уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Немири на крову света

Аутор: Драгослав Ранчићсубота, 22.03.2008. у 22:00
Кинески војници у Ласи (Фото АФП)

Већ десетак дана стижу вести о немирима на крову света. Кина се, уместо са терористима Ал Каиде, који су претили диверзијама на Олимпијади у Пекингу, суочила на Тибету са ламама опасних намера. Будистички монаси су, под плаштом борбе за верске слободе и људска права, палили куће, продавнице и аутомобиле на улицама Ласе и проузроковали жестоке сукобе с полицијом и војском у којима је, по пекиншким тврдњама, убијено 13, а по тврдњама организатора протеста око стотину људи.

Пекинг је уверен да је немире „организовала, осмислила и у дело спровела“, из чисто сепаратистичких побуда, „клика“ далај-ламе, духовног поглавара тибетанског ламаизма који живи у егзилу у Индији. Далај-лама то пориче и апелује да се обустави насиље. На Западу влада уверење да су немири пре последица „погрешне“ политике Пекинга према Тибетанцима, него одраз далај-ламиних настојања да разбије јединство Кине.

Постојала су, мимо Олимпијаде, заправо два политичка мотива за провокативне немире на Тибету.

Први је заседање Свекинског народног конгреса, на коме су сумирани успеси Кине у спровођењу реформи за последњих пет година, а председник Ху Ђинтао и премијер Вен Ђијабао поново изабрани на своје досадашње функције. Немирни Тибет је требало да покаже да успеси имају своју високу цену и да је Хуова визија изградње „хармоничног друштва“ пред тешким изазовима. Ху се, у исти мах, овим подсећа да незадовољство Тибетанаца није мање од времена кад је он, у својству партијског секретара Тибета, 1989.године угушио њихову последњу побуну.

Други политички мотив, макар и објашњаван годишњицом побуне на Тибету против кинеске комунистичке владавине 1959, када је далај-лама побегао у иностранство, проистекао је из ривалске потребе водећих западних сила, у првом реду САД, да Кини умање самопоуздање, да је у захукталом успону ка светском економском врху „повуку за рукав“ и да јој укажу да је „рањива“ у вези са људским правима и сепаратистичким тежњама, лако подложним интернационализацији. Утолико пре што Кинези имају на крову света, великом као два Тексаса, рампе са интерконтиненталним ракетама које могу да погоде сваки циљ на северној полулопти.

Било је упадљиво да су прве вести о немирима на Тибету достављене западним дописницима из америчке амбасаде у Пекингу, у којој се најпре „чуло“ да кинеска војска и полиција пуцају на улицама Ласе, где пуцњаву још нису били чули сведоци догађаја са лица места. Амерички амбасадор у Пекингу Кларк Рент одмах је препоручио кинеским властима „уздржаност“ у сузбијању немира и саветовао им да преговарају са далај-ламом.

Радио Слободна Азија, иначе финансиран од америчке владе, јављао је да су будистички монаси, који су предводили гневне демонстранте, викали: „Живео независни Тибет“, иако су упућени добро знали да је далај-лама, још пре неколико година, јавно напустио идеју о независности у замену за „већу културну аутономију“ области.

Кинески дописници су уочили да су истовремено биле одржане демонстрације пред кинеским амбасадама у главним градовима више западних земаља и да су тибетански монаси, који живе у егзилу у Индији, прешли индијско-кинеску границу и свој „марш на Ласу“ временски ускладили са походима лама из манастира на Тибету. Из тога недвосмислено произилази да је далај-лама имао подршку са стране да узбурка Тибет, макар кинеске власти прећуткивале подстрекаче и за немире оптуживале само њега – свесно, да на Западу не би ојачале захтеве за бојкот Олимпијаде. Опрез је био од користи: председник Буш и даље жели да иде на отварање Олимпијаде, а Европска унија се изјаснила против бојкота игара.

Аналитичарима се, због коинциденције немира на Тибету и превирања на Косову после проглашења независности, наметнуло поређење између тибетанских и косовских сепаратиста, макар колико се на Западу тврдило да је Косово „јединствен случај“ и да неће представљати преседан за друге земље и регије. Према немачком „Шпиглу“, „пожељан исход би био да Тибет добије слободу попут Косова и Источног Тимора“. Међутим, кад је дописник хонгконшког „Ејша тајмса“ ту идеју натукнуо једном функционеру владе у Пекингу, добио је леден одговор: „Кина није Србија, а Тибет није Косово. Кина никад неће допустити интернационализацију ниједног унутрашњег питања, као што никоме неће допустити мешање у њене унутрашње послове“.

Немири су донели два додатна проблема вредна размишљања. Први је да су будистички монаси на Тибету – ако су испод мантија збиља биле само ламе – први пут испољили агресивност, што је у потпуном нескладу са будистичким кодексом и са далај-ламиним апелом да се не примењује насиље. Индијска штампа пише о рађању радикалног Тибетанског омладинског конгреса који се противи будистичком учењу о трпељивости и ненасиљу. Покрет је настао по узору на западне методе борбе за људска права.  

Други проблем је у везиса објективним променама у животу Тибетанаца за последње две године, од доласка железнице у Ласу. Ламе су биле против железнице. Кад оптужује кинеске власти за „културни геноцид“, далај-лама можда жели да каже да су економски напредак и модернизација, који су стигли са железницом, посредно угрозили верски и културни идентитет Тибетанаца и изменили и етничку структуру области.

Радње које је руља у Ласи спалила јесу, наравно, радње Хана дошљака. Они су нашли нову уносну средину за бизнис. Захваљујући железници која јури преко Хималаја, Тибет је ове године требало да посети више од осам милиона туриста, понајвише странаца. Тачно је да су неке ламе постале туристички водичи у храмовима, али алтернативу модерном времену нико не види у конзервирању традиције по узору на резервате америчких Индијанаца.


Коментари10
ddb7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Burano
Sta da Vam kazem,bit ce belaja kazu americki drugovi a da belaj nedolazi sam znamo mi to dobro iz bivse SFRJ i bivseg SSSR-a.Ove demonstracije tojest neredi su maslo i med za razlista Kinu ocekuje za vreme a pogotovu posle OI...Ovakvi scenariji su isprobani na teritoriji bivse SFRJ i SSSR-a...Verujem da kinezi nisu glupi i da mogu parirati onima koji rade za maericke interese...I dalje samo da dodam,nije u pitanju Tibet i pitaj Boga kojekakav Lama su u pitanju bogata rudna nalazista pr venstveno urana kja se nalaze na tim teritorijama a do koji Ameri zele doci na bilo koji nacin...
Nikola
U Francuskoj sam i vec danima slusam, gledaù i citam neverovatnu medijsku orkestriranu kampanju protiv Kine i Olimpijskih igara u Pekingu, od strane istih krugova koji su demonizovali (jos i dan-danas) Srbiju i Srbe. Kada vidim ta zapenusana francuska lica instinktivno se stavljam na stranu Kine, a ne Tibetanaca, jer tim laznim borcima za ljudska prava - ne verujem! Nikola
Svetislav
Gospodine Svetozare Stojanovicu, da ne "uvlacimo" nepotrebno dobro obavestenog novinara g. Rancica, moguce odgovore na pitanja u zakljucku vaseg teksta, pronadjete u napisu tik ispod vaseg komentara.
Svetislav Kostic
U istom vremenu kada Kina jasno daje na znanje da ne dopusta nikakva mjesanja sa starne, i nama po zlu poznata Nensi Pelozi, reprezentantkinja demokratske vecine u Predstavnickom domu Americkog kongresa, dolazi dalaj lami u petak ove nedelje „na noge“ u Darmasalu da mu prenese podrsku Amerike. I ne provocira samo Peking kada zahteva od „medjunarodne zajednice“ da osudi ugnjetavanje Kine u Tibetu jer, inace, gubimo svako moralno pravo da se drugdje borimo za ljudska prava. Moguce je tako drsko formulisani „apel“ muzika za beogradske evropejske usi. Ali pouzdano kada istovremeno tvrdolinijasi iz Brisela zahtjevaju „da se prema Tibetu primjeni isti postupak kao sa Kosovom“ u cilju sticanja nezavisnosti Titeta. Uzgred podsjecanja vredno, da je Tibet najmanje vec 700 godina bez prekida jedna pokrajina Kine, sto potvrdjuju hiljade tibetanskih i kineskih dokumenata pohranjenih u Pekingu, Nankingu i samoj Lasi. Osim toga, jos nikada u istoriji nijedna vlada nije priznala Tibet kao nezavisnu drzavu. Pa cak i Nehru, koji zasigurno nije bio naklonjen Kini, rekao je 1954. u svom govoru u Lok Saba: „Koliko ja znam, stotinama godina ni jedna strana zemlja nije dovodila u pitanje kineski suverenitet na Tibetu“. 2002 godine objavljena je knjiga „Tajni rat CIA-e u Tibetu“ u kojoj oba autora Kenneth Conboy i James Morrison (da nasi zemljaci u SAD lakse pronadju) u izdanju konzervativne „Heritage Foundation“, opisuju do u detalje kako je CIA svojevremeno takozvani „Tibetski nacionalni pokret“ trenirala i naoruzavala protiv Kine. U knjigi moze da se cita da je dalaj lama licno saradjivao sa CIA i oruzanom ustanku dao svoj blagoslov. Kako se zna, ustanak je ugusen u krvlju i separatisti se izmakli u indijski egzil i potom se rastrkali po Zapadu. Zapad je ocigledno ocjenio kako je krajnje vreme za sledeci ustanak u sjenci Olimpijade. Po svemu sudeci po uzoru na vec vidjene „obojene revolucije“. Malo morgen. Na beogradske omatorene „Otporase“ jedva
Svetozar Stojanovic
Ekspertsko poznavanje kineske zbilje, kristalna jasnoca njegovih stavova i nenadmasno novinarsko umece gospodina Rancica zasluzni su sto se on (s pravom) smatra jednim od vodecih novinara na ovim prostorima, pa i sire. Posebno je hvale vredna njegova objektivnost i nepristrasnost - novinarska vrlina koja cesto stvara sliku da je Rancic, pazeci da ne podlegne konjunkturnosti politickog trenutka, spreman da "zarati" sa povodljivim citaocem. I ovoga puta je ta objektivnost i nepristrasnost dovedena do punog izrazaja, pa se izgubilo na ostrini slike: gospodin Rancic je morao da ide dalje od blagih naznaka ("lame opasnih namera") i pokaze kako razjareni budisti mrze i preziru, ruse i pale, kolju i siluju sve sto je pred njima. Kao onomad 1989. kad su podivljali studenti na trgu Tjen An-men, zaslepljeni rusilastvom pomracenog uma, napadali neduzne tenkiste koji su samo branili tekovine socijalizma. "Било је упадљиво да су прве вести о немирима на Тибету достављене западним дописницима из америчке амбасаде у Пекингу" pise Rancic. Meni bi bilo jos upadljivije da su te vesti dostavljene iz ruske ambasade. A zasto nisu - mozda bi mogao da nam objasni gospodin Rancic.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља