Листи штетних последица стреса научници су додали још једну – већу склоност гојазности. Особе које су дужи временски период изложене стресу имају више шанси да стекну вишак килограма, утврдила је студија енглеских истраживача који су поредили ниво стреса са тежином код више од 2.500 жена и мушкараца старијих од 54 године. Стрес су одређивали на основу нивоа кортизола, хормона надбубрежне жлезде, познатог и као хормон стреса.

„Утврдили смо да је ниво кортизола у тесној вези са већим обимом струка и већим индексом телесне масе (БМИ). Ови резултати представљају чврст доказ да је хронични стрес повезан са гојазношћу”, преноси Си-Ен-Ен речи Саре Џексон, истраживача са Института за епидемиологију и здравље на University College у Лондону.

Ослобађање кортизола у крвоток појачано је у стресним ситуацијама. Осим сузбијања упала и регулисања крвног притиска, овај хормон одговоран је и за промене у нивоу шећера у крви. Како наводе стручњаци, он игра важну улогу у регулисању метаболизма, структури тела и акумулацији масних наслага.

Иако се ниво кортизола најчешће одређује из крви, урина или из пљувачке, где његов ниво варира у зависности од доба дана, исхране, изненадних стресних ситуација, ови научници су количину утврђивали из длаке косе како би добили поузданије податке о нивоу дугорочног стреса. Резултат указује на то да хронично висок ниво кортизола може да игра улогу у регулисању телесне тежине.

„Знамо да постоји веза између стреса и гојазности, али још увек не знамо поуздано да ли стрес узрокује гојазност или је обрнуто”, казала је научница Џексон.