понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 06.04.2017. у 16:00 Биљана Лијескић
ИНТЕРВЈУ: Леонард Јаковина, уметнички директор Балета ХНК

„Баварска ризница” спас за балетске играче

Леонард Јаковина (Фото Lukasz Wolejko Volejszo)

После деценију и по паузе Балет Хрватског народног казалишта из Загреба недавно је гостовао у нашој престоници захваљујући Београдском фестивалу игре. Овај најзначајнији балетски ансамбл наших суседа је увек имао посебно место у развоју хрватске културе и повезивао је са Европом, а од пре две и по сезоне на његовом челу је Леонард Јаковина. Школовао се у Минхену, а потом био дугогодишњи признати играч и солиста Берлинске државне опере. Када је добио понуду да постане уметнички директор балета ХНК није се двоумио, завршио је каријеру играча и окренуо се овом ансамблу. Време је показало да је то био прави потез, јер је хрватски национални балет кренуо узлазном линијом ка квалитетнијем репертоару, са чувеним гостујућим кореографима. Леонард Јаковина за „Политику” је говорио и о успесима, али и о проблемима балетске уметности у региону.

Како је дошло до тога да завршите каријеру играча и прихватите место директора Балета ХНК?

Веома сам задовољан својом прошлошћу и оним што сам успео да остварим као играч. Моја каријера у Берлину трајала је 14 година. Скроман сам и скромно сам одрастао, а тако су ме васпитавали и родитељи, и ценим све што се догоди у животу. Чекао сам стрпљиво неке своје прилике за улоге које су ми значиле и које ми је директор Владимир Малаков у Берлину поверио. А онда се отворила прилика, контактирао са интендантицу ХНК Дубравку Вргоч, образложио своје идеје и тако је почела сарадња. Била је то прекретница у мом животу. На врхунцу играчке каријере у 33. години живота одлучио сам да напустим Берлин, вратим се у Загреб, не само због директорског места, већ и због чињенице да сам дуго био далеко од своје земље. Отишао сам у свет са 15 година, покушао да направим нешто од каријере која је у нашој професији кратка, а недостајала ми је породица. Све те године ни један Божић нисам успео да проведем са својима.

Каква је заправо ваша визија Балета ХНК? На чему сте као уметнички директор ансамбла инсистирали ?

Функције ми никад нису биле битне, себе сматрам слугом уметности. Мој циљ је да дам све од себе, да тај дивни ансамбл подигне свој уметнички ниво. Желим да брусим тај брилијант који загребачки балет има, ту мислим на квалитет колектива и индивидуалност појединих плесача.

Од чега сте почели и шта сте прво променили?

Одмах сам отворио могућност играчима који су били запостављени или нису имали довољно поверења у себе. Циљ је био њих подупрети. Тако је било и у мојој каријери. Владимир Малаков је препознао мој рад и мени и младим играчима пружио је прилику да будемо солисти. Друго, омогућио сам ансамблу рад са врхунским кореографима. Тако је Василиј Медведев поставио своје виђење „Бајадере”, Мирко Шпаренблек је одрадио „Фауста” као репродукцију његовог првог „Фауста”, којег је направио давно. Дали смо прилику домаћим кореографима, попут Сташе Зуровца који је направио „Модробрадог”, Лео Мујић је урадио „Ану Карењину”, а сада припрема „Глембајеве”. Кад је реч о класичном репертоару, довео сам Патриса Барта који је поставио „Ромеа и Јулију”. Владимир Малаков, мој некадашњи директор, помогао ми је поново тако што је поставио своје виђење „Лабудовој језера”. Тако је било са Ђорђом Мадијом кога сам довео да уради „Петра Пана” на музику нашег композитора Бруна Бјелинског. Знао сам да на репертоару обавезно морамо имати нешто за децу. Већ размишљам да још нешто остваримо за најмлађе јер се то показало као апсолутни успех. Ми имамо десет представа „Петра Пана” унапред распродатих. Сва извођења „Лабудовог језера” су нам такође распродата.

Кад је реч о гостовањима и то се променило?

Од када сам дошао у Загреб гостовали смо у Сплиту, Ријеци, у Марибору, Београду, ићи ћемо и у Санкт Петербург, после више од десет година одлазимо на Дубровачке летње игре са „Лабудовим језером”.

Са каквим проблемима сте се сусрели? Ето, ми овде имамо проблем пензионисања балетских играча. Како је код вас, а како у Русији, Великој Британији или Немачкој, где сте играли?

У читавом нашем региону је слично, баш као код вас. Рецимо у Париској опери се игра до 42. године старости, 15 година стажа мораш остварити да би отишао у пензију. У Русији је 42 или 45 година старости, у Британији, такође. У Немачкој ви можете у једном позоришту бити максимално 14 година, а Немци имају модел, програм за плесаче који се зове „Баварска ризница” у оквиру ког кад почнете да играте од своје бруто плате, поред улагања у државну пензију, улажете и у „Баварску ризницу”, као неку врсту пензије и морате је до 41. године живота узети. Дакле, приморани сте да у 41. кажете збогом активној каријери. Ако то не направите, та пензија се спаја са државном и не можете је узети до 67. године живота. Плесачи онда стану са каријером око 40. и користе новац из „Баварске ризнице” да се преквалификују за друга занимања.

Када би вас неко из вашег министарства културе упитао да предложите који модел би био добар за играче, шта би сте одговорили?

Могу да кажем како је у иностранству где сам играо. Мислим да морамо створити свој модел, али ја не баратам информацијама шта држава може и на који начин, и то министарство мора да одлучи. Испричао сам своје искуство, а остало је на њима. 

Коментари0
3399c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља