало је познато да је био и изузетно маркантан. Његова висина од око два метра велика је и за данашње појмове, а камоли за средњи век. Упркос корпулентности и Законику који је био изузетно оштар, био је благе нарави.

– Није неканонско проглашавање Калисту највише засметало, већ то што је Душан део цариградских митрополија и епископија припојио српској цркви и тако одузео добар део прихода Васељенској патријаршији – прича Мишић.

Анатема је скинута тек 25 година касније, у време кнеза Лазара.

Цар Душан умро је 20. децембра 1355. по старом календару, после кратке болести и у јеку припрема за рат са Турцима и покушаја освајања Цариграда. Сахрањен је у својој задужбини манастиру Светих архангела у Призрену.

Прича да је отрован није доказана. Мистерија би могла да буде решена анализом његових посмртних остатака.

Стотинама година његови остаци лежали су у гробу у манастиру код Призрена. Тај манастир Турци су, од доласка на ове просторе, неколико пута пљачкали. До темеља га је 1615. године срушио Синан паша и од тог материјала сазидао џамију у Призрену, која и данас постоји.

– Остатке цара Душана 1927. године пронашао је прота и професор Радослав Грујић. Вођен народним предањем, вршио је ископавања на месту где се налазио манастир Светих архангела. Остатке је понео у Скопље, а затим их је 1941. године предао Патријаршији у Београду. Ту су чувани до 19. маја 1968. године, када су пренети у Цркву Светог Марка – каже протојереј-ставрофор Трајан Којић, старешина цркве на Ташмајдану.

Пренос земних остатака узбунио идеологе
Пренос земних остатака Душана Силног узнемирио је 1968. идеолошке духове у тадашњој Југославији. Патријаршија је вест о преносу његових остатака обjавила у листу „Православље” и то само неколико дана пре церемоније. Реаговала је комисија за верска питања, било је и политичких притисака, али је црква са патријархом Германом на челу успела у својој намери.

Преносу царевих земних остатака присуствовало је више од 6.000 верника, патријарх Герман и готово сви архијереји Српске цркве.

– Земни остаци положени су у бакарни саркофаг тежак 600 килограма који је постављен на мермерно постоље. На средини саркофага, урађеног по пројекту архитекте др Драгомира Тадића у стилу из 12. века са стилизованим биљним и фигуралним орнаментима, налази се лик цара Душана узет са фреске из манастира Дечани. Саркофаг је урадио вајар из Београда Драгутин Петровић – каже Којић.

Изнад саркофага се дуго налазио рад академског сликара Живка Стоисављевића на ком је била приказана битка код Велбужда. Ова композиција замењена је, по благослову патријарха Иринеја, новом – „Крунисањем цара Душана”, у мозаичкој техници, рад академског сликара Ђура Радловића.


Коментари37
64810
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar .Stanimirovic
Od kud se iskukoljio ovaj Samir ,da nam drži lekcije iz nacionalne istorije ? On kao da ima duplu pretplatu u Politici ! A za Albance se tačno zna kada su stigli tamo gde su juče bili / i godina,i dan,pa čak i sat,kada su ih Vizantinci sa Kavkaza doveli -da malo rade i ratuju /.Gde su danas,to svi znamo,a gde će biti sutra,to znaju samo u Wašingtonu .Najznačajniji vladar u njihovoj istoriji bio je naš nekadašnji Predsednik,koji im je privatno bio i kum.Sećate se onog gorkog vica o Šiptaru,koji ima DC-10 ?
Милан Крајишник
Самире Срби су староседеоци Балкана, ми смо одувек ту и Ви учите албанску историју која се бави отимањем свега српског, као и остале новонастале државе. Тесла је говорио:" Није ми жао што краду моје изуме већ што немају своје". Тако да, сад све што је српско уствари није наше него је албанско, хрватско,бошњачко, македонско, црногорско. Исто се тако купатила која су измишљена у римском царству зову Турска купатила, што није тачно, многе џамије зидане су на темељима цркава и материјалом рушених цркава. Покушаји отимања идентитета и историје надам се неће вам успети, отели сте привремено Косово, силом, прогоном уз помоћ САД.
Samir
Dolazak slovenskih plemena je zapoceo osvajanjem i padom Ilirskog carstva koje su pokorili Rimljani i Kralja Genta odvjeli u Rim na ponizenje gde ga je Rimska rulja gadjala fekalijama i zatocila u Tornju negde u centralnoj Italiji...tu i danas postoji tvrdjava u kojoj je i umro kaozatocenik Rima. Rimske legije su vas u pocetku dovodile kao roblje da im sluzite na pokorenom Iliriku i nazivali sve pokorene narode Servusima-Slugama, ali je permutacijom slova V i cirlicnog B nastao naziv Sebus...sto nije bio pojam za naciju vec pokorene. Slovenske zene su bile privlacne tamnijim Rimljanima i zbog dominantnosti maternjeg jezika...dolazi do etnoloskog slaviziranja lokalnog stanovnistva koje je u hibridnim odnosima sa domacim jos od 7 vijeka...Ukljucite malo vise logike u vasa razmisljanja i shvatice te da vrijeme da odbacite crkvene dogme i sagledate sve kroz prizmu arheologije,lingvistike i genetike u Formi moderne Etnologije. Pozdrav i sretan vam uskrs...neka je mir sa vama.
AltGr
@Samir- Samire svi smo mi Srbi osim onih koji danas tvrde da su Srbi.
Препоручујем 1
Goran Mesing
Ajde Samire ,posto vidim da se koristis nekakvom logikom a ne navodis niti jedno vrelo ,reci mi ,kako objasnjavas postojanje Luzickih Srba ,koji nikada nisu bili pod Rimom ,i da li si cuo za Franacke hronicare Fredegara 8. st. i Eincharda 9.st .koji beleze Srbe koji drze najveci deo Dalmacije a to je rimska Thema Dalmacija koja u sebi sadrzi i Bosnu ,to opisuje Einchard kada govori o bezanju kneza Ljudevita Srbima koji drze najveci deo Dalmacije .Hrvate i Bosance ,Franacki hronicari ne registruju,Fredegar u 8. st. vidi severne i juzne Srbe kao jedan narod a zna se da tamo gde su bili Srbi a danas i dalje zive Luzicki nikada nije vladao Rim ,pa kako su dobili ime ,a ti se uhvatio ze izmisljene i dopisane gluposti od nepoznatog nastavljaca u DAI Konstantina Porfirogenita a nisi se u tom slucaju uhvatio za to da i on tvrdi da je Bosna deo Srbije .Ostavi se Muslimanskih foruma i hr.wiki. vec uzmi knjige u ruke ,pa uci i ugledaj se na Srbe muslimane ,Mesu Selimovica Kustu ,Aliv.T.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Samir
Pozeljno je da Srpski narod iskreno pridje sopstvjenoj istoriji i detaljno izanalizira strukturu sopstvenog postojanja. Pre svega dobro izanlizirajte sopstvena imena i prezimena u lingvistickom smislu i koje znacenje imaju na kojim jezicima. Koja su to ustvari tradicionalna srpska imena sa kojima ste stigli na Balkan? Stefan je npr ime koje je nastalo mnogo pre nego sto su srbi primili kriscanstvo? Uros...nema bas nikakvo znacenje na srpskom ili nekom slovenskom jeziku ali na Albanskom znaci Urash-Graditelj mostova..Ura-most, ili Ora-Vrijemesni? Dushan...nema takodje nikakvo znacenje jer Dusha kao rec u tzv srpkom je nastala tek po primanju kriscanstva...ali na Albanskom Dishan-Znanstveni, Nemanice...necete naci u bilo kojoj formi u nijednom slovenskom narodu do u albanskom kao Nimani...od titule Nimandi? Dobro bi bilo da manje vjerujete u gusle i prepustite tumacenje istorije strucnjacima koji nisu optereceni mitologijom i crkvenim lazima i panslavizmom? Budite samo realni.
Jacob
Postovani, hvala Vam na lepim zeljama za ovaj divni praznik. To sto pricate ima logike na neki nacin, ali ne bih se mogao sloziti sa Vama, je ne znam koliko ste upuceni u same obrede krunisanja srpskih (uostalom i svih hriscanskih vladara). Krunu daju crkveni velikodostojnici - patrijarh ili papa. Logicno je da od kada se krunisu srpski vladari da im se daju i hriscanska imena. Premda smo mi pravoslavlje primili nekoliko vekova pre krunisanja cara Dusana, logicno je da posle toliko vremena udje u praksu davanje hriscanskih imena. Tako da je Dusan sasvim logicno nastalo od hriscanskog pojam - duse ili duha. Stedfan od grcke reci - Στεφανοσ (Stefanos, onaj koji je ovencan, ili krunisan). Svi srpski vladari su nosili ime Stefan, kao titulu, kao dodatak da su krunisani vladari. Srbi su pre Nemanjica imali vladarsku lozu Vlastimirovica i zbog jos uvek nedovoljno zazivelog hriscanstva nosili su paganska imena - Cucimir, Klonimir itd. Primanjem hriscanstva pocinju i nova imena da se daju.
Препоручујем 9
Samir
Dragi gradjani, cestitam vam pre svega veliki blagdan i zelim ugodne praznicne dane i vjernicima i nevjernicima. Sto se tice Cara Dushana, trebali bi citat ponesto i od Ane di leilo koja u sadasnjem vremenu izvlaci neke druge zakljucke. U Dushanovo vrijeme nacije nijesu postojale, postojala su samo plemena i kriscanska vlastela u vidu despota koji su despotovali sirom Balkana. Za ljude tog vrijemena je crkveno ucenje bilo cio univerzum tog doba. U svrhu danasnjih nacionalizama se istinita istorija Balkana mnogo modifikovala kroz vrijeme, ali za covjeka koji zeli da pridje istini nije nemoguce shvatiti evoluciju nacija na Balkanu, pod uslovom da je spreman da joj pridje kroz arheologiju,lingvistiku i genezu...kako etnolosku tako i biolosku. Pre dolaska Turaka su slovenska plemena koja su nadirala na Balkan prosla kroz jedan vise-vjekovni period integracije i sukoba sa autohtonim ilirskim plemenima koja su se vremenom suzbijala u etnoloskom smislu, ali u u genetskom ipak opstala .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља