Српско правосуђе чека бурна јесен. Биће изабран тужилац за ратне злочине, усвојени нови закони и пооштрене казне за многа кривична дела. У интервјуу за „Политику” министарка правде Нела Кубуровић открива да ли је заиста дошло до опраштања дугова неплатишама у Србији, шта је испуњено а шта тек треба да се уради из Акционог плана за поглавље 23, да ли су судије самосталне у одлучивању, шта треба да се мења у правосудном систему Србије и када ће доћи до промене Устава.
Да ли је заиста „опроштено” више од пола милиона неплаћених рачуна „Инфостана” и „Телекома” и каква је истина у вези са извршним предметима?
Велики број предмета у којима су повериоци раније обавестили судове да су дужници измирили своје дугове није био евидентиран. Ти поднесци нису били уложени у списе предмета, а самим тим тај предмет није био статистички разведен. С обзиром на велики број изјашњења, судови још нису окончали поступак сравњивања изјашњења са статистичким подацима. Оно што је у овом тренутку познато јесте да је око 700.000 предмета решено, да ли због обуставе поступка, да ли зато што је известан број предмета раније био решен или зато што су неки уступљени извршитељима.
Нови закон о извршењу и обезбеђењу у својим прелазним одредбама предвидео је да су извршни повериоци од 1. маја до 1. јула могли да се изјасне да ли желе да њихов предмет остане у суду или да се на даљу надлежност уступи јавним извршитељима. У случајевима у којима је извршни поверилац остао пасиван, односно није се изјаснио о понуђеним могућностима, по сили закона наступила је обустава поступка. Министарство правде је са Врховним касационим судом омогућило повериоцима електронско изјашњење. Желели смо да се на тај начин великим повериоцима који имају на стотине хиљада предмета у судовима да могућност да се изјасне јединственим поднеском. Поступајући по Закону о извршењу и обезбеђењу, судови су све извршне предмете физички узимали у рад, отварали корице предмета како би утврдили да ли се подаци у програму слажу са стварним стањем.
Трећина тужилаштава у Србији нема своје шефове, а Тужилаштво за ратне злочине нема ни вршиоца функције. Када ће бити изабрани јавни тужиоци и тужилац за ратне злочине?
Очекујем да ће то бити на првој седници редовног заседања Скупштине. Тим пре што су бројне активности из Акционог плана везане управо за спровођење Стратегије процесуирања ратних злочина и што смо у извесном заостатку у његовом спровођењу, јер тужилац за ратне злочине није изабран. Кад је у питању избор 33 јавна тужиоца, верујем да ће се истовремено с предлогом кандидата за тужиоца за ратне злочине и тај предлог наћи пред народним посланицима.
Када сте говорили о пооштравању казнене политике, да ли сте мислили уопштено или само за одређена кривична дела?
Министарство правде води евиденцију казнене политике у Србији. Сваке године судови достављају податке о броју осуђених и врсти изречене санкције за свако кривично дело. На основу тих параметара пратимо да ли је казнена политика блага, и у оквиру којих кривичних дела, као и где је политика пооштрена у односу на ранији период. Конкретно, уочили смо да код кривичних дела против полне слободе судови изричу релативно благе казне, па чак и да је било условних осуда. С обзиром на то о каквој је врсти кривичних дела реч, одлучили смо да, поред увођења нових кривичних дела против полне слободе, пооштримо и казне, односно подигнемо доње границе, како не бисмо имали условне осуде за овакву врсту дела. Такође, настојали смо да пооштримо казне и за незаконито оружје, имајући у виду да се велики број кривичних дела у оквиру породичног насиља почини управо илегалним оружјем, а с друге стране, да Кривични законик ускладимо са Законом о оружју и муницији који је донет почетком године.
Осим Закона о спречавању насиља у породици, који ће се још закони током јесени наћи пред посланицима?
Кад је у питању област борбе против корупције и криминала, у Скупштини би требало да се нађу и измене и допуне Кривичног законика и нови Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала и корупције. Они ће увести новину у поступању и раду тужилаштава и судова. Предвиђено је да, поред Тужилаштва за организовани криминал, при вишим тужилаштвима у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Београду буду формирана четири посебна одељења, која ће се бавити кривичним делима са коруптивним елементима. Такође, у Скупштини би требало да се нађу и измене Кривичног законика, које прате Закон о спречавању породичног насиља, затим нови Закон о Агенцији за борбу корупције, Закон о бесплатној правној помоћи, као и Закон о пореклу имовине.
Београдски судови иселили су се из Палате правде. Да ли су на новим адресама почели да раде у пуном капацитету и мислите ли да раде у добрим условима?
Сви судови и тужилаштава од 5. септембра, како је и било планирано, почели су са радом у пуном капацитету. Планирано је да се наредне године упоредо с реконструкцијом Палате правде ради и на реконструкцији зграде у којој су смештени Трећи основни суд и Треће основно јавно тужилаштво. Тиме ћемо скоро у потпуности решити смештајне капацитете правосудних органа у Београду, што је од велике важности за ефикасан рад целог правосуђа, имајући у виду чињеницу да се у београдским судовима и тужилаштвима налази око 60 одсто укупног броја предмета из кривичне материје са територије целе земље.
Много се говори о поглављу 23. Шта у српском правосуђу још треба да се уради да би се испунили захтеви ЕУ?
Акциони план за Поглавље 23 садржи велики број мера које српско правосуђе треба да испуни у наредном периоду. Важно је истаћи да је Србија и пре званичног отварања Поглавља 23 у јулу ове године почела са спровођењем тог акционог плана. Наша земља обавезала се на измену многих закона у циљу скраћивања дужине трајања судских поступака, њиховог убрзања, уједначавања судске праксе и подизања правне предвидивости. Све је то веома важно, не само за грађане, већ и за добар привредни амбијент и улагања, како страних, тако и домаћих инвеститора. Једна од мера која је превиђена у том смислу јесте и измена Закона о седиштима и подручјима судова и увођење једног апелационог суда за територију читаве земље. Ово из разлога да се убудуће не би догађало да на подручју четири апелације у истим случајевима имамо различите одлуке.
Да ли ће Устав бити мењан с обзиром на то да се о оваквој могућности много говори?
Све земље кандидати пре уласка у ЕУ морале су да мењају свој устав. Акционим планом за Поглавље 23 предвиђене су његове измене у делу који се односи на јачање независности правосуђа кроз измене начина избора судија и тужилаца и састава чланова ВСС и ДВТ. Комисија за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа урадила је анализу уставног оквира и одредаба које се тичу правосуђа, што ће свакако послужити као основа када дођемо у саму фазу измена.
Како коментаришете чињеницу да су се у последњих годину дана двојица судија Посебног одељења Вишег суда (Владимир Вучинић који је отишао у адвокате и Александар Трешњев) нашли пред Високим саветом судства по притужби председника Вишег суда Александра Степановића?
То нису биле притужбе председника Вишег суда, већ притужбе наведених судија Високом савету судства, због тога што су сматрали да им је повређено одређено право. Закон о судијама предвиђа могућност да судија, уколико сматра да му је угрожено неко право, има право притужбе ВСС. Ови случајеви нису изузеци нити су једини, јер су се судије и раније притуживале Савету.
Сматрате ли да су судије у Србији самосталне, односно да доносе одлуке по слободном судијском уверењу, без притисака претпостављених?
Устав и закон су једино што судије морају да поштују и узимају у обзир приликом доношења својих одлука. Уколико трпе притиске са било које стране, они су у обавези да те притиске документују и пријаве надлежним органима. Да би уочили и исправили било какве аномалије и недостатке, морамо говорити о конкретним случајевима. Видели сте да су због основане сумње да су починили кривична дела примања мита и злоупотребе службеног положаја одређени председници судова лишени слободе, заједно с онима који су их на то подстрекивали. Сви су једнаки пред законом, без обзира на то коју функцију обављају.
Шта ваља, а шта не у правосудном систему Србије?
Доста тога је добро урађено у претходном периоду – смањен је број старих предмета, заживео је Закон о заштити права на суђење у разумном року, као и Закон о заштити узбуњивача, који је дао изузетно добре резултате после само нешто више од годину дана примене. С друге стане, постоје многи недостаци које треба да отклонимо: спорост судског поступка, оптерећеност судова великим бројем предмета, недовољна стручност и одговорност. Оно што Министарство правде ради јесте да кроз измене законодавног оквира и јачање јавног бележништва, извршитеља и посредника омогући да се што већи број предмета нађе у њиховој надлежности, како би се судови растеретили свега онога што није судећа материја. Свакако, похвалила бих спремност судија да учествују у различитим врстама обука и да се прилагођавају новинама које се уносе у правни систем.
На месту министра сте месец дана. Да ли сте очекивали оно са чим сте се суочили?
У правосуђу сам дуже од десет година, а последње две и по године радила сам као помоћник министра правде, тако да ми је било познато с чиме се Министарство суочава. Данас се налазим пред много већом одговорношћу него што је она била у претходном периоду.
