уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:42

Српска кухиња је отворенa и за суседе и за завојеваче

У времену у коме се брзо живи и начин исхране неминовно се прилагођава томе, а традиционална кухиња све више уступа место такозваној брзој храни
Аутор: Данијела Радоњићнедеља, 23.10.2016. у 15:00
Ћирилично иницијално писмо ГАРДОШ (Дарко Новаковић)

Последњих година кулинарство је веома заступљено у медијима: о њему се говори, пише, снимају се емисије у којима кувају професионални кувари, али и водитељи или јавне личности, објављују се кулинарски путописи, различити традиционални или међународни кувари и збирке рецепата, а многобројни су и блогови и интернет странице посвећене кувању, исхрани и размени рецепата. У времену у коме се брзо живи и начин исхране неминовно се прилагођава томе, а традиционална кухиња све више уступа место такозваној брзој храни. Тако долазимо до својеврсног феномена савременог живота: чини се да се никада није мање кувало у домовима, а више говорило о храни.

Једна од последица таквог интересовања за кулинарство јесте и да је кулинарска лексика коначно добила „право грађанства” – и привукла знатнију пажњу – у науци, односно лингвистици.

Српска кухиња одувек је сматрана мешовитом – отвореном за утицаје гастрономских традиција суседа и завојевача. Једно од питања које се може често чути јесте шта представља домаћа кухиња – чија јела једемо и које (односно чије) речи користимо за њихово именовање. Са новим јелима најчешће су преузимани и њихови називи, а у неким случајевима развијане су оригиналне, домаће варијанте јела, различите од оних у култури језика даваоца – било да је у питању иновација у начину припреме, било да је долазило до спајања са старијим, већ постојећим јелима у гастрономији језика примаоца – што изазива доста дискусија, и међу стручњацима и међу лаицима, о томе чија су изворно поједина јела.

Ако покушамо да набројимо омиљена јела са трпеза наших мајки и бака или једноставно отворимо јеловник неког од националних ресторана, међу њима ће се свакако наћи сарма, мусака, ђувеч, пљескавица, ћевапи, гулаш, паприкаш, пребранац, подварак, али и прженице, проја, качамак, гибаница, палачинке.

Однос домаћег и страног слоја лексике међу називима јела најлакше ћемо уочити управо на примеру назива за јела са месом, као типичних, уобичајених јела у нашој свакодневици, и то на основу грађе коју пружа релевантан речник стандардног језика, шестотомни Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске. Речи домаћег порекла – међу којима су: пљескавица, паприкаш, ражњић, шкембићи, подварак, ваљци, засмочак, пржолица – чине приближно половину лексема које припадају овој лексичко-семантичкој групи. Треба напоменути да су овде убројане и изведенице позајмљеница (речи настале од речи странога порекла, творене на домаћем језичком терену), који се у србистици традиционално посматрају, с творбеног становишта, као домаће изведенице, нпр. ђувече, ћевапчићи, шкембићи. Речи страног порекла, позајмљенице, међу којима су турцизми – долма, ђувеч, кавурма, мусака, пилав, сарма, ћевап, ћуфте, германизми – ајмокац, паштета, ринфлајш, романизми – рижото, трипе, рулада), хунгаризми – гулаш, перкелт, англицизми – сендвич, чине нешто више од половине анализиране грађе. Интересантан је податак да је турцизама бројчано више него свих осталих позајмљеница заједно; они чине чак 59 одсто позајмљеница у овој лексичко-семантичкој групи назива јела. Можда је таква заступљеност у анализираној групи узрок општег утиска да су у терминологији кулинарства доминантни турцизми – ове речи честе су у употреби, а неке врло честе јер именују типична јела, честа на трпези, односно јела која радо једемо. Међутим, у неким другим лексичко-семантичким групама ситуација је нешто другачија. Тако нпр. поред речи пита и бурек, које су странога порекла, користимо многобројне домаће називе за пите, међу којима су гибаница, савијача, зељаница, кромпируша, бундевара, а њихов би се број још више повећао ако бисмо у обзир узели и домаће покрајинске и дијалекатске речи.

Остаје отворено питање, увек захвално за „слатку” дебату након богате трпезе – иза којих се речи крију најукуснија, односно нама најдража јела.  

Институт за српски језик САНУ, докторанд Филолошког факултета УБ


Коментари2
fafce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

срба којић
Српска кухиња је отворена за туђице које руже језик. Примера ради, гастрономија је реч са српским кореном (замисли моју храброст!), сугласничким низом Г+С-Т. С-Т увек значи стајство, а предлогом г добијамо грленог ГоСТа на станици код нас, ГоЗбу, ГуСТо, ГуШТ, ГуШу, ГоСТирање, па једначењем суглсника нове речи сличног смисла КуСање, КуШњу, уКуС. И онда нам напишу г-А-ст-рономију да забибере чорбу стручном туђицом твореном од уста „небарбара“. Хвала, нисам гладан. Одо’ да КуСам ГуС’(Т) гра’.
srpski giros
"...Српска кухиња одувек је сматрана мешовитом – отвореном за утицаје гастрономских традиција суседа и завојевача..." Ovo "oduvek" nije starije od jednog veka, ako i toliko. Sta tradicionalno kuvaju jedni Srbi u jednom geografskom regionu nema veze sa kuvanjem onih drugih u nekom drugom regionu. Tek se beogradizacijom srpskog drustva formirao neki popis koji se subjektivno naziva srpskom kuhinjom. Obzirom na trend globalizacije pica ce uskoro da postane tradicionalno srpsko jelo tako da je otvorenost srpske kuhinje proces koji tece.. U medjuvremenu neki drugi registruju prava na intelektualnu svojinu tradicionalno srpskih recepata...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља