недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Учитељица из Бара: Између ћирилице и хлеба, бирам ћирилицу

Аутор: Новица Ђурићнедеља, 02.10.2016. у 12:39
Милена Зорановић (Фото лична архива)

Од нашег сталног дописника

Подгорица – „И знам ја, министре, да је између хлеба и ћирилице паметније бирати хлеб, али ја ипак бирам ћирилицу зато што сам учитељица”, написала је у отвореном писму црногорском министру просвете Предрагу Бошковићу учитељица Основне школе „Југославија” из Бара Милена Зорановић. Она каже да се одлучила на обраћање јавним писмом зато што зна да службе у министарству не одговарају на дописе које су она и њене колеге упутиле министарству поводом разних недоумица које је требало отклонити.

„Господине министре, политичком одлуком избацили сте ћирилицу из званичне документације и преписке у школама. Ниједан документ из школа, већ годинама, у министарство не долази написан ћирилицом. Наставак потирања ћирилице било је увођење и образаца за сведочанства, а од ове школске године дневници, ђачке књижице, матичне књиге. Ћирилице нема ни у траговима. Можда табла на улазу у неку школу и то је све”, пише учитељица Зорановић.

Учитељица пита Бошковића:

„Да ли ће школе бити образованије, културније, стручније, професионалније, више европске институције ако наредите и демонстрирате силу причом око примене правописног правила да би образац требало попуњавати писмом на коме је дат? Молим вас, не вређајте ме причом да су, по Уставу, оба писма равноправна. Немам алтернативу. Наредили сте. Нисте ми оставили могућност избора. Покажите ми где је ту равноправност.”

Зорановићева наводи у писму да она може да разуме одлуке Бошковића, јер он мора да остави политички траг зарад његове политичке будућности, али јој није јасно зашто на такав начин.

„Има и других начина да вас препознају и цене. Уважени министре, дневник, латинични образац, попунила сам ћириличним писмом. Колико сам погрешила? Која је казна и за онога ко не примењује Устав и за мене која не поштује правописно правило”, написала је учитељица. „Лакше је у Хрватској бранити ћирилицу него у Црној Гори.”                                                                                   


Коментари28
7dfa8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbijanac
Bravo za ovu hrabru zenu!
milica
Gospodja tera neki svoj inat ili ima nameru da svoj postupak nekako valorizujei Pokrovitelja za to drugo sigurno ima. Blize se izbori u CG a pismo je jedan od instrumenata manipulacije , bilo ono latinicno ili cirilicno. Treba je pustiti da pise kako god hoce , moze i glagoljicom.
Zoran
"Ниједан документ из школа, већ годинама, у министарство не долази написан ћирилицом. "_________Ako ti je z autehu u Srbiji se samo u tim slucajevima pise na cirilici i NIKAD VISE.
Djetic Milo
Svaka cast ovoj gospodji uciteljici. Cestitam na njenoj hrabrosti i moralnom kredibilitetu.
književni prevodilac
Jedan od naših najuglednijih prevodilaca, čije ime nisam ovlašćena da pomenem, rekao je jednom, s izvesnom dozom ironije i gorčine, da je raspadom Jugoslavije, postao zapravo "ratni profiter", jer osim engleskog, francuskog i nemačkog, koje je smatrao stranim jezicima, odjednom je shvatio da zna i bosanski, ili bošnjački, hrvatski, eto sad i crnogorski, i ko zna još koji, ako se u međuvremenu pojavi. Tužna je zemlja koja od "gotovog pravi veresiju". I dok slušamo kako se diljem sveta ljudi sporazumevaju nekakvim engleskim, kako znaju i umeju, mi se pravimo da se ne razumemo. Lepo se jednom prepametni Mihiz nadigravao s hrvatskim prijateljem, pa se u tom razgovoru ispostavilo da se na hrvatskom kaže dom, i kućanica, a na srpskom, kuća i domaćica. I gde je onda svima nama, zajednička kuća, razgrađena, bez domaćice i kućanice.
Za Relax
Cudno! Svi smo mi pricali Srpski. Da bi se ugodilo bratstvu i jedinstvu stvoren je taj vjestacki Srpsko-hrvatski ili Hrvatsvo-srpski. Veliki narodi kao npr Amerikanci ili Meksikanci nemaju tu krizu identiteta kao Hrvati, Bosnjaci ili Montenegrini. U Americi se govori Engleski a u Meksiku Spanski i to ne znaci da su oni englezi ili spanci.
Препоручујем 41
Relax
Hiljadu puta su dobromanerni ljudi iz sredina koje su imenovale jezik politički, prema imenu nacije, objasnili. Svi smo mi govorili srpsko-hrvatski jezik koji je normiran u Novom Sadu 1960. godine. Kada su Srbi odlučili da svoj jezik zovu srpski, Hrvati hrvatski, znači po imenima naroda, logično je bilo da ga Bošnjaci nazovu bosanski a Crnogorci crnogorski. Samo debilni nacionalisti to ne vide.
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља