Министарство здравља расписало је конкурс за укључивање стоматолога и пластичних и реконструктивних хирурга у промоцију здравственог туризма. Стручне комисије обићи ће пријављене здравствене установе како би провериле да ли испуњавају све предвиђене услове, а затим ће се израдити вишејезичне брошуре и интернет презентације са понудом медицинског туризма Србије. Планирано је да се оформе посебни туристички аранжмани са здравственим установама које су „прошле” конкурс како би се понудиле странцима.

Министар здравља др Златибор Лончар нагласио је да је здравствени туризам неискоришћени потенцијал у Србији. Зато је министарство одлучило да се активно укључи и помогне приватним здравственим установама које се баве естетском хирургијом и стоматологијом да привуку пацијенте из иностранства.

А да у нашој земљи и те како има потенцијала да се привуку странци који ће долазити овде да поправљају зубе или да ураде неку операцију из домена пластичне хирургије, говоре искуства лекара код којих већ сада, с времена на време, долазе пацијенти из других земаља.

– Највише долазе наши људи који раде у иностранству, који у Србији обиђу родбину и уједно обаве здравствене прегледе и интервенције. Колеге стоматолози кажу да имају у ординацијама и доста странаца, најчешће из Италије, Русије, Аустрије и Шпаније. Најтраженији су постављање имплантата и протетски радови. Те услуге су двоструко скупље у Хрватској, а у Швајцарској петоструко више у односу на нашу земљу. Има ординација које плаћају пацијенту и боравак у хотелу, а све то урачунају у целокупну цену услуге. Неки их воде и у разгледање града и у провод на сплавовима – објашњава професор др Обрад Зелић, председник Удружења стоматолога Србије.

Процењује се да би у нашу земљу сваке године могло да дође око 100.000 људи ради здравственог туризма, који би трошили по 2.000 евра. Тренутно их је, према незваничним подацима, тек око хиљаду, али тачна статистика не постоји.

– Ова област мора да се развија заједно са туристичким агенцијама, Министарством трговине, туризма и телекомуникација и осигуравајућим кућама. Најтраженије су корекције носа, дојки, стомака, капака… – наглашава професор др Маријан Новаковић, председник Радне групе Министарства здравља за пластичну и реконструктивну хирургију.

Када се на цене које су и до три-четири пута ниже додају трошкови превоза, смештаја и хране, рачуница је јасна – странци доста новца могу да уштеде лечењем код нас. Уз то, у паузи између прављења зубног моста или док се опорављају од интервенције, неко би морао да буде задужен за то да им покаже знаменитости које Београд и Србија нуде, али и да се одморе у некој од наших бања.

Статистика Светске организације за здравствени туризам говори да је у протеклој години најбоља европска земља за здравствени туризам била Велика Британија, а да је највећи помак остварила Турска. Захваљујући овој врсти туризма, европска привреда годишње остварује добит од 328 милијарди евра.