уторак, 19.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 27.09.2016. у 12:05 Р. С.
ФИЛАТЕЛИЈА

Марка поводом 75 година од оснивања Ужичке републике

Новим издањем „Пошта Србије” обележава значајан јубилеј прве слободне територије, у јесен 1941. године, у поробљеној Европи од стране нациста
Мотив на марки су слика „Борци са Кадињаче”, уље на платну Драгољуба Вуксановића, настало 1970. године и споменик на Кадињачи (Фото „Пошта Србије”/„Србија марке”)

У част обележавања значајног јубилеја из наше историје – 75 година од формирања прве слободне територије у окупираној Европи 1941. године, Ужичке републике, „Пошта Србије” пустила је у оптицај пригодну поштанску марку номиналне вредности 23 динара. Марка је штампана у тиражу од 25.000, техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду, и то у шалтерским табацима од по 25 комада.

Мотив на марки су слика „Борци са Кадињаче”, уље на платну Драгољуба Вуксановића, настало 1970. године и споменик на Кадињачи, док је мотив на пригодној коверти детаљ са споменика и цртеж у оловци Драгољуба Вуксановића – „Борба”.

Надежда Скочајић, креатор марака „Поште Србије”, графички је обрадила ово издање, а стручну помоћ и сарадњу у реализацији пружио је Радивоје Папић, музејски саветник-историчар из Народног музеја у Ужицу.

Ужичка република прва је већа слободна територија у поробљеној Европи 1941. године, створена крајем септембра и почетком октобра те године, на подручју западне Србије, Шумадије и Поморавља. Већи део територије ослободиле су партизанске и четничке јединице, самостално или у садејству. Ужичка република граничила се на северозападу с Дрином и Савом, на истоку линијом Лајковац–Аранђеловац–Кнић–Краљево–Рашка, на југу с реком Увац, осим градова Шабац, Ваљево, Обреновац, Лајковац, Аранђеловац, Крагујевац и Краљево, у којима су биле немачке снаге. На привремено слободној територији живело је скоро милион становника. Под притиском устаника, Немци су после предаје града Пећанчевим четницима напустили Ужице 21, а Пожегу 22. септембра. Партизани су 24. септембра опколили град и приморали четнике да се повуку. Иако су партизани и четници неколико пута водили преговоре о сарадњи, чак су се и Јосип Броз и Драгољуб Михаиловић састали у два наврата, у селу Струганику (19. септембра) и селу Брајовићима (26/27. октобра), ови сусрети нису допринели успостављању чвршће сарадње, па је привидно борбено савезништво трајало кратко – до почетка немачке офанзиве на Ужичку републику.

Током октобра и новембра 1941. Ужице је постало седиште Врховног штаба партизанске војске. Доласком Јосипа Броза Тита и Врховног штаба, Ужице је постало средиште устаничког покрета за Југославију. На том слободном подручју постављени су основни елементи нове државне организације. У Ужицу је обновљена производња у Фабрици оружја и муниције, ткачници, хидроцентралама, ложионици, кожари, штампаријама, занатским радионицама...

На ослобођеној територији развијен је интензивни културни живот. У Ужицу су штампани листови. Формирана је Уметничка чета, која је организовала приредбе. Ликовни атеље основан је на иницијативу Врховног штаба, а његови чланови били су Драгољуб Вуксановић, Пиво Караматијевић, Бора Барух, Јурица Рибар. Организована је и здравствена служба. Одвијао се железнички саобраћај.

Сукоби између четника и партизана погодовали су Немцима. Они су припремали офанзиву на слободну територију, која је почела 25. новембра 1941. главни правцима удара Ваљево–Ужице и Краљево–Чачак–Ужице. Немци су брзо напредовали. На Кадињачу, пред борбену групу „Запад А” упућен је, 28. новембра увече, Раднички батаљон. Немци, далеко бројнији, технички опремљенији и војнички одлично обучени, брзо су сламали отпор бранилаца, избили су на гребен Кадињаче и затворили обруч око Радничког батаљона. Батаљон се нашао у безизлазном положају. Немачка војска 1. децембра избила је на Увац, на демаркациону линију с Италијанима, чиме је практично завршена офанзива на Ужичку републику.

Коментари0
aeec7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља