среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:03

Извеземо ИТ услуга колико воћа и поврћа

Аутор: Александар Микавицачетвртак, 06.04.2017. у 20:00
Прошле године смо извезли воћа и поврћа у вредности од 755 милиона евра (Фото А. Васиљевић)

Према подацима које је „Политика” добила од Народна банке Србије, извоз компјутерских услуга у 2016. години достигао је 739,5 милиона евра, а трговински салдо био је у плусу 407,3 милиона евра. Извоз услуга телекомуникација, као и комуникацијских и информацијских услуга, у прошлој години повећан је 21 проценат у односу на претходну, а њихов суфицит је 28,3 одсто надмашио 317,4 милиона евра остварених у 2015. години.

Прошлогодишњим извозом софтвера приближио се оствареној вредности извоза поврћа и воћа (755 милиона евра), а премашио је вредност извоза житарица и производа од њих (656 милиона евра) и погонских машина и уређаја (628 милиона евра). У првих пет група робе са највећим учешћем у прошлогодишњем српском извозу, три наведене су заузимале од трећег до петог места.

Занимљиво је да су у 2015. години само кукуруз и смрзнуто воће имали бољи трговински биланс и већи допринос смањењу спољнотрговинског дефицита. Лане смо кукуруз извезли за 342,9 милиона евра, а увезли за 12,3 милиона, тако да је нето извоз кукуруза износио 330,6 милиона евра. Укупна вредност извоза смрзнутог воћа достигла је 340,8 милиона евра, а његов суфицит трговинског биланса вредео је 318,2 милиона евра.

Иначе, сектор телекомуникацијских, компјутерских и информацијских услуга од 2007. бележи најдинамичнији раст вредности извоза у сектору услуга Србије.

Према резултатима истраживања Мирјане Глигорић и Милојка Арсића, професора београдског Економског факултета, у претходних неколико година Србија бележи снажан раст извоза услуга, а расте и њихов позитиван салдо, што битно доприноси смањењу текућег дефицита. У периоду 2010–2015. просечна годишња стопа раста извоза ових услуга била је 25,5 одсто. Србија је у овом петогодишњем периоду по брзини раста извоза ИТ услуга била на другом месту од свих земаља централне и источне Европе, одмах иза Литваније.

„Од 2012. до 2015. године готово једна трећина смањења текућег дефицита, а у 2015. готово две трећине, дугује се повећању нето извоза услуга, што је у битној мери последица израженог раста извоза компјутерских (ИТ) услуга”, указују аутори.

Остварени суфицит у размени компјутерских услуга у 2015. години покривао је 7,2 одсто дефицита робне размене, а у првих девет месеци 2016. године чак 11,5 одсто. Извезена вредност компјутерских услуга чинила је 10,6 одсто укупне вредности извоза услуга у 2015, а 12,7 одсто у првих девет месеци 2016. године.

Према подацима Светске банке, извоз услуга информационих и комуникационих технологија (ИЦТ) у свету у 2014. години достигао је 1.536 милијарди долара . Са оствареним извозом од 1,76 милијарди долара Србија је заузела 52. позицију у 2014, док је према подацима за 2015. годину на 50. месту. У поређењу са земљама у окружењу, боље су рангиране само Румунија и Бугарска.

Највећи извоз компјутерских услуга по становнику у 2014. години имале су Естонија, Чешка и Мађарска. Извоз ИТ услуга по становнику у 2014. години у ове три земље износи 162 евра, што је 3,4 пута више него Србије.

Домаћа стручна јавност је сагласна да Србија за неколико година може да удвостручи вредност извоза ових услуга.

– Даљи раст извоза компјутерских услуга допринео би да страни инвеститори Србију доживљавају као земљу са квалитетним људским капиталом, а не земљу јефтине радне снаге – убеђена је Мирјана Глигорић. – То би довело до прилива пожељних страних улагања, отварања нових радних места пре свега за висококвалификоване раднике и порасту продуктивности. Зато је од посебне важности државна подршка развоју ИТ сектора и извозу ИТ услуга кроз опште реформе за унапређење услова пословања и политику образовања.

Влада Србије је средином новембра прошле године усвојила Стратегију развоја индустрије информационих технологија са мерама за побољшање услова пословања домаћих ИТ компанија, подстицање оснивања нових предузећа и производње сопствених производа и подршке развоју кадрова.

Ова нова индустријска грана вапи за кадровима којих нема, нарочито за програмерима. Према неким проценама, одмах би могло да се запосли 30.000 ИТ стручњака који би имали најмање двоструко већу плату од просечне у привреди. Невоља је у томе што годишње неопходну диплому стекне 1.000 до 1.500 младих људи.

Упућени тврде да би до 2020. у Србији могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у области информационих технологија, а држава је поставила циљ да се до 2020. извоз услуга у ИТ сектору повећа на милијарду евра. Зато је недавно Министарство државне управе и локалне самоуправе изабрало првих 100 полазника обуке преквалификације за рад у ИТ сектору.


Коментари29
65b58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

neko tamo
Srpski IT sektor je lud ako bude cekao da se iskoluju softverasi u Srbiji. Pametnije je uvoziti ih iz Ukrajine...Sigurno ih ima dosta koji bi odmah dosli ali treba to da se lepo organizuje...
Beogradjanin Schwabenländle
У овој грани привреде може веома лако а стим и добро да се ради у позадини без велике рекламе, шта значи да се нигде не региструје, једноставно не постоје.
bosko sarenac
od 60 000 do 200 000 mesecno je ta crkavica :)
Uzgoj japanskih prepelica
Malo je poslova u kojima se na uloženih 4.500,00 dinara za mesec dana može zaraditi 24.000,00 dinara, a upravo ovoliko novca donosi uzgoj japanskih prepelica. Isplativost uzgoja japanskih prepelica ogleda se u malom utrošku hrane, jer prepelica pojede 2,7 kg koncentrata da bi snela oko 90 jaja. Jaje na tržištu vredi od 10 do 12 dinara. Primera radi od jaja koja snese sto japanska prepelica za mesec dana može se zaraditi i 24.000,00 dinara, dok se za njihovu ishranu utroši oko 4.500,00 dinara. Zarada se ostvaruje pošto se prvo uloži u opremu i matično jato japanskih prepelica.
Узун Мирко
Још када би мека роба ("софтвер") где би нам крај био! Овако, зарадићете криву кичму, ослепити и умрети пре шездесете године због непрекидног седења и буљења у монитор.
Узун Мирко
"Још када би софтвер могао да се једе, где би нам био крај!"
Препоручујем 13

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља