понедељак, 25.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:58

Доба ниских камата ће потрајати

ММФ тврди да је главни разлог дужег периода ниских каматних стопа комбинација неповољних кретања у развијеном делу света – старењe становништва и успоравање раста продуктивности
Аутор: Александар Микавицауторак, 11.04.2017. у 22:00
Новица Коцић

Насупрот честим најавама раста банкарских камата предузиманим мерама да се то догоди, стручњаци Међународног монетарног фонда тврде да ће доба ниских камата потрајати. Према речима економисте Бошка Живковића, ММФ је ову своју тврдњу у априлском „Извештају о глобалној финансијској стабилности” поткрепио солидном аргументацијом. На представљању новог броја „Макроекономских анализа и трендова”, он је казао да је главни разлог очекиваног дужег периода ниских камата комбинација неповољних кретања у развијеном делу света – старења становништва и успоравања раста продуктивности.

Уколико се ова оцена ММФ-а покаже као тачна, од ње ће корист имати земље у развоју. Ниске камате ће позитивно утицати на њихове привреде – раст инвестиција и продуктивности. На штети ће бити банке, нарочито оне у развијеном делу света.

– Оваква очекивања су у супротности са очекивањима учесника на финансијском тржишту – каже Живковић. – Реагујући на глобалну кризу, централне банке развијеног света су смањивале базне каматне стопе у зону око нуле или чак и испод нуле. Сврха ове политике била је да се убрза опоравак привреде и повећа стопа привредног раста. Нажалост, стопе раста нису значајно увећане, али се отпор политици ниских каматних стопа појачао, нарочито из сектора комерцијалног банкарства.

ММФ доказује да ниске каматне стопе нису само реакција на кризу, објашњава аутор једне од тема у новом МАТ-у. Видљиво је да каматне стопе опадају већ готово три деценије. Без обзира на покушаје да се овај тренд промени, као што је нова политика америчких Федералних резерви (ФЕД), ММФ сматра, ослањајући се на искуство Јапана, да је још рано очекивати крај периода ниских каматних стопа.

Живковић указује да је из финансијског сектора богатог дела света и до сада долазио најјачи отпор политици ниских каматних стопа. Дуго одржавање ниских камата је велики проблем за финансијске организације, нарочито за депозитно кредитне банке. Ако би садашње стање потрајало на дужи рок, ММФ сматра да би дошло до суштинских промена у пословним моделима банака, осигуравајућих компанија и пензијских фондова.

– Прва значајна промена, која је у неким земљама већ видљива, јесте да се краткорочне каматне стопе изједначавају са дугорочним – предочава Живковић. – Ова промена ће смањити каматне приходе банака. Компаније за осигурање живота и пензијски фондови, који су иначе значајни играчи на развијеним финансијским тржиштима, имаће проблем са исплатама премија и пензија. Комерцијалне банке ће претрпети најтеже последице. Пошто каматне стопе на депозите, међу којима је и штедња становништва, не могу дугорочно да се одржавају око и испод нуле, профит банака ће се значајно смањити.

Најтеже последице ће имати релативно мале банке, напомиње Живковић, које се финансирају из депозита и чији је основни ауто-пут кредит. Тражња за кредитима ће се смањивати. Овај процес је већ нанео значајне „хаварије” у банкарству Јапана, на основу чијег искуства је ММФ и формулисао прогнозу.

Живковић такође указује да би нова криза у банкарском сектору могла да покрене серију негативних последица у фискалном и реалном сектору. Мултинационалне банкарске мреже могу брзо и са појачаним ударом да преносе поремећај из једне у другу земљу. То значи да може доћи до, како каже, значајне финансијске дестабилизације на локалном и на глобалном нивоу.

ММФ препоручује креаторима економских политика, указао је Живковић, да одржавају стабилност на дуги рок и да не подлегну притисцима банака да им се олакша положај и да им ограничи склоност да преузимају високе ризике. Ово се посебно односи на велике банке, које на тај начин могу да злоупотребе принцип „превише велики да би банкротирао”.


Коментари9
73794
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kike
I vi verujete MMF-? Medjunarodna Mafia Federacija? Nula kamate i negativne kamate nikad nisu bile. Veliki eksperiment - bogati bogatiji siromasni siromansiji od pojedinace do zemalja. Bogatstvo se isisava iz siromasnih putme kamata. Ali ni to nece dugo trajati. Kad raspali, a hoce, bice interesentno. Cuvajte svoje vikendice i kuce na selu gde uvek ima hrane. Pogledajte James Rickards na youtube ko zna engleski.
Petar
To je eksperiment koji je davno počeo kada je Dolar prestao da ima zlatnu podlogu. Niske kamate su znak da eksperiment nije uspeo i da je svetska ekonomija u dubokoj krizi. Niskim kamatama veštački pokušavaju da održe visok nivo potrošnje.
Препоручујем 1
nikola andric
Koliko znam teorija novca je jos uvek zasnovana na Von Mizesu iz 1913 godine. On je ''racunao'' na zlatni standard. Kad pak americka-, japanska- i evropska centralna banka ''danonocno'' stampaju novac za koji nema bilo kavog pokrica o kakvim ''specijalistima'' je rec? Svajcarska je vec uvela negativne kamate na stedne uloge dok su u evro-grupi ispod 1% . Zamislite penzione fondove sa ''renditom'' ispod 1% na destogodisnje drzavne obligacije. Kakve penzije ce penzioni fondovi isplacivati svojim ''osiguranicima'' i od cega? Banke su u stvari intermedijeri izmedju ''potrazivaoca'' i ''duznika'' pa nije jasno kako ce one snositi stetu. Svaka imovina se svodi na imovinu gradjana ; ''pravna lica'' su pravna konstrukcija tojest ''kobajagi lica''. Ta ''lica'' nemaju psihologiju pa , shodno tome, ne mogu da pate.
todoric posle sinocnih rezultata do pise
dakle potpuna izuzetnost od realnosti..kako je to moguće..imaju li ti ljudi mozga uopšte.. svaki normalan tamo bi prokleo dan kada su počele demo...
intetesantno da se vejvoda ne izlece za srbiju
al da mu se dopada da je orban jadni Putinov. covek..imao je takodje na nedavnom skupu marsalovaca vrlo nezgodno odobravanje jednog stava da se nekad samo protestima nesto moze promeniti..inače zaobilazi srpske demo..
Твртко
Демографија је кључни елемент економије и ниске каматне стопе не могу расти (на природан начин) уколико имате демографско опадање. У условима демографског опадања ми имамо опадање агрегатне тражње за свим робама па и за новцем. Стари људи - штеде. Млади људи -инвестирају (узмају кредите). Да резимирамо, - Када би демографско опадање био проблем само Србије - па и "помоз Боже" ... ово је заправо кључни европски проблем и кад Ердоган говори о "болесном човеку" - он управо мисли на "ниске каматне стопе" тј - старо становништво које не инвестира.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља