На јавни позив Министарства здравља за промоцију здравственог туризма до сада се пријавило 95 стоматолошких и девет клиника за пластичну и естетску хирургију. Др Мехо Махмутовић, државни секретар у овом министарству, каже за „Политику” да ово није коначан број, јер је јавни позив, првобитно орочен до 14. децембра – продужен.

Право да конкуришу имају стоматолошке ординације које постоје најмање пет година, односно приватне клинике које су чланице Удружења за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију Србије. Посебне комисије Министарства здравља провериће да ли испуњавају услове у погледу опремљености и стручног кадра.

Др Махмутовић најављује да комисије већ 20. фебруара почињу овај посао, како би прве промоције здравственог туризма биле већ у марту на великим међународним сајмовима туризма у Москву и Берлину. То је шанса да туристи, који желе да упознају лепоте Србије, али и да пораде на свом естетском изгледу, стигну већ почетком лета.

– Спремни смо за разговоре са туроператерима и осигуравајућим компанијама, а за странце је важно да знају да је Министарство здравља стало иза клиника укључених у здравствени туризам – казао је др Махмутовић.

Намера Србије је да у перспективни достигне, а можда и престигне познате медицинске дестинације, какве су за пластичну хирургију Бразил, Аргентина, Тајланд, Турска, Белгија и Словачка. Наши адути су квалитетан медицински кадар и ниске цене, али морамо да побољшамо организацију.

Проф. др Марјан Новаковић, председник Удружења за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију Србије и координатор Министарства здравља за пластичну хирургију, помало је разочаран што се на конкурс за сада јавио мали број пластичних хирурга. Он верује да ову шансу треба искористити, јер ће одабране ординације радити под покровитељством и уз лого Министарства здравља, а понуда услуга биће представљена на међународним сајмовима туризма и на сајту министарства.

– То је велика шанса за нашу медицину и велики потенцијал за развој Србије, али само ако се у промоцију укључе и остали актери: туроператери и осигуравајућа друштва земаља из којих пацијенти долазе – наводи др Новаковић.

Већ сада постоје „пакет аранжмани”, најчешће за држављане Италије, Холандије и Немачке, који им омогућавају да за седам до 10 дана среде зубе у некој од српских приватних стоматолошких клиника. Међутим, наш саговорник каже да то није прави здравствени туризам и да је то у суштини само препродавање „голих” здравствених услуга.

Др Магдалена Крупеж, једна од власница специјалне болнице за пластичну хирургију „Ореа”, сматра да у односу на садашње извикане дестинације медицинског туризма на Далеком истоку, наши лекари имају знање и искуство, раде по стандардима европске медицине, а по двоструко, па чак и троструко нижим ценама него у западним земљама.

Како истиче, у клинику чији је власник и сада долазе пацијенти из иностранства, али је углавном реч о нашим људима из дијаспоре. Има и Швајцараца и Аустријанаца који су препоруку добили од „наших људи”.

– Пацијенти из иностранства се одлучују за мање хируршке интервенције, попут подизања капака, затезања лица или увећања груди. То им омогућава да део времена проведу упознавајући Србију, а не да после операције морају да леже седам дана – примећује др Магдалена Крупеж.

Др Милоје Стефановић, члан радне групе за здравствени туризам из Стоматолошке коморе Србије, очекује да се у здравствени туризам укључе и ординације из унутрашњости, јер до сада су се углавном јављале оне из Београда и Новог Сада.

– Промоција стоматолошких ординација широм света биће бесплатна, у организацији и под покровитељством Министарства здравља. Добићемо препознатљив знак, лого који гарантује да је Министарство здравља дало позитивно мишљење. Суштина је да страни пацијенти добију гарантовани квалитет здравствених услуга, али по ценама које су вишеструко ниже од оних у њиховим државама – каже Стефановић.

Када је реч о нашим људима који у отаџбину долазе ради стоматолошких услуга, др Стефановић каже да се могу сврстати у две групе: на оне који редовно долазе код рођака и који боравак искористе да поправе зубе и на оне који у земљу долазе искључиво због лечења. Страни пацијенти се најчешће одлучују за уградњу имплантата. Оно што би на Западу платили 20.000 евра, код стоматолога у Србији добиће за 7.000 до 10.000 евра.