Најновији извештај који је објавила Организација за храну и пољопривреду УН (ФАО) указује на пораст броја становника у Европи и централној Азији са прекомерном тежином и гојазношћу – и свим болестима које уз то иду.
Како је наведено у саопштењу регионалне канцеларије за Европу и централну Азију, са порастом богатства земаља код становништва долази до промене навика, што доводи до појаве нових здравствених претњи. Ово се назива и „транзиција у доступности хране”.
Према обиму струка, у Србији је 57 одсто мушкараца гојазно и 68 одсто жена и то највише у јужној и источној Србији. Преваленција гојазности најнижа је у Београду, највиша у јужној Србији.
Гојазност је фактор ризика за настанак бројних болести попут дијабетеса, кардиоваскуларних болести – инфаркта и шлога, малигних болести. Тако је 45 смртних исхода код мушкараца и 50 одсто смртних исхода код жена повезано са гојазношћу, указала је Пекмезовић.
Према последњим подацима, објављених крајем октобра 2016. године, у Србији је свака пета особа гојазна, показала су истраживања Института „Батут”, а скоро половина смртних исхода повезана је са гојазношћу.
У публикацији „Регионални извештај о доступности хране: Европа и централна Азија” указује се на образац приметан у већини земаља – становништво не пати више од неухрањености и недостатака микроелемената у исхрани, већ се бори са дегенеративним обољењима која настају услед повећаног уноса масти, шећера, меса и млечних производа, као и прерађене хране.
„Ако пратимо начин на који се мења исхрана становника услед повећања њихових прихода, видимо да број унетих калорија које потичу од заслађивача, биљних уља и намирница животињског порекла расте, док се смањује унос калорија које потичу од житарица”, рекао је аутор извештаја Дејвид Седик, представник ФАО, пренео је Танјуг.
Другим речима, подаци указују на то да постоји прелаз ка исхрани коју карактерише повећан унос заслађивача, биљних и животињских масноћа и смањен унос житарица.
Ипак, све то указује на значајан напредак у региону, а то је превазилажење проблема неухрањености. Свега седам одсто становништва Европе и централне Азије живи у земљама где су и даље главни проблеми у исхрани неухрањеност и недостатак микроелемената.
Међутим, поремећаји у исхрани који потичу од недостатака микроелемената попут гвожђа, витамина А и цинка, као и проблеми са прекомерном тежином и гојазношћу, и даље су присутни и расту. Данас 13 посто становника у региону живи у земљама које су оптерећене тзв. троструким теретом, односно у којима се бележе све три врсте поремећаја у исхрани: неухрањеност, недостатак микроелемената у исхрани и прекомерна тежина.
Још више забрињава податак да 57 одсто становника регије живе у земљама где је главни поремећај у исхрани прекомерна тежина. Извештај указује на то да 70 посто становништва у региону пати од поремећаја у исхрани који обухватају поменути „троструки терет” или прекомерну тежину.
У другом делу извештаја, поменути су различити успешни приступи решавању овог проблема и питања искорењивања глади, у складу са приходима становника једне земље и њиховим навикама у исхрани.
Ти приступи су испробани у пракси и показали су се као успешни.
Као нека од решења наводе се промена састава готове хране како би се поправила нутритивна вредност популарних врста ове хране, порези или субвенције на производњу одређених врста хране у зависности од тога да ли је та храна здрава или не, едукација становништва и други...
