уторак, 22.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:10
КАКО БИСМО РЕКЛИ (РЕЧНИК ТОРОНТА) III ДЕО

Мала Крсна и Велика Плана у Торонту

Кад идем на посао мислим на српском – „идем на воз”. Кад се враћам са посла мислим на енглеском – „узећу воз – тејк а трејн”. И још га не зову воз већ „го-трејн”!
Аутор: Миодраг Топићпетак, 14.04.2017. у 14:21
(Фотографије Пиксабеј)

Сећате се мог Марконија? Зове баш на „Фемили деј” и каже: Чујем брате, патиш се са уводом за твој „Речник”. Стави мене у увод, шта фали?

Али имам услов – мораш написати Марконијев увод.

Може, кажем. Ево ти увод:

 

МАРКОНИЈЕВ УВОД (КАКО УПАМТИТИ РЕЧИ)

Захваљујући одлуци већине од 51 одсто мог друга, што је сасвим довољно за одлучивање и у великим компанијама, добио сам овај увод. Читајући коментаре како је све ово што се пише „чиста зезанција”, не бих се сложио са том констатацијом, нисам конформиста.

Али се слажем да је живот понекад такав. Ево.

Мој пример. Ко није чуо за Малу Крсну и Велику Плану? Колико мојих „Малих Крсни – Великих Плана” стане у Торонто?

Колико ја морам да прођем Малих Крсни и Великих Плана до Оуквила, тим возом. Кад идем на посао, мислим на српском – „идем на воз”.

Кад се враћам са посла, мислим на енглеском – „узећу воз – тејк а трејн”. И још га не зову воз, већ „го-трејн”!

А у мени клопара тејкетрејн, клопара тејкетрејн и кад стигнем кући, и док се туширам и док седам за сто за вечеру. Опусти се, бре, мислим док испијам пиво са пеном.

Шта све Енглези неће смислити тим језичким пакостима. Као она реклама на ауто-путу Гардинер, „Don’t-Drink-And-Drive”.

Знате ли етимологију (чуј мене: етимологија), порекло, корен те речи? Вуче корен од оног нашег – „Не пиј кад возиш”.

Не могу са сигурношћу да тврдим да никад нисам возио пијан, јер сам у таквим ситуацијама излазио из кафане, са тешким симптомима деменције.

Та деменција ме је доводила понекад неугодну ситуацију, да признам.

Па сада ја радим овако, пишем све то као једну реч, „донтдринкенддрајв”.

Онда зажмурим и повежем је са неком сликом која ће ниоткуда искочити преда мном кад год и помислим на ту реч.

Замислим је, на пример, као – пендрек: Но, но, „донтдринкенддрајв“!

Тако је и са „тејкетрејн, тејкетрејн“, кад год помислим на моју Малу Крсну и Велику Плану.

Толико од уводничара. И јави се, брате, акотинештобудетребало.

 

CANADA LIFE BUILDING

На врху једне од највиших зграда – „Канада лајф билдинг”, светионик, светлосни барометар. Вечерас, бескућници, очекују неку другу боју светла.

Али светлост је беле боје. Клизи надоле као лифт стаклених зидова. Они који је виде, знају: биће хладније и биће снега током ноћи.

Знају, без кабловске телевизије, мобилних телефона или интернета.

 

OLD TOWN – СТАРИ ГРАД

Облаци прободени врховима града испустише кишу. Огледали се неко време у уличним барицама. У њима су и боје цигле Олд тауна у нијансама црвене.

Стадох босих ногу, у једну, са мрљом дугиних боја. Узнемирих обрисе града ког се сећам. Чујем како клизи звук трамвајских шина, доле, на Булевару, код Цркве Светог Марка.

У трамвају сам, пола века касније. Овде, у Кинг улици, у Олд тауну. Кроз прозор угледах босоногог дечака. Гацка у локвици са мрљом дугиних боја. Ваздух се напунио озоном.

 

АЛАРМ

Аларм се упалио јутрос у шест.

Пробудио ме, а није било разлога за тако нешто. Само је био љубоморан јер данас нисам ишла у школу. Такви су аларми. Мислим, као моје другарице, понекад, је ли тако, дека?

 

FOG – МАГЛА

Недељно јутро. Улицама се ваљају слојеви магле. Једине боје су боје ротационих светала амбулантних, полицијских и ватрогасних кола, на паркингу испред зграде.

Жутом полицијском траком ограђен је улаз и део зграде.

На тротоару, покривено тело црном врећом.

Дан раније, кажу, жена је уплатила кирију за следећи месец и залила цвеће на балкону. Полиција је на њеном столу нашла опроштајно писмо. Када је тело однесено, и кад је уклоњена жута полицијска трака, и кад је тротоар опран млазевима воде, на паркингу више није било магле.

Неко је, истог поподнева, упалио свећу и положио букет цвећа уз тротоар.

Десетак букета цвећа лежало још неколико дана. Већина станара није ништа знала о догађају. Ни сам пад, са седмог спрата, није оставио никаквог видљивог трага.

 

THE CLOCK – САТ

Сат је на зиду зграде, на северозападном углу, Улица Дандас и Бродвју. Као да мери дужину драматичног одбројавања чекања пред семафором.

Као да уместо тик-так, откуцава: „Чувајте-се-да-вас-не-прегази-време“.

 

MY FATHER'S STREET – УЛИЦА МОГ ОЦА

Док сам се припремао да спрејом препрскам део назива Улице McMillan, оно „Мак” и оставим само једно „л”, како би мој отац Милан добио улицу са његовим именом, рекоше ми да то није потребно, те да већ постоји једна сасвим мала улица са тим именом, и да, ако тако желим, могу је посветити мом оцу.

Ову вест је убрзо, у својој рубрици „Незанимљиве занимљивости”, пренео „Торонто лајтхаус”. Први коментар је био: „Захваљујући улици вашег оца, поносна сам на моје име Милана, које сам добила по брату мамине школске другарице.”  Десетина њих је изразила намеру да у тој улици купи кућу.

Неколико месеци касније, сестре МакМилан, из „Реал некретнине” известиле су о енормном расту цена некретнина у тој улици. Можда и оне посвете улицу МакМилан у част њиховог прадеде.

 

CLOUDS – ОБЛАЦИ

Бич ветра сатерао је стадо облака над језеро. Када је пала ноћ, тамо су преноћили. Пре сунца су отишли на испашу. Над језером је остало небо у боји воде.

THREE FRIENDS – ТРИ ПРИЈАТЕЉА

Три пријатеља су за шанком, уз прозор, кафеа „Старбакс”. Гледају у блештаву светлост црвено-белог светионика. Скоро четврт века да се нису видели.

Над њима лебде питања: „Шта је било са, сећаш се, како је, где је...” А онда, фрагментима сећања састављају ликове, који се сада са њима смеју, шале, причају или ћуте о трагичној судбини. Засигурно су много бучнији од осталих.

Тихи разговори око њих једва да прелазе ивицу стола. Већина их је заузета разлозима због којих су ту. У кафеу, тог поподнева, два временска тока теку у супротним правцима.

Они устају и одлазе, кејом према марини и језеру залеђених рубова. Одавно су нестали кануи брезових кора, „Чипева” Индијанаца. Нема ни јахти, ни једрилица у марини. Само је јато галебова, закратко, кружило изнад.

„Свако има свој брод, рече један од њих, загледан у танкер „Риџтаун” –лукобран у луци на ушћу реке Кредит у језеро.

 

LESLIE STREET SPIT

Као да се улица Лесли слила у језеро насипањем наноса, из ушћа оближње реке Дон. Уско, дугачко полуострво у бојама дивљине, усред града.

Миришу воде Великих језера.

Струји тишина у шипражју, стаблима памука и бреза. Лебди ка високом срцу града, у даљини.

 

PROJECT – ПРОЈЕКТ

Ах, морам да завршим неки проџект, каже ми кћер. (Замишљам: Пројектни биро, цртаће табле.)

Велики проџект, допуњује. (Замишљам још: Целу ноћ над цртежима, на цртаћем столу шољице за кафу а у тацни опушци цигарета.)

Имаш ли неки план за данас, татан? (Замишљам: Немам план, немам чак ни идејно решење.)

Немам пуно времена, хоћеш ли да ми нешто помогнеш, додаје. (Замишљам: Копирање, паковање пројеката.)

Можеш ли да покупиш унуку после школе... Могу, наравно, кажем. (Замишљам: Школа се завршава у три и петнаест, али тамо да сам свакако пре три и петнаест. Унука трчи, обавија руке око мог врата, дижем је високо, окрећем је око себе. Нема потребе да каже, ово је мој дека, види се то по годинама.)

Па онда, хвала ти татан, видимо се касније. 

Задовољан сам мојим учествовањем у проџекту. Не могу баш да кажем да сам срећан. Могу да кажем да сам веома срећан.

(Знам да проџект није само пројекат какав замишљам. Забавније ми је да тако мислим.)

СЕЛФИ

Селфи у стакленом лифту или са стакленог пода на 342. метру ЦН тауера?

Замисли селфи на тој висини?

Али онда бих својом кришком осмеха прекрио најлепше делове града. Чак се не би ни приметило да сам на стакленом поду, да сам скоро умро од страха, на 342. метру ЦН тауера Јер се ужасно плашим висине. Јер патим од акрофобије. Не, не идем горе. Неки човек, док сам изговарао „чиз”, сликао ме је са ЦН тауером у позадини. Тако је угодније.

 

SKYPE

Мислам, дека... Мислим, исправих је. Да, мислим, дека, ја сам много срећна.

Зашто?, упитам. Пуно деце види свог грандпа само на скајпу. Ја тебе могу да видим сваки дан, рајт? У праву си. Мислам, рекох, обоје смо срећни.

И можемо да се смејемо и кад и ја кажем „мислам“.

 

Миодраг Топић, Торонто


Коментари6
c198e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana
Fantastičan tekst. Slojevit. Književni. Kada se primećene crtice svakodnevnog života spoje u nestašnu pripovedačku liniju, nastane priča kroz koju (bi) svako (mogao da) prođe. Prija i očita emotivnost izražena kroz spontana zapažanja. Bravo, i bilo bi lepo da napišete još koji!
Vena
Jovanka je u pravu - sta ovo sve treba da znaci???????
Jovanka
U poslednje vreme objavljujete tesktove koji su cesto konfuzna razmisljanja imigranata. Od kako je tema "Ne, necu se vratiti", o razmisljanjima iz Belgije pobrala brdo komentara, posle toga su vecinom bila neka konfuzna razmisljanja sa malo komentara jer vecini citalaca verovatno nije bilo jasno o cemu se tu zapravo radi, pa nisu imali volje ni da komentarisu. Drugim recima, tekst ih nije dotakao. Objavite neki konkretan putopis na primer, sa prednostima i manama zivota u tom odredjenom delu zemlje iz ugla pisca... Sta taj neko misli da je bolje ili losije nego u Srbiji na primer i sl. Sta je video, probao, saznao, spoznao, sto nije ranije i sl... Nesto sto ce ljudi videti kao dovoljno zanimljivo da komentarisu i diskutuju.
Милан
@Jovanka Имам потпуно супротно мишљење од Вас. Лепота стварања, писања, је у човеку који пише. Ово је емотиван и леп текст. Сасвим је прикладан овој рублици као и други текстови. Читам ове чланке годинама а ово је мој први коментар. Чланци који имају више коментара су они у којима читаоци због неког личног става критикују писца па се нађу и читаоци који бране ставове писца. У највећем броју коментари су потпуно сувишни. Ако желите да сазнате чињенице о разликама у свакодневном животу можете наћи довољно сајтова који нуде статистичке податке о животу у Србији или било којој другој земљи.
Препоручујем 26
predrag pavlovic
Oesecaj,koji samo emigrant moze ,stvarno da razume. Hvala Milane.
darinka stosic
a on se zove Miodrag
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља